Uz sve geopolitičke nemire, one ne gube vrednost: Ovo tržište beleži rast od 2.000% u poslednje 2 decenije

Foto: Tanjug/AP/Thibault Camus

Artprice, francuska kompanija koja prati tržište umetnina i ima ekstenzivnu bazu podataka aukcijske prodaje radova preko 800,000 umetnika, objavila je svoj godišnji izveštaj za 2023. godinu.

Izveštaj pokazuje da je tržište umetnina dostiglo rast od 2.200 odsto u periodu od 2000. godine. Uz sve geopolitičke nemire i previranja na globalnom nivou, umetnine ne gube svoju vrednost i ostaju pouzdana investicija.

Teme za vas

Jejl Global (Yale Global) navodi primer brazilskog Ruanet zakona iz 1991. godine koji daje kompanijama opciju da ulažu u umetnost u zamenu za plaćanje poreza. Uslov je samo da umetnost i sve vezane aktivnosti budu dostune javnosti.

U 2023. godini top 100 umetnina je na aukcijama prodato za ukupno 2.4 milijarde dolara.

Dve slike su prodate za više od 100 miliona dolara – “Žena sa satom” Pabla Pikasa iz 1932. godine dostigla je cenu od 139.4 miliona dolara, što je i najskuplja Pikasova slika ikada prodata, a “Dama sa lepezom” Gustava Klimta iz 1917. godine je prodata za 108,4 miliona dolara.

Foto-kolaž: Profimedia Stephen Chung/Alamy / Charlie J Ercilla/Alamy

Na aukcijama je prodato i 11 slika Endija Vorhola koje su dostigle ukupnu cenu od 81,4 miliona dolara. Ovo je malo u poređenju sa slikom “Upucana Merilin Monro u boji žalfije”, koja je prodata 2022. godine i oborila sve rekorde Vorhola dostigavši cenu od 195 miliona dolara.

U prilog činjenici da je trgovina umetninama unosna i pametna investicija ide podatak da je 2017. godine slika Leonarda Da Vinčija “Salvator Mundi”, prodata za rekordnih 450 miliona dolara saudijskom princu Mohamedu bin Salman Al Saudiju.

Foto: Roy Snyder/Pixabay

Po poslednjem izveštaju UNESCO iz 2017 godine, takozvana “kreativna ekonomija” doprinosi nešto više od 6.1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na globalnom nivou, što je u proseku između 2 i 7 odsto nacionalnog BDP-a širom sveta. Prema procenama Ujedinjenih Nacija industrije “kreativna ekonomija” (kultura, film, likovna umetnost, muzika itd.) godišnje donose više od 2 triliona dolara i kreiraju gotovo 50 miliona poslova globalno.

(Telegraf Biznis)