Giganti zemlje koje nema: Ove moćne fabrike su hranile SFRJ, a danas više ne postoji nijedna (1. deo)

Foto: Shutterstock/Svarun

Koliko puta ste (ako pripadate onima koji su rođeni posle 199o), čuli kako je u onoj "staroj Jugoslaviji" (pri tom se govori o SFRJ) bilo svega u izobilju? I pored svih kredita, dogovorne ekonomije, političara koji su diktirali kako će se i uz koje fabrike razvijati pojedini delovi tadašnje zemlje - iz koje je nastalo šest novih - činjenica je da je u toj i takvoj Jugoslaviji bilo mnogo fabrika i firmi koje su hranile na hiljade porodica.

Teme za vas

Kako se u ratovima od 1991. do 1995. ta zemlja raspala - raspale su se i firme koje su pružale sigurnost mnogima. Neke su jednostavno prestale da postoje zbog ratnih dejstava, neke su privatizovane da bi kasnije bile preprodate stranim ulagačima, a neke su namenski uništene kako bi se na zemljištu koje su zauzimale sagradili tržni centri ili na hiljade kvadrata stambeno-poslovnog prostora.

Hajde da vidimo koje su fabrike i firme hranile veliki broj porodica u zemlji koje više nema. Ovaj put, napravićemo "krstarenje" po nečemu što bi moglo da se teorijski nazove - zapadnoj Jugoslaviji - Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini te Sloveniji:

Hrvatska - "naša, čuvena Jugoplastika"

Jugoplastika - Splitska firma sa nekoliko različitih proizvodnih pogona zapošljavala je na vrhuncu svog poslovnog uspeha oko 13.000 ljudi - većinom žena.

#jugoplastika #adidas pic.twitter.com/aihi5V7XDN— Socijalist ⭐ (@socijali_ST) April 2, 2017

Ne zna se gde sve Jugoplastika nije izvozila i za koga sve nije radila. Samo za Adidas Jugoplastika je godišnje pravila 4.5 miliona sportskih torbi. Sitroen, Reno, Foksvagen, Fijat samo su neki od proizvođača automobila koji su kupovali delove za svoje četvorotočkaše od ove kompanije, koja je pravila i super-popularne "jadranke" (papuče za plažu), lopte, jakne, pa čak - i čamce.

Od pet proizvodnih celina likvidirane su četiri (obuća, konfekcija, galanterija i termoplastika) a "preživela" je samo jedna (autodelovi) pod imenom Plastik, sa oko 1.000 radnika.

TOZ - Tvornica olovaka Zagreb (Kasnije TOZ Penkal) - Za one koji nisu bili previše u kontaktu sa hrvatskim jezikom - pre svega kratak prevod: Tvornica je fabrika. A TOZ je pravio fantastične drvene olovke. Za vas koji ste sada zbunjeni - olovke su osnovo sredstvo pisanja u XX veku.

Drvene olovke su korišćene za pisanje (HB) i crtanje (B, 2B, 4B, 8B). Potpisnik ovih redova koji se može smatrati mastodontom među novinarima (a mastodont je davno izumrla životinja iz porodice slonova) može vam sa sigurnošću reći da su olovke iz TOZ bile fantastične za crtanje.

Foto: Shutterstock/Levente Fazakas

Pokušali su posle sukoba u SFRJ da sa novim imenom - Penkal (po izumitelju tehničke olovke, hemijske olovke i penkale, odnosno naliv-pera, naturalizovanom Hrvatu Eduardu Slavoljubu Penkalu). Nažalost, konačan krah dočekalo je tek osamdesetak radnika u januaru ove godine.

Bosna i Hercegovina - "pravili smo i svoje avione"

Soko Mostar - Fabrika vojnih aviona u kojoj su se proizvodili modeli Jastreb, Galeb G-2 i Galeb G-4 (koji je još uvek u naoružanju Ratnog vazduhoplovstva Republike Srbije) te jurišnik Orao (takođe još uvek u naoružanju RV) bila je ponos namenske industrije SFRJ.

Mostarci i danas kažu da gotovo da nije bilo porodice koja u ovoj fabrici nije imala barem jednog zaposlenog. Interesantno je da je fabrika nastala u vreme rezolucije Informbiroa SSSR-a, kada je tadašnja vlast, u strahu od invazije trupa Crvene armije iz pravca Mađarske, rešila da fabriku aviona Ikarus u Zemunu - preseli u Mostar.

Soko Mostar koji je pred raspad SFRJ upošljavao 6.000 radnika trebalo je da proizvodi i prvi supersonični vazduhoplov sa delta krilima i kanarima za JNA, koji je u tadašnjem vrhu države bio poznat pod imenom "Novi avion". Naravno - čitava priča je propala propašću države.

241.lbae/Ministarstvo Odbrane

TAS - Tvornica automobila Sarajevo - Postoje tri modela automobila na čiji pomen će se u osmeh razvući lice svakog Jugonostalgičara. Jedan od tih automobila pravljen je upravo u Tvornici automobila Sarajevo (koja je, doduše, bila smeštena u Vogošći - što vam u srpskim okvirima dođe kao Surčin u odnosu na centralne beogradske opštine). Golf "dvojka".

Interesantno je da je ova fabrika nastala 1969. kroz partnerstvo: 51% vlasništva imao je UNIS (Udružena namenska industrija Sarajevo), dok je 49% bilo u vlasništvu Folksvagena (VW). U njoj su se najpre sklapale "bube", a potom, sredinom sedamdesetih - Golf "jedinica".

Kada je krajem 1985. počela proizvodnja Golfa "dvojke" u TAS-u, tržište je eksplodiralo, a proizvodnja se ustalila na oko 25.000 vozila godišnje. Pripremana je proizvodnja neverovatnih i danas mnogima nedostižnih 40.000 vozila. A onda je došao rat. Čak 4.000 porodica ostalo je bez primanja. Ne računajući fabrike kooperante (poput proizvođača akumulatora - fabrike Tesla).

Foto: Shutterstock/Kaukola Photography

Slovenija - "pravili smo i čuveni tamić"

TAM - Tovarna avtomobilov Maribor (fabrika automobila Maribor) zapravo nikad nije proizvodila automobile, već kamione i autobuse. Fabrika je osnovana poslednjeg dana 1946. godine, a prvi model kamiona koji je pravljen u ovoj fabrici bio je TAM Pionir (17.416 primeraka po licenci čehoslovačke Prage).

Fabrika je 1958 godine počela da proizvodi vojne kamione, a najpoznatiji civilno-vojni model je 80T35, popularni Tamić koji se i danas može videti na ulicama širom ex-yu država. Na vrhuncu svoje proizvodne istorije, 1986. godine, u TAM-u je bilo zaposleno 8.175 radnika.

TAM je posle konačnog raspada Jugoslavije prošla proces restrukturiranja i podeljena je u više manjih preduzeća 1996. Prestala je sa radom 2011. Danas se mogu videti kamioni pod nazivom TAM Europa, ali ti proizvodi nisu povezani sa izvornom mariborskom fabrikom: otkupljen je samo brend.

Foto: Wikipedia/Konstantin von Wedelstaedt

Adria Airways - iako je u pitanju jedna od "žilavijih" firmi bivše SFRJ, ni ona nije preživela. Istina, firma je postojala do 2019. ali se dugi niz godina borila sa velikim problemima.  Adria Aviopromet (ime pod kojim je kompanija bila isprva registrovana) je počeo sa radom 1961. isprva kao kompanija specijalizovana za čarter letove.

Pred raspad SFRJ kompanija je imala nekoliko aviona Erbas A320 u svom vlasništu, a za vreme sukoba koji su usledili nakon otcepljenja Slovenije od SFRJ, uništena je jedna od letelica, dok je aerodrom LJubljana oštećen.

Adria Airways postaje nacionalni avio-prevoznik Slovenije, a 2004. ulazi u Star Alliance - najveću svetsku zajednicu avio-kompanija. Ipak, od 2010. kompanija počinje s posrtanjem, a Slovenija pokušava da proda prevoznika stranom investitoru, s obzirom da EU ne dozvoljava zvaničnoj Ljubljani da dalje finansira poslovanje gubitaša, koji je u poslednju godinu poslovanja ušao sa 90 miliona evra gubitka. Kompanija je proglasila bankrot 30. septembra 2019. godine i prestala sa radom.

Koja je fabrika bila u vašem kraju? Šaljite nam na mejl redakcija@telegraf.rs fotografije iz tog vremena, sa radnog mesta....

(Telegraf Biznis)