Vlastimir Vuković za Telegraf sa KBF-a: "Praćenje, prilagođavanje i inoviranje postali su ključni"

Rezultati, koje je NLB Komercijalna banka ostvarila u prošloj godini, pokazatelj je da su ostali pouzdan oslonac građanima. I ove godine banka ostaje generalni sponzor 31. Kopaonik Biznisa foruma, na čijim smo marginama razgovarali sa Vlastimirom Vukovićem, predsednikom Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke. Razgovarali smo o izazovima iz 2023. godine, ko je iz njih izašao kao pobednik i šta nas očekuje u godini koja teče.

Dotakli smo se i planova same banke za dalji razvoj, ali i onoga što građane najviše zanima - da li će tržište nekretnina nastaviti trend stabilizacije. 

Teme za vas

Foto: Promo

• Iza nas je veoma izazovna godina – sa kakvim rezultatima je NLB Komercijalna banka završila?

U 2023. godini NLB Komercijalna banka je nastavila snažan rast u svim ključnim segmentima poslovanja i još jednom ostvarila rezultate daleko iznad tržišta, ali i planova i predviđanja. Uporedo sa skokom depozita od 320 milona evra, plasirali smo 1,4 milijarde evra novih kredita stanovništvu i privredi. Na taj način, kreditni portfolio smo uvećali za 223 milona evra, odnosno devet odsto, i ostvarili čak šest puta veći rast u odnosu na tržišni prosek. Ujedno, održali smo rekordno nisko učešće nenaplativih plasmana od 1,4 odsto, kao dokaz da je naša kreditna aktivnost rasla, ali ne na štetu kvaliteta portfolija.

Međutim, ono što je za nas, možda i najvažniji podatak, iako se ne nalazi u našim poslovnim rezultatima, jeste donacija od čak 300.000 evra za podršku porodicama, deci i starijim sugrađanima kroz održive projekte i prakse, koju smo realizovali prethodne godine.

Rezultati koje smo ostvarili, potvrda su da smo, čak i u izazovnim i turbulentnim uslovima na tržštu, ostali pouzdan oslonac građanima u rešavanju važnih životnih pitanja i strateški važan partner čitave privrede. Tako smo održivim i odgovornim poslovanjem, koje počiva na dubokom poznavanju industrije, još jednom opravdali poziciju lidera u poverenju kao banka sa najvećim brojem aktivnih klijenata u Srbiji. Uz podršku naše matične NLB Grupe nastavili smo da investiramo u tržište na kom poslujemo, i kao sistemska i univerzalna banka, ostali smo poluga finansijske stabilnosti čitave države.

• Koje dobre prakse iz 2023. godine ćete nastaviti i u ovoj?

Kao jedan od regionalnih lidera digitalizacije u bankarskom sektoru, naša matična NLB Grupa je kroz grinfild investiciju u Srbiji nedavno formirala DigIT. Otvaranjem ovog jedinstvenog tehnološkog centra, u kome više od 100 programera isporučuje najkvalitetnija IT rešenja za sva naša tržišta, NLB je postala prva regionalna grupacija koja je zaista proširila i transformisala tradicionalni bankarski model poslovanja.

Osnaženi dodatnim kapacitetima i ekspertizom naše matične grupacije, na promene u industriji, odgovorili smo kompletnom transformacijom poslovnog modela, ali i načina razmišljanja i rada.

Želeći da potvrdimo i opravdamo poziciju banke prvog izbora klijenata i zaposlenih, u prethodnoj godini smo nastavili proces optimizacije procedura, digitalizacije proizvoda i usluga, i postavljanja održivosti u centar svake poslovne odluke.

Počeli smo radove na modernizaciji jedne od najvećih mreža ekspozitura u zemlji. Za samo godinu dana, renovirali smo skoro 20 ekspozitura u skladu sa najnovijim svetskim trendovima i postali prva banka u zemlji koja je celu mrežu bankomata, zamenila multifunkcionalnim aparatima poslednje generacije.

U okviru rada na razvoju inovativnih digitalnih rešenja, redizajnirali smo i unapredili postojeće aplikacije, a lansirali smo i novu faktoring platformu, koja će klijentima omogućiti moderan, efikasan i potpuno digitalizovan način trgovine potraživanjima.

Postali smo prva Family Friendly sertifikovana banka u Srbiji, potvrdivši tako svoju posvećenost zaposlenima i unapređenju njihovog iskustva – kako na radnom mestu, tako i izvan njega. Zadovoljstvu našeg tima doprinela je i naša nova, pametna i energetski efikasna poslovna zgrada. Kompletna rekonstrukcija pet spratova i 10.000 kvadrata radnog prostora, podrazumevala je više od 750 dana rada, uključivanje tima od skoro 150 profesionalaca i investiciju NLB Grupe, u vrednosti od oko 10 miliona evra. Rezultat je prva zgrada u NLB Grupi, rekonstruisana u potpunosti sa strogim ESG standardima.

U ovoj godini, naš fokus ostaje na tome da izgradimo agilan i održiv model rada banke budućnosti, koja će biti još efikasnija, jednostavnija i bliža klijentima, ali i spremna da na održiv način podrži čitavu nacionalnu privredu u pravcu oporavka i daljeg razvoja.

• I ove godine ostajete generalni sponzor Kopaonik bizins foruma čija je ovogodišnja tema „Novi globalni kontekst: Izazovi neizvesne budućnosti“. O kakvim izazovima je reč?

Prethodna godina je protekla u znaku eskalacije višegodišnje polikrize, koja je zahtevala balansiranje između brojnih izazova. Pandemija COVID-a pokrenula je talas promena u poslovanju širom sveta. Svaki aspekt svakodnevice, od toga kako radimo do načina na koji trošimo, pretrpeo je transformaciju, a mi smo nastavili da se suočavamo i sa posledicama koje je pandemija utisnula u društvenu svest. Ratovi na evropskom tlu dodatno su usložnili geopolitički pejzaž, ugrožavajući stabilnost i sigurnost tržišta. Uporedo, svedočili smo produbljivanju energetske krize i novim ekološkim izazovima. Sa jedne strane, suočili smo se s ograničenom dostupnošću resursa, dok smo sa druge osetili pritisak da pređemo na održive alternative. Poslovne strategije su nastavile da se prilagođavanju, namećući potrebu za hitnim akcijama u održivom razvoju.

Migracije, su još jednom duboko uticale na ekonomske tokove, oblikujući radnu snagu, potrošnju i investicije širom sveta. Paralelno, tehnološka revolucija je iznedrila veštačku inteligenciju (AI), otvarajući nove, do sada neslućene mogućnosti, ali i ozbiljne etičke i sigurnosne teme i izazove. Nekada izlolovani, monolitni faktori odjednom su prerasli u bujicu promena koje smo osetili na svim nivoima - od pojedinaca, preko kompanija, pa sve do nacionalnih privreda. Praćenje, prilagođavanje i inoviranje postali su ključni.

Međutim, pokazalo se da je vreme izazova istovremeno vreme prilika za reimaginaciju i izgradnju otpornosti. Oni koji su uspeli da se prilagode, ne samo da su preživeli, već su i prosperirali u ovom izazovnom, ali istovremeno inspirativnom pejzažu.

• Polikriza je, na globalnom nivou, bila centralni izazov. Koliko se ova neizvesna situacija prelila na naše lokalno tržište i kako ocenjujete da se Srbija snašla u ovom složenom i promenjenom geopolitičkom pejzažu?

Iako su se efekti polikrize neosporno odrazili i na nacionalne ekonomije širom sveta, Srbija je u godini za nama održala stabilnost ekonomskog okruženja i pružila investitorima čvrstu osnovu za rast i razvoj. Direktne strane investicije nastavile su da osnažuju našu privredu novim tehnologijama, inovacijama i otvaranjem radnih mesta, dok se pad inflacije pokazao kao dodatni podsticaj za ekonomski prosperitet.

Naš bankarski sektor ostao je stabilan, pružajući podršku privredi i olakšavajući investicije i razvoj novih kompanija. Digitalizacija se pokazala kao ključna i omogućila nam je da budemo konkurentniji kroz inkluzivan pristup novim tehnologijama. Regionalno povezivanje i regionalni lanci nabavke otvorili su nov prostor za izvoz i veću prisutnost na globalnom nivou. Istovremeno, usmeravanjem ka obnovljivim izvorima energije postavili smo temelje za održivu budućnost, smanjujući zagađenje i stvarajući stabilnu ekonomsku osnovu. Ispostavilo se da je vreme polikrize ujedno bilo i vreme pravih prilika za one dovoljno odvažne da se suoče sa izazovima, ali i nastave ulaganja u održivu budućnosti - a Srbija je jedna od njih. Kako bi to i ostala, godina pred nama mora da protekne u znaku razvoja i ekonomskog oporavka, dovoljno snažnog da nadjača efekte polikrize.

• Na ovogodišnjem Kopaonik Biznis Forumu vodićete panel „Bankarski sektor: Finansiranje ekonomskog oporavka“. Da li i kako banke mogu da podrže oporavak i dalji razvoj nacionalne ekonomije?

Tokom istorije, banke su imale ključnu ulogu u ovom procesu, prevashodno kroz finansiranje razvoja i oporavka. Međutim, ukoliko imamo u vidu da privreda, svetsko, pa i lokalno tržište prolaze kroz multidimenzijalnu transformaciju, da li možemo da govorimo samo o aspektu finansiranja? Da li u uslovima opšte geopolitičke neizvesnosti, migracija, nestabilnih lanaca snabdevanja i novog digitalnog pejzaža, ima mesta za tradicionalne bankarske modele poslovanja? Odnosno, da li banke na stari način mogu da odgovore na nove potrebe svojih klijenata, zajednica i nacionalnih ekonomija?

Istina je da u današnjem dinamičnom okruženju i uloga banaka doživljava suštinske promene. Tradicionalni bankarski modeli suočavaju se sa izazovima sve kompleksnije ekonomske i društvene realnosti. Banke više nisu samo institucije koje čuvaju i pozajmljuju novac. One postaju ključni akteri u inovacijama, podržavajući preduzetništvo i prilagođavajući se novom digitalnom pejzažu. Stoga, dok su likvidnost i kapitalizacija i dalje važni, banke moraju da prepoznaju potrebu za evolucijom, kako bi ostale relevantne i efikasne u novom dinamičnom okruženju. Održavanje stabilnosti i podrška ekonomskom oporavku biće mogući samo uz transformaciju posovnih modela, koja uskoro neće biti pitanje izbora, već opstanka. Upravo to će biti centralna tema ovogodišnjeg tradicionalnog bankarskog panela.

• Inflacija je u januaru iznosila 6,4 odsto, Narodna banka Srbije očekuje da ćemo sredinom godine dostići "granicu cilja". S druge strane, Evropska centralna banka smatra da će inflacija još rasti. Kraj godine završili smo sa početkom stabilizacije tržišta nekretnina. Možemo li da očekujemo nastavak tog trenda i u 2024. godini? Da li je pred nama povoljniji period za kupovinu nekretnina i podizanje stambenog kredita?

Iako se trenutna situacija možda čini jedinstvenom, krize i recesije su norma i ponavljaju se u određenim vremenskim intervalima. Prosečan rok otplate stambenih kredita je 20 godina, a to je dug period isprekidan i rastom i padom vrednosti euribora. Zbog toga odluku o dugoročnim ulaganjima ovog tipa, ne bi trebalo donositi na osnovu trenutne situacije. Preporuka je da se sagleda širi horizont, uz pažljivu procenu stvarnih potreba, ali i mogućnosti. Nesporno je da je prethodni period protekao u znaku inflacije u svim segmentima, pa i u bankarskim proizvodima, kao i da je euribor istorijskog minimuma i iz minusa skočio na 2,80, a ta silina promene teško može da se ponovi. Međutim, iako su rate kredita skočile, rente su ih višestruko prevazišle. Ulaganje u svoju, a ne tuđu nekretninu, po povoljnijim uslovima, uvek je racionalniji izbor, naravno za one građane koji imaju mogućnost za ovakvu vrstu investicije.

Iako je u ovom trenutku, uz neizvesnu geopolitičku, nezahvalno baviti se predviđanjima, nadamo se da će inflatorni pritisci početi da usporavaju i da će 2024. biti godina stabilizacije. Izvesno je da će se pojedini trendovi iz 2023. nastaviti i u ovoj godini, ali zasigurno ne istim intezitetom.

(Telegraf Biznis)