Da li se svetska ekonomija "davi" i ove godine? Ratovi i napadi Huta pogoršali opštu sliku

Svetska banka (SB) je upozorila da će globalna ekonomija rasti najsporijim tempom od perioda pandemije kovida-19. Predviđen je rast od samo 2,4 odsto u 2024. godini i navodi se da su veće kamatne stope glavni faktor. Globalna trgovina i investicije će i dalje biti "gušene" sukobima u Ukrajini i na Bliskom istoku, navodi se u saopštenju SB.

Mimo pandemije, rast od 2,4 odsto bio bi najslabiji još od finansijske krize 2008-09. godine. Takođe se navodi da je otpornost američke ekonomije značila da će prošlogodišnji rast verovatno biti 2,6 odsto.

Teme za vas

Glavni ekonomista Svetske banke, Indermit Džil, rekao je: "Kratkoročni rast će ostati slab, ostavljajući mnoge zemlje u razvoju – posebno najsiromašnije – zaglavljene u zamci".

Problemi koje je objasnio Džil uključuju "paralizujuće nivoe duga i slab pristup hrani za maltene jednu u tri osobe". Globalni rast je istorijski "osrednji", pri čemu je rast globalne trgovine i dalje spor. Stvar je dodatno pogoršana usled rata između Izraela i Palestine, odnosno napada Huta na brodove u Crvenom moru.

Inflacija koja je taman počela blago da se "hladi", ponovo se rasplamsava zbog tzv. uskih grla u snabdevanju robom, do kojih je došlo zbog zastoja u brodskom transportu. Kompanije su, zbog napada Huta, morale da preusmeravaju plovila oko Rta dobre nada, što prolongira putovanje, zahteva više goriva i na kraju - donosi veće troškove.

Godišnji pregled SB, takođe, unapred upozorava da su posledice sukoba u Izraelu "naglo povećale geopolitičke rizike". Političku zabrinutost zbog rasta cena izrazio je i američki državni sekretar, Entoni Blinken, na svom proputovanju po regionu, a na platformi X (nekadašnji Tviter) je naveo da su napadi u Crvenom moru "poremetili ili preusmerili skoro 20% globalnog transporta".

Ovo povećanje troškova i produženo vreme transporta hrane, goriva, lekova i humanitarne pomoći dolazi u trenutku kada centralne banke širom sveta počinju da osećaju da su na vrhu krize troškova života. Dakle, u najgorem momentu.

Skoro dve godine stabilnog povećanja troškova zaduživanja približile su inflaciju ciljnoj vrednosti od 2% u SAD, Velikoj Britaniji i evrozoni, a smanjenje stopa se u velikoj meri očekuje ove godine. Međutim, te više kamatne stope u najvećim ekonomijama sveta takođe poskupljuju zaduživanje u siromašnijim zemljama, a Svetska banka je posebno zabrinuta koliko je to pristupačno za 75 najsiromašnijih zemalja sveta.

Iz ovog zaključka se vidi ono što je jedna od krucijalnih stavki u izveštaju SB, a to je činjenica da se bogatije zemlje bolje oporavljaju od pandemije nego siromašnije države.

"Na kraju 2024. predviđamo da će sve napredne ekonomije imati prihod po glavi stanovnika veći od onoga što su imale pre kovida", rekao je Džil i dodao da će, za razliku od toga, prosečan prihod pojedinca u ekonomiji u razvoju biti na nivou od 75% u odnosu na period pre kovida, dok bi u najsiromašnijim zemljama - mogao biti na nivou do 66%.

(Telegraf Biznis)