Vlahović na biznis fourumu: Nemamo dovoljno radne snage, sistem obrazovanja mora da se menja

Kopaonik biznis forum (KBF), 31. po redu, danas je zvanićno otvoren, a posle uvodnog govora Aleksandra Vlahovića, predsednika Saveza ekonomista Srbije, koji je organizator KBF, učesnicima će se obratiti guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali.

Za danas je najavljen i dolazak predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.

KBF će do 6. marta okupiti više od 1.500 učesnika, a do srede će biti održano 35 panela, tri posebne sesije i četiri specijalna događaja.

U okviru centralne teme foruma "Novi globalni kontekst: Izazovi neizvesne budućnosti“, razgovaraće se i o temama koje se odnose na energetsku bezbednost i transformaciju, klimatske promene, zelenu tranziciju, cirkularnu ekonomiju, e-mobilnost, industriju 4.0, obrazovanje, mlade talente i uspešne preduzetnike.

KBF je sinoć svečano otvoren koktelom dobrodošlice, a učesnicima i gostima u ime organizatora - Saveza ekonomista Srbije (SES), obratio se predsednik Saveza ekonomista Aleksandar Vlahović, koji je najavio da će od ove godine na tom najvećem regionalnom ekonomskom skupu biti dodeljivana Zlatna povelja KBF.

Prva nagrada KBF pripala je vlasniku MK grupe Miodragu Kostiću, čoveku koji je, kako je Vlahović naglasio, podjednako kao i SES zaslužan za održavanje "srpskog Davosa".

-Jedan čovek nam je stavljao sve svoje resurse na raspolaganje, njegova uloga bila je ključna, davao nam je savete i vizionarske ideje, tako da uspeh KBF podjednako pripada Miodragu Kostiću koliko Savezu ekonomista Srbije - rekao je Vlahović.

On je podsetio na činjenicu da se KBF odlikuje kontinuitetom što je, kako je rekao, jedinstveno na našem prostoru ''poznatom po diskontinuitetima''.

Dodao je da su uspeli da traju zahvaljujući partnerima i sponzorima i svim okupljenim učesnicima.

Generalni direktor MK grupe Mihailo Janković, koji je primio nagradu u ime Kostića, učesnicima skupa poželeo je dobrodošlicu i izrazio zadovoljstvo što i ove godine Hotel ''Grand'' može da bude domaćin tako uspešnog skupa koji decenijama okuplja privredu i državni vrh oko razvojne agende.

Janković je rekao da su ponosni na sve što je Kostić uradio za srpski biznis, privredu i rešavanje raznih problema u privredi.

- Ponosni smo na sve što je uradio i izgradio, ali smo možda najponosniji na to što će njegova Zadužbina u decembru pokloniti društvu Palatu nauke - projekat i investiciju vrednu 25 miliona evra - rekao je Janković.

Svečanosti je, među brojnim zvanicama, prisustvovao i ambasador SAD Kristofer Hil.

Među glavnim učesnicima najvećeg ekonomskog skupa u regionu, pored premijerke Ane Brnabić biće i ministri Dubravka Đedović Handanović, Goran Vesić, Mihailo Jovanović, Darija Kisić, Slavica Đukić Dejanović, Jelena Begović, Slobodan Cvetković, Jelena Tanasković.

Specijalni gost KBF biće profesor Džefri Saks, direktor Centra za održivi razvoj Univerziteta Kolumbija, koji će se učesnicima skupa iz Njujorka obratiti onlajn.

Pored Saksa, među specijalnim gostima je i Ivail Izvorski, glavni ekonomista Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju.

Na forumu će kao gost govoriti i biznismen Miroslav Mišković.

Posebna pažnja biće usmerena na izglede za proširenje Evropske unije, kao i na budućnost automobilske industrije, konkurentnost izvozno orijentisanog sektora malih i srednjih preduzeća, zdravstvo, izgradnju visoko-prinosne privrede, ekonomske migracije, regionalnu privrednu saradnju, održivu poljoprivredu i sport.

U nedelju je održano šest panela, na kojima se govorilo o ekonomskim perspektivama zapadnog Balkana, makroekonomskim trendovima, KBF indeksu korporativne reputacije, kreativnoj industriji kao mostu ka uspehu, ovladavanju globalnom prodajom i ESG standarima - novom poglavlju poslovnog razvoja, a učesnici su bili zvaničnici MMF-a, Svetske banke, EBRD-a i SES-a.

-Dobro došli na 31. Kopaonik biznis forum. Posebnu zahvalnost dugujemo partneru kompaniji Mastercard, a nedavno smo se dogovorili da tu saradnju nastavimo još 3 godine, kao i ostalim partnerima i domaćinima MK grupe- rekao je Vlahović.

- Najnoviji pođar kriza pokrenut je Kovidom 19,a na to dodao se rat u Ukrajni, a to je dovelo do porasta troškova života. Mnaje vidljivi ali zabrinjavajuće činjenice, su krimatke promene i velika upotreba veštačke inteligencije, ali ipak, glibalna ekonomija nije dožovela veliki pad-dodao je on.

- Globalni rast jeste uporen, ali nije došlo do recesije. Očekuje se globarnii rast od 3.1, što je izuzetno. Globalbe promene koje su rezultirale fregmentacijom prete da izazovu velike promene. Predviđa se da će ekonomija rasti za 3,5 odsto. Zemlje sa industrijskim sektorima imaju manji oporavak od zemalja koje se imaju razvijen turuzam-istakao je on.

Rast GDP Nemačke će biti na nekih 0,9, što je zaostajanje u odnosu na ostatak Evrope.

- Proivredni rast je 3,2 procenata. Srbija uzimajući uzimajući u obzir BDP od prošle godine procenjuje se 2,5 procenata, što je ponavljanje rasta. Očekuje se da će se popraviti na 3,5 u tekućoj godini, i 3,8 u sledećoj granici. Inflacija je počela da opada, ali sporije nego očekivano. Godišnji indeks potrošačkoh cena izbnosio je 12 procenata-istakao je Vlahović.

- Javni dug krajem prošle godine je iznosio 52,7procenata BDP-a. Očekuje se sa povećanjem BDP-a i ne promenjenom vrednošću dinara smanjenje javnog duga za 2 odsto - dodao je on.

- Kapitalne investicije Srbija godišnjeizdvaja 7 odsto BDP-a-dodao je on.

Tabaković je istakao da EU sa svim manama je zajednica koje je najviše uticala na povećanje kvaliteta života, kao i na slobodu kretanja stanovnika.

- Mi pripadamo Evropi. Bilo kakvo ignorisanje činjeničnog stanja i promena kursa može negativno da utiče na naš narod-istakao je on. Srbija mora da nastavi damenja privrednu struktiru, zbog robusnog rasta. Povećali smo četiri puta kapitalne investicije, ali mi imamo problem sa domaćim investicijama, i tako strani investitori procenjuju dapostoje rizici. Mi moramo da razvijamo domaće investicije, kao i mala i srednja preduzeća. Ta mala preduzećapovećavaju fleksibilnost investicije.

Radna snaga

- Bez ljudskog kapitala nema razvoja. Mnogefirme imaju problem jer nemaju dovoljno radne snage. Sistem obrazovanja mora da se menja, ali sistematično na osnovu jasno definisanog plana. Nophodno je jasno definisati zdravstvenu politiku, da imamo jedan sistem, a ne tri koja funkcionišu uporedo - istakao je on.

Aleksandar je istakao da stav monetarne politike mora da ostane čvrs dok se ne smiri inflacija, i da su reforme neophodne da bi se povećao kvalitet života našeg stanovništva.

(Telegraf Biznis)