Ponovo se priprema najbolji doručak na svetu i to u Užicu! Nakon kraće pauze "Šuljaga" opet radi

Foto: Telegraf/B.I.

Najpoznatija pekara u Užicu, protekla dva meseca bila je u fazi rekonstrukcije i nije radila, a već sada u njoj se priprema opet komplet lepinje po staroj recepturi. Iako je pekara renovirana i dobila moderniji izgled, proces pravljenja komplet lepinje ostao je isti, kao i njen ukus koji je osvojio mnoge koji su je ikada probali.

- Ovo je prvi put da je radnja renovirana od 1826. godine, pa iako sada izgleda dosta bolje i savremenije, u njoj vlada tradicionalni duh i lepinja se priprema u peći na drva. Naša pekara je čuvena u Užicu i zaista je radnja sa dušom. - kaže vlasnik Dragan Lazić.

Teme za vas

Komplet lepinju iz "Šuljagine" pekare, Lazić je 2005. godine zaštitio u Zavodu za intelektualnu svojinu, a ona je protekle 2023, po oceni poznatog gastronomskog sajta "Tejst Atlas", proglašena najboljim doručkom na svetu.

Njihovom odlukom iznenađeni su Užičani i ponosni na svoj specijalitet, koji je između stotinak jela iz celog sveta, proglašen najboljim. Pod krovom ove autentične pekare, šezdesetih godina prošlog veka, nastala je komplet lepinja, kada je pekar Radomir Šuljagić, Zlatiborac, sa šegrtom Milanom Lazićem krenuo njenu pripremu, po istom receptu, po kom se i danas pravi.

Njen recept od davnina su osmislili planinci iz sela zapadne Srbije, kada su u starinskim šporetima pekli manje pogače hleba, a onda se dosetili da ih raseku na pola, skinu gornji deo (poklopac), a u donji deo zahvate kašiku zrelog kajmaka iz čabra i premažu pogaču, pa odozgo razliju jedno jaje i onda je stave da se zapeče.

Obično su u zemljanim posudama sačuvali malo masnoće (moce, pretopa), kada su za slavu ili neko seosko okupljanje pekli prase ili jagnje, kojom zaliju zapečenu pogaču, a onda je poklope već zagrejanim poklopcem.

Foto: Telegraf/B.I.

Od ova tri seoska sastojka nastalo je jelo idealnog ukusa, kome je i svet pozavideo.

Pekara "Šuljaga", a vlasnik Lazić

Duga je istorija ove čuvene užičke ugostiteljske radnje u naselju Megdan, koju je pre Prvog svetskog rata otvorio Vlajko Čarapić, kome je zbog dugova banka zaplenila radnju, u koju je opština tek posle Drugog svetskog rata uselila Radomira Šuljagića, koji je nastavio da radi u njoj.

Kod njega je zanat "kalio" Milan Lazić, otac sadašnjeg vlasnika, a pošto Radomirovi sinovi nisu želeli da nastave njegovim stopama, on je, kada se zasitio pekarskog posla, pekaru ostavio Milanu, ali pod uslovom da joj ne menja ime.

Tako je i bilo. Lazić je nastavio Šuljaginu tradiciju, njega nasledio sin Dragan, koga danas često u narodu zovu pod nadimkom Šuljaga.

(Telegraf Biznis/B.I.)