Vreme čitanja: oko 2 min.
Uz sve geopolitičke nemire, one ne gube vrednost: Ovo tržište beleži rast od 2.000% u poslednje 2 decenije
Vreme čitanja: oko 2 min.
Samo u 2023. godini potrošene su milionske svote
Artprice, francuska kompanija koja prati tržište umetnina i ima ekstenzivnu bazu podataka aukcijske prodaje radova preko 800,000 umetnika, objavila je svoj godišnji izveštaj za 2023. godinu.
Izveštaj pokazuje da je tržište umetnina dostiglo rast od 2.200 odsto u periodu od 2000. godine. Uz sve geopolitičke nemire i previranja na globalnom nivou, umetnine ne gube svoju vrednost i ostaju pouzdana investicija.
Jejl Global (Yale Global) navodi primer brazilskog Ruanet zakona iz 1991. godine koji daje kompanijama opciju da ulažu u umetnost u zamenu za plaćanje poreza. Uslov je samo da umetnost i sve vezane aktivnosti budu dostune javnosti.
Teme za vas
Delta Real Estate ulaže 800 mil. evra do 2027. godine: Grade 3 objekta u 2 grada, jedan nazivaju "biserom"
Saudijska Arabija pretekla UAE u prikupljanju sredstava za VC na Bliskom istoku
U 2023. godini top 100 umetnina je na aukcijama prodato za ukupno 2.4 milijarde dolara.
Dve slike su prodate za više od 100 miliona dolara – “Žena sa satom” Pabla Pikasa iz 1932. godine dostigla je cenu od 139.4 miliona dolara, što je i najskuplja Pikasova slika ikada prodata, a “Dama sa lepezom” Gustava Klimta iz 1917. godine je prodata za 108,4 miliona dolara.
Na aukcijama je prodato i 11 slika Endija Vorhola koje su dostigle ukupnu cenu od 81,4 miliona dolara. Ovo je malo u poređenju sa slikom “Upucana Merilin Monro u boji žalfije”, koja je prodata 2022. godine i oborila sve rekorde Vorhola dostigavši cenu od 195 miliona dolara.
U prilog činjenici da je trgovina umetninama unosna i pametna investicija ide podatak da je 2017. godine slika Leonarda Da Vinčija “Salvator Mundi”, prodata za rekordnih 450 miliona dolara saudijskom princu Mohamedu bin Salman Al Saudiju.
Po poslednjem izveštaju UNESCO iz 2017 godine, takozvana “kreativna ekonomija” doprinosi nešto više od 6.1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na globalnom nivou, što je u proseku između 2 i 7 odsto nacionalnog BDP-a širom sveta. Prema procenama Ujedinjenih Nacija industrije “kreativna ekonomija” (kultura, film, likovna umetnost, muzika itd.) godišnje donose više od 2 triliona dolara i kreiraju gotovo 50 miliona poslova globalno.
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Bitkoin dostigao novu istorijsku vrednost: U ovoj godini je porastao127 odsto
Ovaj sat je pripadao kapetanu koji je spasio više od 700 putnika Titanika: Prodat za skoro dva miliona evra
Sa hrvatskog tržišta povučen čaj koji svi koristimo: Povećano prisustvo jedinjenja koje oštećuje jetru
Trgovinski suficit Kine bi ove godine mogao da dostigne skoro bilion dolara
Video: Ovako do detalja izgleda rušenje nekada čuvenog hotela: Zbogom Jugoslavijo
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Zadužili se i napravili svadbu od skoro 60 hiljada evra: Od gostiju dobili sitniš, pa otkazali medeni mesec
Plodovi ove biljke beru se decenijama: Lako se gaji, a može neprestano da vam donosi zaradu
Ko želi da razvije biznis na selu dobija 10.000 evra od države: Proveravali smo koji poslovi najbolje "prolaze"
