Direktorka Infostuda: Sve je više deficitarnih zanimanja, a mladi traže veće plate i mogućnost napredovanja

Izvršna direktorka Infostuda Sonja Ćetković ocenila je danas da u Srbiji postoje negativni demografski trendovi koji se odražavaju na tržište rada i navela da prema poslednjem popisu 2022. godine u zemlji živi oko 600.000 ljudi manje nego prema prethodnom popisu, da je od 6,64 miliona stanovnika ekonomski aktivno 2,8 a neaktivno 3,8 miliona ljudi.

Ona je na panelu Problemi tržišta rada u Srbiji:putevi do rešenja na Kopaonik biznis forumu kao probleme na tržištu rada navela i lošu obrazovnu strukturu stanovništa, kao i deficit koji postoji u velikom broju zanimanja.

Teme za vas

- Najveći je deficit u IT-iju, zatim u zanatima iz građevinske i ugostiteljske struke a osim opšteg deficita, problem je i što znanje i kvalifikacije nisu dovoljni-, rekla je ona.

Istakla je i da su promenjena očekivanja ljudi koji traže posao jer je deficit na tržištu radne snage ohrabrio ljude da traže više za sebe a, kako je rekla, i mladi koji stasavaju za zapošljavanje nisu živeli u uslovima visoke zaposlenosti pa su njihova očekivanja od poslodavaca drugačija.

-Oni traže veće plate već na početku radnog angažovanja i traže mogućnost napredovanja. To je velika promena za kompanije-, istakla je Ćetković, uz ocenu da je to naša realnost sviđalo se to nama ili ne.

Istakla je da često kritikujemo očekivanja mladih ljudi ali da bi oni mogli da se iskoriste u pozitivnom smislu, za razvoj digitalne revolucije i veštačke inteligencije, pošto su mladi vičniji digitalnim tehnologijama i više ih koriste.

Direktorka ljudskih resursa u Naftnoj industriji Srbije (NIS) Alina Evsina je navela da je položaj ove kompanije što se tiče tržišta rada specifičan, jer neka zanimanja nemaju konkurenciju u drugim kompanijama a opet veliki je problem kada je neophodno naći određeni kadar.

- Zato smo razmišljanja okrenuli u pravcu stvaranja sopstvenog kadra-, rekla je ona i dodala da je za neke specifične poslove u NIS-u neophodna dugotrajna obuka i praksa kako bi mogli da se osamostale na određenom radnom mestu.

Kao pozitivno je navela to što se neki kadrovi vraćaju u zemlju što kompanijama olakšava rešavanje kadrovskih problema.

Odgovarajući na pitanje kako se u NIS-u postavljaju u situacijama kada kandidati imaju malo veća očekivanja i da li su fleksibilni, Evsina je kao generalnu odliku kompanija navela da ona prati tržište i da se prilagođava.

Istakla je i da u NIS-u svake godine rade istraživanja o zadovoljstvu zaposlenih i kao specifičnost radnika iz Srbije navela da nisu previše otvoreni u smislu da kažu šta im nije dobro na poslu.

(Telegraf Biznis/Tanjug)