"Nego, reci ti meni, hoće biti onog rata?" Kina je, možda, sama sebi dovoljna, a to se svetu ne dopada

Džo Bajden Si Đinping / Foto: Tanjug/AP

Kao dva druga iz školske kupe koja moraju sedeti zajedno, ali nisu najsrećnija zbog toga - tako i Amerika i Kina. Dve najjače ekonomske sile igraju na tankoj liniji balansa, pokušavajući da pomire svoje razlike, dok se svaka od njih trudi da bude dominantna, "vidljivija". Na mapi sveta, iz ekonomskog i geopolitičkog ugla, SAD i Kina su najjače figure.

Ipak, višedecenijske tenzije sve više podrivaju tlo pod nogama, iako ne smemo zaboraviti da Sjedinjene Države i Kina imaju jedan od najvažnijih i najsloženijih bilateralnih odnosa na svetu. Počev od 1949. godine, dve države su iskusile periode napetosti i saradnje oko pitanja vezanih za trgovinu, klimatske promene i Tajvan.

Dijalozi lidera, često, deluju krajnje ozbiljno, ali i filmski. Svi znamo dobro zapamćenu rečenicu iz kultnog srpskog filma Lepa sela, lepo gore: "Nego, reci ti meni, hoće biti onog rata, a?"... Tako ponekad deluje i ovaj trgovinski ples po ivici između najvećih ekonomija sveta.

Korak napred, tri nazad

U novembru 2022, američki predsednik Džo Bajden i kineski lider Si Đinping sastali su se lično u Indoneziji, prvi put tokom Bajdenovog predsedavanja. Oba lidera su tada izrazila želju da smanje bilateralne tenzije i saglasila su se da ponovo "otvore kanale komunikacije", uključujući razgovore o klimi koji su prekinuti ranije te godine.

Bajden je tada rekao da će se Sjedinjene Države "energično takmičiti" sa Kinom, ali da on "ne traži sukobe". Si je istakao kako dve zemlje treba da "istraže pravi način da se slažu".

Tokom tročasovnog sastanka, Bajden i Si su razgovarali i o ratu u Ukrajini, a američki mediji su izvestili da su obojica "izrazila protivljenje upotrebi nuklearnog oružja u Ukrajini".

U kineskim medijima "nuklearno oružje" se nigde nije pomenulo.

U februaru 2023. godine, Bajden naređuje američkom vazduhoplovstvu da obori balon kojim upravljaju Kinezi kod jugoistočne američke obale, nakon što su bezbednosni zvaničnici rekli da je (balon) špijunirao osetljive vojne lokacije. Kina, inače, taj balon naziva civilnom letelicom za praćenje vremena, koja je "slučajno skrenula u vazdušni prostor SAD".

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova tada osuđuje obaranje balona, kao "ozbiljno kršenje međunarodne prakse" i obećava odmazdu. Incident je doveo do toga da Bajdenova administracija otkaže putovanje američkog državnog sekretara Antonija Blinkena u Peking, što je izazvalo novu zabrinutost, zbog pogoršanja američko-kineskih odnosa.

Tenzije između dve zemlje su, pre svega, "obojene" pružanjem podrške SAD Tajvanu i trgovinskim nemirima.

Foto: Shutterstock

Šta donosi 2024. godina?

Odluka Kine da fokusira svoje ekonomske napore na proizvodnju mogla bi da izazove novi trgovinski rat sa drugim globalnim industrijskim silama, upozorili su analitičari Blumberga.

Sa rastom, "prigušenim" usled ekonomskih problema kao što su dugotrajni efekti pandemije kovida-19 i kriza u sektoru nekretnina koja je mučila zemlju u poslednje dve godine, Peking je počeo da ulaže velika sredstva u proizvodnju.

Ova strategija se, naime, ogleda u naglom povećanju kreditiranja industrijskih preduzeća, koje je poraslo za 38,2% na godišnjem nivou u prva tri kvartala 2023. godine, prema podacima Kineske centralne banke. Poređenja radi, neotplaćeni krediti u sektoru nekretnina - u istom periodu su smanjeni za 0,2%.

Ukupna ulaganja u proizvodni sektor su takođe skočila, i to za 6,3 odsto u prvih devet meseci 2023. godine, sa naglaskom na 11,3% u visokotehnološkoj proizvodnji, prema podacima kineskog Nacionalnog biroa za statistiku.

U međuvremenu, Kina je ostvarila višak proizvedene robe koji je dostigao oko 2% globalnog BDP-a, što je nivo koji nije viđen nakon Drugog svetskog rata i SAD.

Analitičari procenjuju da se oko 45% kineske proizvedene robe izvozi, od automobila do mašina za pranje veša, pošto domaća tražnja nije u stanju da prati proizvodnju. Peking je lane bio posebno uspešan u proizvodnji i izvozu električnih vozila, baterija i solarnih panela, te je tako domaća kompanija BYD u jednom momentu nadmašila Teslu.

Foto: Tanjug/AP

Vrednost takvog izvoza porasla je za 42% u odnosu na prethodnu godinu, u prva tri kvartala 2023. godine, prema zvaničnoj statistici. Iako je fokus na proizvodnju do sada pomogao Kini da izbegne recesiju - sličnu onoj koja je zadesila SAD nakon kolapsa tržišta nekretnina 2008. godine, ipak rizikuje stvaranje neravnoteže u globalnoj proizvodnji koja bi mogla da dovede do povećanja trgovinskih tenzija sa drugim zemljama, upozoravaju analitičari.

Fokus Pekinga na "nadogradnju industrije" uključuje smanjenje uvoza iz zemalja kao što su Nemačka, Južna Koreja i Japan, koje su ranije snabdevale kineske fabrike komponentama visoke tehnologije. To bi, takođe, moglo da dovede do prekomerne ponude robe "u industrijama u koje Kina ulaže veoma mnogo", kako je u novembru upozorila američka sekretarka finansija Dženet Jelen.

- Pozitivan element ovoga je da će postojati neke priče o tehnološkom uspehu. To je dobro... Problem u tome je što je veliko pitanje koliko će ostatak sveta da trpi sve veći kineski trgovinski suficit. I već počinjete da vidite neku protekcionističku reakciju - ocenio je za Blumberg Artur Krober, šef istraživanja u ekonomskoj konsultantskoj kući "Gavekal Dragonomics".

Ova reakcija je, štaviše, već očigledna u naporima SAD da uskrate Kini pristup svojoj naprednoj tehnologiji i nedavnim istragama EU o kineskim električnim vozilima.

(Telegraf Biznis)