"Zemlja koja se hvali svojom hrišćanskom tradicijom, zabranila prodaju hleba nedeljom, ali ne i kockanje"

Foto: Shutterstock

"Cela priča o neradnoj nedelji, sva argumentacija za zabranu rada prodavnica, čitavo opravdanje vladajućih oko zabrane rada – sve mi je to palo u vodu juče za vreme nedeljne šetnje. Ogolilo se, kao što se kod niskog vodostaja ogole davno nestali sprudovi, ostaci brodova i šta se već zna naći u rekama kada voda nestaje. Naime, prošao sam u nedelju kraj uredno otvorene – sportske kladionice", ovako započinje svoj članak kolumnista portala Index.hr, Goran Vojković.

Podsećamo, brojni mediji su pre neki dan preneli vest o tome kako se dovijaju neke pekare u Hrvatskoj - da bi mogle da rade nedeljom, budući da je to zabranjeno novim zakonom.

Nastavljamo s prenošenjem Vojkovićevih stavova, vezanih za ovu temu.

"Bilo je onih par sati iznad nule, zgodnih da se malo maknem iz kuće pre nego što led i magla boravak napolju opet učine neprijatnim. Prođem kraj prodavnice. Ne radi. Ona mala radnja iz kraja ne radi, u velikim centrima šefovi ionako rotiraju radnike između dežurnih prodavnica (podsetimo, sme da se radi 16 nedelja godišnje).

Prođem kraj kafića napola punog. Nikako mi nije jasno zašto radnje ne rade nedeljom, a kafići rade, makar u ugostiteljstvu smene znaju da budu gore nego u trgovini, a posao je često i naporniji. Zašto se konobari i kuvari isto ne bi odmarali nedeljom, jer ako ste ikad bili u nekoj profesionalnoj kuhinji, jako dobro znate da je taj posao među najtežima", navodi dalje Goran Vojković i dodaje:

"Ne sme da radi ni suvenirnica u centru. Znam vlasnicu, vodi sama taj posao. Prodaje mnogo proizvoda lokalnih umetnika. U Hrvatskoj su, makar suvenirnice, obično porodični biznisi. Zabrana rada deluje direktno protiv njihovog opstanka kao malih porodičnih biznisa, jer mnogima na moru - nedelje i praznici su udarni dani.

Ne smeju da rade ni cvećare, a takvim objektima, posebno onima blizu groblja, nedelja je udarni dan. Dodaću ovde i lokalnu piceriju. Otvara nedeljom tek popodne, jer je gazda tako odlučio – ceni svoju nedelju kod kuće, s porodicom. Ne radi ni za vreme verskih praznika. Njegova firma, njegova stvar, njegovo pravo. Sasvim ispravno."

Ne možete kupiti hleb, ali možete se kockati

"Ispred kladionice, jedan nešto važno priča na telefon, očigledno kako ne bi ometao saigrače koji sede unutra. Kroz vrata se nazire par muških osoba, sede u jaknama nagnuti nad listićima. I tamo iza neko ko uredno radi nedelju popodne.

Ne možete kupiti suvenir, ne možete kupiti hleb, ali uredno se možete kladiti. Zemlja koja voli da se hvali svojom hrišćanskom, katoličkom tradicijom, zemlja koja, uostalom, ima pravo da se hvali pripadnošću srednjoevropskim hrišćanskim vrednostima, zabranila je prodaju hleba nedeljom, ali nije zabranila kockanje. Oni koji rade u kladionicama valjda nemaju porodicu s kojom bi bili nedeljom?

Kladionica, mesto koje vam po pravilu uzima novac (jer inače ne bi bila profitabilna), mesto gde se rađaju zavisnosti od kockanja i koje donosi hrpu zla ljudima – uredno je otvoreno. Uredno može da radi i uredno neko u takvoj kladionici provodi nedelju - radeći", ističe Vojković u svom autorskom tekstu za Index.

(Telegraf Biznis)