Deda Avramov potez zaustavio je hiperinflaciju u SRJ: Ekonomista za Telegraf objašnjava njegovu "šok terapiju"

Pre tačno 30 godina tadašnji guverner Narodne banke SRJ Dragoslav Avramović predstavio je novi dinar i prekinuo hiperinflaciju nezapamćenu u istoriji zemlje. Dinar je u to vreme vredeo kao i jedna nemačka marka.

Pre toga, 1993. godine, najvrednije novčanice vredele su 500 milijardi dinara i što je bilo više nula na novčanicama, to su one manje vredele, a često su bile i bačene na ulici.

Teme za vas

To vreme obeležili su i dileri deviza, prodaja benzina na ulicama, nestašica osnovnih životnih proizvoda, piramidalne banke, dugi redovi za namirnice i mnogo sive ekonomije, odnosno švercovane robe, neformalnih radnji na otvorenom, najčešće na običnim kartonskim kutijama.

Foto: Wikimedia/САНУ

Profesor sa Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić istakao je za RTS da je s Avramovićevim programom privreda SR Jugoslavije dobila stabilan novac, a da su devizne rezerve dopunjene i obezbeđivale potpunu konvertibilnost.

Dodaje da hiperinflacija nije došla baš niotkuda, već da je 1989. godine u bivšoj zemlji stopa inflacije iznosila preko 1.200 procenata.

Takođe, osamdesetih godina su bili zaoštreni odnosi među bivšim republikama, paralelno s krizom vraćanja javnog inostranog duga.

- To je dolilo gorivo na odluku na putu ka ocepljenju nekih republika, pre svih Slovenije i Hrvatske, a čini mi se da se mi nismo snašli u to vreme, da nismo uočili da počinje nova epoha u istoriji Evrope sa Berlinom bez granica - objašnjava Lukić.

Krah je, dodaje, bio skoro pa neminovan, a nikad ne treba smetnuti sa uma da je ekonomija tada više ličila na ratnu ekonomiju nego na mirnodopsku.

Lukić podseća da je u januaru 1994. godine, mesečna inflacija bila je 313 miliona odsto, a zemlja na ivici kraha.

- Tada se pojavio deda Avram, pa konačno dolazi program rešenja, tako što je uveden je novi konvertibilni dinar sa fiksnim paritetnim kursom, odnosno na nemačku marku, jedan prema jedan, a privreda je dobila zdrav i stabilan novac, devizne rezerve su dopunjene u međuvremenu i obezbeđivale su tu potpunu konvertibilnost - ističe profesor.

Naglašava i da su sve špekulativne aktivnosti, kako u finansijskoj sferi, manipulacije sa žiralnim novcem, šticovanje deviznog kursa, špekulacije, povlačenje robe iz prodavnica, čuvanje robe, prodavanje samo za čvrstu valutu, odjedanput postale ili nemoguće ili u potpunosti neisplative, a nivo proizvodnje se za nepune tri meseca 1994. vratio na nivo iz juna 1993. godine.

Ističe da od jula 1994. godine više nije bila deficitarno finansirana od Narodne banke Jugoslavije.

- I država je to učinila sa svoje strane, moramo da priznamo. Razlike među platama, ti rasponi nisu bili značajni, a društvo se nekako smirilo i vratilo se na neki normalni kolosek i normalni način funkcionisanja - navodi profesor.

On dodaje da je spasitelj nacionalne valute ipak 1996. godine smenjen sa svoje pozicije, guvernera Narodne banke i onda je opet krenuo krah dinara, a Avramović je odlazeći, za skupštinskom govornicom poručio da ne želi da štampa novac.

- Izbor je bio sledeći, ili će Deda Avram da ostane upamćen u istoriji kao nepokolebljivi branilac monetarne stabilnosti i opšteg interesa, ili će prihvatiti da i dalje bude guverner i da gleda kako se pred njegovim očima urušavaju rezultati onoga programa koji je on postavio - ocenjuje Lukić.

Podseća da posle toga dinar polako počinje da klizi, a divlji ulični kurs već odavno je bio mnogo važniji od onog zvaničnog.

Kurs je najpre korigovan na 3,3 umesto 1:1, da bi jedna marka krajem 1998. godine vredela šest dinara, a već 1999. godine za jednu nemačku marku na crnom tržištu bilo je potrebno 30 dinara.

"Napravio je šok terapiju"

Nenad Jevtović ispred Instituta za razvoj i inovacije ističe za Telegraf Biznis da je Avramović tog januara napravio "šok terapiju".

- Jedan ekonomista je ubedio neracionalnog političara i dao mu način da izađe iz krize - dodao je Jevtović.

Kako navodi, njegova dva ključna aduta bila su ta da je imao poverenje u narodu i da je imao moć ubeđivanja usmerenog na političara koji je povlačio potpuno iracionalne poteze.

- Njegov potez je bio smeo i jedini mogući u tom trenutku. Ugasio je požar i kada ga je ugasio, sklonjen je... I taj požar je nastavio da bukti - zaključuje Jevtović.

(Telegraf Biznis/Tanjug)