Ekonomski stručnjak za Telegraf Biznis: "2024. godina će biti dosadna, nećemo je ni po čemu pamtiti"

Godinu, koja nas polako napušta, iz ekonomskog ugla pamtićemo po obuzdavanju inflacije, koja se vratila barem u Srbiji, u jednocifrene okvire i kreće se ka granici cilja, izbegnutim krizama i onim koje nisu tako vešto izbegnute. Rastu cena energenata, definitivnim "razvodom" Evrope od Rusije i tržištem nekretnina koje se, prema rečima analitičara, stabilizuje.

Šta nas očekuje u 2024. godini, da li je gore navedeno samo "zatišje pred buru", ili je pred nama zaista period stabilizacije, pokušali smo da odgonetnemo u razgovoru za Telegraf Biznis sa ekonomskim stručnjakom iz Instituta za razvoj i inovacije, Nenadom Jevtovićem.

Teme za vas

• Imali smo krizu 2008. godine, 2023. godinu je obeležio pad banke Silikonske doline, povukla je i Kredi Svis... Koliko često se one dešavaju?

To ni najveći ne mogu da predvide, nekima se predviđanja ostvare, to jest upozore na vreme, kao što je Nurijel Rubini. Ali ne može se predvideti, mi smo sad u vrsti neke permanentne krize, imal ismo i krizu ponude, nije da nema para, nema šta da se kupi, puknu lanci.

S druge strane inflacija je otišla, podignute su referentne kamatne stope, pa posledica Euribor, pa svi naši krediti, mi imamo manje para, sad se tražnja smanjuje.

Ono što će biti najbitnije je da FED i Evropska Centralna banka ne preteraju sad sa previše podizanja referentne kamatne stope jer onda ljudi neće imati od čega da kupuju, pa ćemo ući u niske stope rasta, a ni sad nisu visoke, ući ćemo u to da nema rasta nego dolazi do opadanja.

• Kakva su vaša predviđanja za godinu koja dolazi, šta nas očekuje?

Mislim da ćemo imati inflaciju u opadanju, ona to već jeste u Americi i Evropi, krenula je i kod nas i ekonomski će se ostvariti neke stope rasta koje neće biti značajno veće od prethodne godine.

Ako sve bude dobro, što želim svim ljudima, u Evropi i u svetu da se ne rasplamsaju novi ratovi, mislim da će 2024. godina biti ekonomski dosadna, nećemo je ni po čemu pamtiti.

Pada inflacija, Srbija će ponovo ostvariti 2 do 3 odsto stopu rasta BDP-a, ako dostignemo 3,5 to ce biti veliki uspeh. Inflacija će krenuti da dobrano opada, ali da dođe do dezinflacije, da cene opadaju, na to možemo da zaboravimo.

Foto-kolaž: Shutterstock, Pixabay

• Kakva su predviđanja za inflaciju, da li stižemo u granice cilja sredinom 2024. godine, kako je najavila NBS?

Bio bih oprezan i mislim da tek krajem 2024, početkom 2025. Kamatne stope će ići ka dole, sve na to ukazuje jer se inflacija u Americi poprilično smirila, u evrozoni pa tako i kod nas. Stigli smo do tih 8 do 9 procenata i tokom naredne godine će ići na dole, mada ne mislim da će do kraja 2024. ući u taj target koji cilja NBS, a to je 3 plus minus jedan i po, već će to biti početkom 2025.

A cene hrane će ispratiti baš to, iako nemojmo da mislimo da je sve okej. Hrana je porasla i neće niko smanjivati cene pavlake, hleba…

Mi smo jedna od retkih zemalja u Evropi gde su uopšte realne plate rasle tokom ove inflacije. Kad kažem rasle, to je zanemarlljivo, 0,6 do 1 posto. Ali to utiče na konkurentnost naše privrede. Kada plate rastu više nego produktivnost to utiče na konkurentnost privrede.

Kada kažemo realno porasle, gledamo na prosečnoj plati. Imamo sve veće nejednakosti da ljudi koji su na proseku i ispod proseka, njima su hrana i energenti dominantni u potrošnji, oni su posebno ugroženi.

Mi nemamo socijalne karte. Nama se toliko desilo lomova u ovih 30 godina da mi ne možemo više lako utvrditi ko nema, ko baš tačno nema. Jer ne znamo da li ste nasledili neki stan, primate platu na sivo ili imate stan koji izdajete.

• Socijalne karte, na šta tačno mislite?

Socijalna karta je lična karta tvojih prihoda. Ja apsolutno nisam za mere "helikopter-manije". U 2023. godini nam je potreban "dron money". To je ciljano. Onaj ko nema druge prihode i ima manje prihode od 50.000 dinara, kako se to može lepo sa banjama? Može vaučer za banju, ali sa prosečnim prihodima manjim od 70.000 dinara.

To je neka vrsta suženije politike, priđe i spusti novac gde najviše treba.

• Gde bi bilo najbolje da investiramo naš novac u narednoj godini?

U slamarici nikako, u banci je dobro oročiti, to je nešto najosnovnije što treba uraditi. Naravno da treba uložiti novac, samo pitanje je gde.

Mi nemamo razvijeno investiciono tržište, nemamo razvijene fondove, mi možemo staviti u banku, u stanove, ili pokrenuti biznis, ali za to onda morate da krenete u preduzetništvo, rizik...

• Kripto, zemljište ili investiciono zlato?

Trebaju ozbiljne sume novca da bi se to isplatilo, kada imate ozbiljne sume novca onda možete da angažujete i savetnika ili ako vi istražujete da se onda isplati da istražuješ i kopaš o tome. Od svega toga, biću konzervativan i  reći najbolje u zemlju.

Ali onda je pitanje da li ćeš je obrađivati, izdavati, klimatske promene tek. Hiljade pitanja. U modernom dobu je i pitanje "ko zna šta će se desiti".

• Da li će cena kvadrata padati ili je ovo naša nova realnost?

Mislim da će ostati na ovom nivou ili nešto pasti, pokušaj da pogodim, nemam nikakva predviđanja. Vidimo da se smanjuje broj izdatih građevinskih dozvola, ali to s druge strane znači da imamo manji broj građevinskih dozvola, a ljudi se samo doseljavaju u Beograd. Ponovo cene rastu gore. Beogradu i drugim gradovima je definitivno potrebna novogradnja, ali je pitanje da li investitorima kao jakoj zagovaračkoj grupi to odgovara.

Što se tiče uslova za zaduživanje, bilo je nerealno lepo 2012, 13 i 14. godine pa sve do juna 2022. Bilo je nerealno dobro.

• Za kojim proizvodima i uslugama će rasti potražnja u narednom periodu?

Nemam ta predviđanja, osim na svetskom nivou, odnosno za svim metalima i sirovinama koje su potrebne za čipove i baterije.

• Koliko naš ekonomski sistem može da izdrži povećanja penzija i plata?

Što se tiče podizanja, to je bilo usklađivanje sa inflacijom, dakle da li sledi apokalipsa sa budžetom za 2024, ne. Čak i očekujemo od Vlade Republike Srbije da deficit bude nešto manji iako je ponovo 2024. godina izborna godina, ali na lokalnom nivou.

Da li je nivo javnog duga pred nekim opasnim kolapsom? Nije. Da li kada pogledate koliko iznosi javni dug 40 milijardi, da li je to ogromna cifra? Jeste.

Ali treba biti profesionalan i reći da se u svakoj zemlji metodologija posmatranja veličine javnog duga je jednako javni dug kroz BDP te zemlje.

I to je na primer u Japanu 220 posto, kod nas je na 50.9 odsto do 56 odsto, zavisno da li stavljamo na dug republike ili javni dug opšteg nivoa države.

Nismo među najgorima, ali opet treba biti oprezan, ako budemo povećavali ono što nije iz realnih izvora.

• Imali smo krizu u Ukrajini, sada imamo na Bliskom istoku. Kako ono što se dešava na svetskom nivou, može da se prelije kod nas?

Ključ je u derivatima, ali mislim da je Evropa negde napravila svoju novu ravnotežu. Da su se Evropa i Rusija razvele. Trajaće taj proces razvoda dok se podeli kućna zaostavština i dok Severni tok 1 ne bude više bitan. Kad dođe do tog razvoda, naći će se drugi izvori. Amerika ce slati naftni tečni gas, za Srbiju je bitna diverzifikacija kao što je bilo sa Bugarskom, strateško partnerstvo sa Azerbejdžanom, ali taj najveci izazov će biti cena energenata.

Nama je u narednim decenijama, iako ne mogu da kažem decenijama jer smo se obavezali da to ne bude tako, najveća pretnja loš kvalitet uglja, po zdravlje, po proizvodnju EPS-a po sve,sve, sve. Sistemski nam pada kvalitet uglja i onda TENT-u treba više uglja, više da sagoreva za potrošnju određene struje.

Moraćemo da kupujemo bolji ili da nalazimo druge načine da dođemo do struje, da li je revirzibilna elektrana Bistrica, da li je to ključna investicija koja treba, najbitnije je možda u narednom periodu osim u putnu infrastrukturu, železničku, ulagati i u energetsku infrastrukturu.

Foto: Ilustracija/Shutterstock

• Šta će biti sa EPS-om? Privatizacija, da ili ne?

Ne. Moratorijum od 10 godina, pa onda da razmislimo. Zašto prodavati nešto što je loše uređeno i cena mu je tako veoma loša? Tu je i pitanje suštinsko, šta raditi sa tim  preduzećima i u državnom vlasništvu i EPS-om kao strateškim preduzećem.

Sigurno određeni period dok se stvari u kući ne srede, moratorijum, a nakon toga predložio bih i zalagao se za prodaju određenog dela akcija. Zbog čega? Pa da kroz tu prodaju određenog, manjeg dela akcija dođe do nekog tržišnog pritiska da menadžment radi bolje.

S druge strane Vlada Republike Srbije kako bi brinula o opštem interesu, da ima kontrolni paket akcija, zlatno pravo glasa, struka kaže da u sektorima gde se ostvaraju izuzetni profiti, udeo Vlade Srbije ne sme da padne ispod 80 odsto.

Smatram da to treba da bude strategija za budućnost, kako bi ta preduzeća počela da generišu rast, a ne da nas vuku na dole.

• Da li se naša ekonomija rasplinjava previše? Na šta treba da se fokusiramo u narednih 10 godina?

Ovo je sad pitanje da sam ja donosilac odluka. Ne postoji samo jedan plan koji je dobar. Definitivno bih insistirao na železničkoj infrastrukturi, na energetskoj efikasnosti i na transfer tehnologija. Moramo pomoći našim firmama da kupuju tehnologije, nemamo tehnologiju.

Gde vidim naše najmanje komparativno zaostanje? To jeste namenska industrija. Dakle, to je nešto gde i pored svega mi postižemo izvozne uspehe. Što je na kraju cilj svega, izvestu. Mala si, otvorena ekonomija, ti moraš da izvoziš ili ne postojiš.

Najveći problem jeste na strani javnih preduzeća i neselektivnih davanja.

(Telegraf Biznis)