Realnost ili pusta želja: Bitkoin bi do kraja godine mogao da vredi 100.000 dolara

Foto: shutterstock.com

Bitkoin ponovo zaokuplja naslovne strane svetskih elektronskih medija: U poslednjih pola godine, zavladao je novi talas optimizma na kom je prva kriptovaluta na svetu više nego duplirala svoju vrednost.

Nakon poslednjeg kraha cene bitkoina 2022. godine i brojnih problema sa kojima se suočavalo čitavo kriptotržište, za samo nekoliko meseci, virtuelna valuta koju je osmislio Satoši Nakamoto skočila je sa nepunih 30.000 dolara na trenutnu vrednost od preko 62.000 dolara za jedan bitkoin.

Ponovo se pojavila i predviđanja da bi do kraja godine (a možda i ranije) bitkoin mogao dostići granicu od neverovatnih 100.000 dolara, navodi hrvatski portal Index.

Teme za vas

Ovo je svakako sjajna vest za one koji se bave kriptovalutama, jer njegov rast posledično dovodi i do rasta vrednosti drugih digitalnih moneta. Međutim, u isto vreme, treba biti svestan da su nagli skokovi i još brži padovi bitkoina registrovani već nekoliko puta: Krajem 2017, potom u prvoj polovini 2019, krajem 2020 i sredinom 2021.

Foto: Shutterstock

Kako kaže narod - "što je babi milo"...

Sva predviđanja u vezi sa cenom bitkoina treba uzimati sa velikom rezervom - jer je do sada bilo dosta predviđanja koja su se „dokazala” i nisu se obistinila. Naprotiv, takva predviđanja su često prethodila padovima tržišta, a „kripto insajderi“ koji su ih proglasili nisu pretrpeli reputacioni rizik.

Istorija bitkoina i kriptovaluta uopšte je kratka, ali s obzirom na fluktuacije cena, promenljiv narativ o tome šta su kriptovalute, šta bi trebalo da budu i kako se koriste, čitav niz propalih projekata i neispunjenih obećanja, prevara i druge dinamike vezane za njih, treba biti izuzetno oprezan.

Ono što se ne može zanemariti jeste da su, od skromnih početaka, kriptovalute za samo nekoliko godina postale nešto što prate svi ugledni svetski mediji, u koje ulažu najveće svetske finansijske institucije i koji je, bez preterivanja, jedan od stalne globalne ekonomske teme.

S obzirom na to da su se brojna predviđanja kretanja cena bitkoina, bez obzira da li dolaze od „kripto stručnjaka“ ili kriptoskeptika, pokazala kao pogrešna, svako objašnjenje kretanja cena bitkoina je automatski sumnjivo.

Foto: Freepik

Ova predviđanja drugačija? 

Ipak,  poslednje povećanje cena ima „fundamentalne“ razloge, barem prema kripto zajednici. Naime, sredinom ove godine treba da se desi tzv. halving - prepolovljenje: to je proces prilikom kog se "rudarima" (ljudi koji se bave rudarenjem bitkoina)  smanjuje nagrada za njihov posao.

Smanjenje nagrade koje rudari dobijaju za verifikaciju bitkoin transakcija na blokčejnu na samo polovinu onoga što je bilo ranije trebalo bi da smanji profitabilnost i uspori stvaranje novih bitkoina.

Ovo smanjuje ponudu bitkoina, a svako smanjenje ponude, uz stalnu tražnju, dovodi do povećanja cene. Ili se bar tako veruje u kripto zajednici. Ovo veštačko stvaranje oskudice smatra se pozitivnim za cenu bitkoina.

Sama najava prepolovljenja stvara očekivanje poskupljenja, a samim tim i stvarnog poskupljenja. Nešto slično se dešava i na tradicionalnim berzama.

Drugi razlog je što su u januaru u Sjedinjenim Američkim Državama odobreni Fondovi kojima se trguje na berzi (Exchange Traded Funds - ETF) nakon dugogodišnje borbe kripto kompanija za odobrenje koje je izdala Komisija za hartije od vrednosti u Vašingtonu.

Jedan bitkoin ili sto hiljada dolara? Razmislite sami. 

(Telegraf Biznis)