Raj na vodi kod Novog Sada posetio čak i kralj Čarls: Evo šta sve možete videti dok se vozite čamcem po Dunavu

U jugoistočnoj Bačkoj,  na samo 20-ak kilometara od Novog Sada, nalazi se specijalni rezervat prirode Koviljsko-petrovaradinski rit u kom se pored prelepih biljnih vrsta mogu zapaziti i životinjske, a pored toga, stanište je i mnogim strogo zaštićenim vrstama ribe. Ovo mirno mesto predstavlja pravo bogatstvo za pecaroše u okolini Novog Sada, ali i mnoge strance, a pruža i mogućnost obilaska celog rita čamcem, ukoliko Dunav dostigne dovoljnu dubinu.

Kako za Telegraf Biznis objašnjava Dušan Igić, šef Šumske uprave Kovilj, ovo mesto popularno se naziva i pecaroški raj, baš zato šo je jedno od najvećih ribljih plodišta na toku Dunava kroz Srbiju.

- Odmah nakon Gornjeg Podunavlja sledeće je po veličini. Ovde zaljubljenici u pecanje mogu svkodnevno da se bave rekreativnim ribolovom i ostvaruju lepe ulove. Mogu da pecaju sv osim strogo zaštićenih vrsta. Ovde je pecanje dozvoljeno svima,  od deteta koje tek prohoda i može da drži štap pa sve do penzionera. Svima je dozvoljeno i preporučeno da dođu i da se bave rekreativnim ribolovom, ali pre svega su to penzioneri, pošto imaju najviše vremena. Oni su nam najveća interesna grupa, a verujem i širom Srbije - pojašnjava Igić za naš portal.

Jedna od temeljnih vrednosti ovog lokaliteta svakako je očuvanost biljnih i životinjskih  vrsta, a može se pronaći čak 24 vrste ribe. Prema rečima našeg sagovornika, najzastupljenije su iz porodice šarana, ali ima i onih strogo zaštićenih.

- Najviše vrsta ribe je ovde iz porodice šarana, tu su i bele vrste ribe, zaim crvenperka, deverika, dosta štuke, dosta lobika u poslednje vreme... Nalaze se i neke strogo zaštićene vrste kao što je barski karaš, linjaka takođe ima, smuđ polako ulazi sa vremena na vreme i som, ali najviše iz porodice šarana se javljaju ulovi - kaže on.

Ipak, trend je,  ne samo u ovom području, nego i širom Srbije, da u odnosu na pre 20-ak godina ribe svakako ima manje. Tome ne doprinose samo ribokradice, već i zagđenje vode, ali i zamuljanost kanala, na čijem se sprečavanju temeljno radi.

- Trend je da je ribe manje, ali to je u odnosu na pre nekih 20-30 godina. Ribe je manje ne samo zbog krađe, nego i zbog zagađenja, poremećenog nivoa poplavnih voda, kanala koji su sve više zatrpani... Mi radimo na izmuljivanju kanala, više od kilometar smo izmuljili na ovom lokalireru Šlajz -Tikvara, planiramo sledeće godine da spojimo ceo taj jedan krug, gde bi i turisti mogli ne vezano za doba godine i nivo Dunava da se voze po ritu, a to bi svakako pomoglo i ribljem fondu, a značilo bi i pecarošima - dodaje Igić.

Pecaroški raj posetio čak i kralj Čarls

Iako je pretežno namenjen pecarošima, Koviljsko-petrovaradinski rit privlači i turiste koji žele da osete moć prirode. U miru i tišini mogu da razgledaju biljne i životinjske vrste, a jedan od posetilaca bio je čak i kralj Engleske, Čarls III.

- Najviše ka Koviljskom ritu gravitira deo stanovništva oko Novog Sada, ali poslednjih godina posećuje nas sve više ljudi iz inostranstva, naročito ako su poreklom odavde. Tome je svakako doprineo i koviljski manastir koji dosta ljudi posećuje. Nakon toga dolaze kod nas, kupuju dozvole, pecaju, a čak se i princ Čarls 2016. godine vozio po Koviljskom ritu, tako da možemo da se pohvalimo time da smo ugostili tadašnjeg princa, a sadašnjeg engleskog kralja - objašnjava naš sagovornik.

Ipak, tvrdi da je celokupno iskustvo bogatije u proleće kada turisti mogu da prolaze kroz lokvanje, a lišće pokaže svoje najjače boje. U to doba objektivom mogu da zabaleže i raznolike vrste ptica, a priseća se i jedne od zanimljivih anegdota sa vode.

- Obilazak određenih delova čamcem zavisi od vodostaja Dunava. U prolećnim mesecima može da se vidi mnogo više, dok je u jesenjim vodostaj manji i vožnja traje kraće. Posetioci pre svega mogu da uživaju u prirodi, da vide retke biljne i životinjse vrste. Fauna je bogata pticama, pa mogu i njih da fotografišu, mogu da vrše ribolov... Jedne godine je bilo zanimljivo, došli su nam Česi i prilikom vožnje riba je uskočila u čamac, pa smo se šalili kako smo dresirali ribu da uskoči baš kad oni dođu. To je nešto što preporučujemo uz obilazak manastira, kao i Čardu na kraj sveta, tako da imamo te tri varijante da čovek ovde ceo dan može da uživa - priča nam Igić kroz osmeh,

On dodaje da je turistički i privredni potencijal ovog dela Vojvodine ogroman, ali da su svakako potrebna veća ulaganja kako bi on bio maksimalno iskorišten.

Ribočuvari godišnje zaplene do 10 kilometara mreže 

Iako je pecnje bez dozvole u ovom specijalnom rezervatu prirode strogo zabranjeno, mnogi meštani, pogotovo u vreme posta, ne poštuju pravila. Tako, ribočuvari imaju pune ruke posla, a ekipa portala Telegraf Biznis prisustvovala je sprečavanju krađe ribe. Kako nam objašnjavaju, svakog dana po dva ribočuvara čamcem obilaze ceo tok Dunava na ovom lokalitetu i  klocerom traže postavljene mreže.

- Ova lokacija Koviljsko-petrovaradinski rit je vrlo napadnut od strane ribokradica, tako da imamo organizovanu čuvarsku službu ribočuvara koji pokrivaju ovaj teren. Možemo reći da u proseku godišnje nađemo oko 10 kilometara mreža koje zaplenimo, pa i desetine ostalih alata. Podnesemo i prijave kada se lice zatekne u n elegalnim radnjama, nažalost, one su obično prekršajnog karaktera, tako da mislim da bi se nekom pojačanom kaznenom politikom ti radovi sveli na mnogo manju meru - kaže Igić.

Jedan od ribočuvara Vojvodinašuma, Dejan Kirćan pojašnjava da ovako izgledaju i turističke vožnje. Ide se istom rutom, a nekada davno ceo ovaj deo bio je pod vodom.

- Krećemo se Dunavcem Tikvarom, to je pored Kovilja i ulazimo na deo koji ide prema Brankovcima. Ovo je deo gde je nekada potonuo šlep, tu je tekao stari Dunav. Ovo je ogromno prostranstvo koje je nekada bilo pod rekom, u principu i sada je na ovom vodostaju. Ovako izgledaju ture i kada dođu turisti - objašnjava nam on dok vadi popularni "klocer" i sprema se za radni dan.

Iako se ovim poslom bavi skoro deceniju, Dejan kaže da je svaki dan zanimljiv. Jedino što može da zasmeta, pojašnjava on kroz smeh, jeste činjenica da ribočuvari sa radnog meta odlaze prljavi.

- Uglavnom radimo sa dva ribočuvara, jedan se nalazi na prednjem delu čamca, dok je drugi ovde gde sam ja, ovaj na prednjoj strani vuče klocer i traži mreže koje postavljaju ribokradice. Ovde bi trebalo da bude mreža, ide se malo sporije, a kada kanap povuče ruku to znači da se zakačilo za mrežu. Posao je zanimljiv, ali smo svi prljavi nakon potrage - šali se naš sagovornik.

Iako u zimskim danima na Dunavu može biti vrlo hladno i vetrovito, obilazak Koviljsko-petrovaradinskog rita zaista predstavlja nezaboravno iskustvo. Ova reka dobija predivnu plavu boju, a na drveću koje izvire iz vode ptice kao da čekaju da ih uslikate i divite im se. Pored ovih vrsta, nije isključeno da će vas sa svoje brane na reci aplauzom pozdraviti i poneki dabar.

(Telegraf Biznis)