Šta će biti sa globalnom trgovinom zbog Crvenog mora? Kompanije već gube milione dolara

Crveno more / Foto: Shutterstock

Globalni lanci snabdevanja mogli bi da se suoče sa ozbiljnim poremećajima, zbog toga što najveće svetske brodarske kompanije preusmeravaju putovanja dalje od Crvenog mora. Doduše, Maersk je rekao da je spreman za nastavak plovidbi, jer je na napade odreagovala inicijativa Operation Prosperity Guardian (OPG) - za zaštitu plovila.

Napadi Huta, pobunjenika u Jemenu, na komercijalne brodove poslednjih nedelja doveli su do toga da su mnoge kompanije odlučile da izbegnu jednu od najprometnijih svetskih saobraćajnica. Huti su, inače, izjavili da podržavaju Hamas i rekli da ciljaju na brodove koji putuju ka Izraelu ili iz te države, iako nije jasno da li su svi napadnuti brodovi, zapravo, išli tamo.

Huti su, u međuvremenu, pojačali svoje napade od početka rata između Izraela i Hamasa u oktobru. Oni koriste bespilotne letelice i rakete protiv brodova u stranom vlasništvu, koji prevoze robu kroz moreuz Bab al-Mandab - kanal širok 20 milja, koji razdvaja Eritreju i Džibuti na afričkoj strani i Jemen na strani Arabijskog poluostrva.

Teme za vas

Brodovi, dodaje se, obično idu ovom rutom sa juga, da bi stigli do egipatskog Sueckog kanala dalje na sever. Ali, zbog napada i pretnje vezane za buduće napade, nekoliko najvećih svetskih brodarskih firmi je proteklih dana preusmerilo brodove na mnogo duži put, oko afričkog Rta dobre nade, a zatim na zapadnu stranu kontinenta.

BP je, podsećamo, takođe pauzirao sve isporuke nafte kroz Crveno more, pozivajući se na "pogoršanje bezbednosne situacije". Ono što je problematično jeste činjenica da će duža putovanja povećati vreme isporuke od najmanje 10 dana i koštati kompanije milione dolara.

Zašto je ovaj transportni put toliko važan?

Zato što svaki brod koji prolazi kroz Suecki kanal u Indijski okean ili iz njega - mora ići preko moreuza Bab al-Mandab i Crvenog mora. Suecki kanal je najbrži morski put između Azije i Evrope i posebno je važan u transportu nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG). Oko devet miliona barela nafte dnevno isporučeno je kroz Suecki kanal u prvoj polovini 2023. godine, prema podacima kompanije za analizu tereta Vortexa.

Foto: Shutterstock

Analitičari S&P Global Market Intelligence-a kažu da je skoro 15 odsto robe uvezene u Evropu, Bliski istok i severnu Afriku isporučeno iz Azije i Zaliva - upravo morskim putem; to uključuje 21,5% rafinisane nafte i više od 13% sirove nafte.

Ali, naravno, ne radi se samo o nafti. Kontejnerski brodovi prevoze sve vrste robe široke potrošnje koja se može videti u prodavnicama, uključujući televizore, odeću, patike i sportsku opremu.

Kakav je uticaj na potrošače?

Kako smo nedavno pisali, među prvima se oglasila IKEA, švedska kompanija za proizvodnju i prodaju nameštaja.

Neizbežno je da će lanci snabdevanja biti pogođeni zbog zaobilaženja Crvenog mora, ali će se potrošačka dobra "suočiti sa najvećim uticajem", kaže Kris Rodžers, šef istraživanja lanca snabdevanja u S&P Global Market Intelligence-u. Mogu se očekivati kašnjenja u stizanju proizvoda u prodavnice, kao i to da će putovanja kontejnerskih brodova trajati najmanje 10 dana duže zbog rute do Rta dobre nade.

Dodatna udaljenost će, takođe, koštati kompanije više. Stope dostave su porasle za 4% u protekloj sedmici i te troškove bi preduzeća mogla preneti na kupce, piše BBC. Međutim, stope su i dalje mnogo niže nego prošle godine i daleko su ispod nivoa zabeleženih 2021. godine, kada su troškovi prevoza porasli u skladu sa potražnjom, pošto su ograničenja kovida-19 ublažena.

FOTO: Suez cabal authority VIA AP / Tanjug/AP

Postoje i strahovi da bi ovaj poremećaj mogao podići cene nafte. Porast cena nafte, ključnog sastojka u automobilskom gorivu, može dovesti do viših cena na pumpama i, takođe, može dovesti do veće inflacije.

Međutim, kada je reč o prekidu isporuka LNG-a, čak i ako veleprodajne cene energije porastu, bilo kakvo povećanje ne bi prešlo na domaće račune najranije do aprila 2024. To je zato što je gornja granica cene energije, koja ograničava iznos koji dobavljači mogu da naplate, već postavljena za januar.

Rodžers kaže da bi prevoz robe železnicom zahtevao "prelazak preko Rusije", koja je pod ekonomskim sankcijama zbog invazije na Ukrajinu, dok bi "prevoz robe iz Zaliva do Izraela mogao da nadoknadi samo oko 3% transporta". Dakle, jasno je da nema nekog konkretnog, idealnog rešenja.

Britanski javni servis dalje piše da su napadi Huta naveli SAD da pokrenu međunarodnu pomorsku operaciju za zaštitu brodova na ruti Crvenog mora, a pridružile su im se i zemlje poput Velike Britanije, Kanade, Francuske, Bahreina, Norveške i Španije.

Američki sekretar odbrane, Lojd Ostin, održao je u utorak virtuelni sastanak sa ministrima iz više od 40 zemalja i pozvao više nacija da doprinesu naporima da se brodarstvo u regionu održi. Ali, neke brodarske kompanije oklevaju da odmah ponovo koriste spornu rutu, uprkos povećanoj bezbednosti.

Danski Maersk i nemački Hapag-Lloyd, koji poseduju brodove koje su napali Huti, pozdravili su dodatne mere.

(Telegraf Biznis)