Ove Kolumbijke se bore da rade u rudnicima smaragda: Nada u bolje sutra njihove dece ih tera napred

Duboko u planinskim tunelima gde je vrućina toliko jaka da uzrokuje glavobolje, žene sa električnim alatima lome kamenje u potrazi za draguljima. Sebi su  otvorile težak put u kolumbijskoj industriji smaragda, sektor kojim dugo dominiraju muškarci.

Nedostatak mogućnosti zaposlenja, u kombinaciji s nadom u pronalazak koji će ih učiniti bogatima, gurnuo je žene u rudarstvo. Kolumbijski smaragdi poznati su širom sveta po svom kvalitetu, a najbolji se mogu prodati za hiljade dolara, iako većina ljudi koji rade u industriji nije bogata, prenosi AP.

Teme za vas

- Postoje meseci ili godine u kojima ne zaradim ni 250 dolara od rudnika smaragda- rekla je Janet Forero, jedna od žena u malom, neformalnom rudniku u blizini grada Koskueza, gde je proizvodnja dugo bila usredsređena.

- Ali mi ovde nastavljamo da se borimo za san o domu sa pločicama na podovima, mestu koje dobro miriše i odakle nas niko ne može izbaciti - rekla je. Ona živi u nesigurnoj kući na brdu gde su zidovi neobojeni, a pod od cementa.

Neki od najvećih smaragda na svetu iskopani su u Kolumbiji, uključujući jedan težak 1,36 kilograma koji je 1995. godine oborio svetski rekord. U Koskuezu kruže glasine da je jedan rudar nedavno pronašao smaragd koji je prodat za 177.000 dolara i napustio oronuli grad zauvek.

Prema Nacionalnoj federaciji smaragdnih kompanija, 2022. godine kolumbijski izvoz smaragda bio je vredan 122 miliona dolara. Dragulji su jedan od najpoznatijih proizvoda u zemlji i prodaju se u draguljarnicama u gradovima poput Kartahene i Bogote.

Ipak, većina zarade od smaragda ide trgovcima i velikim kompanijama koje su uložile milione dolara u tehnologije koje im pomažu da pronađu najvrednije kamenje.

Radnici u malim, neregulisanim rudnicima poput Forera, koji još uvek koriste dinamit za otvaranje tunela, imaju male šanse da pronađu smaragde koji mogu promeniti nečiju sudbinu.

U svom domu izvan Koskueza, Forero čuva neke male, neprozirne smaragde koje je skupila tokom poslednja tri meseca. Ona misli da sve zajedno ne vrede više od 76 dolara.

Njena zarada nije dovoljna za izdržavanje četvoro dece i za pomoć njenom ocu, koji je oboleo od respiratorne bolesti nakon što je decenijama radio u rudnicima smaragda i za disanje mu je potrebna boca sa kiseonikom.

Ona takođe radi i nasumične poslove kako bi spojila kraj s krajem poput pranja uniformi, peglanja odeće i čišćenja domova.

Ova pedesetdvogodišnjakinja je rekla da joj je teško da napusti ovaj način života jer se ekonomija u Koskuezu vrti oko rudarstva, a ima malo drugih prilika za zaposlenje.

Flor Marina Morales rekla je da je počela da radi u rudnicima u okolici Koskueza jer je morala obezbedi svoju decu. Ona dolazi kući sa posla u 3 ujutru i ostaje budna da deci napravi doručak i isprati ih u školu. Njena deca su sada na univerzitetu gde studiraju psihologiju i pravo.

Na rad u malim rudnicima oko Koskueza, žene nose gumene čizme, kacige i bušilice baš kao i muškarci. Nakon što uđu u jednoj liniji, granaju se u različitim smerovima i kreću u tunele gde svaka osoba ima određeno područje za bušenje. Kamenje koje se odlomi od zidova nosi se napolje u kolicima, pere se i prosejava.

Ovakav angažman žena bio je nezamisliv u Kolumbiji pre nekoliko decenija. Stariji seljani rekli su da su ranije muškarci ženama branili pristup rudnicima jer su verovali da će se smaragdi sakriti ako su žene u blizini.

Trenutno 200 žena radi u rudnicima oko Koskueza, prema lokalnom udruženju žena rudara. Neke rade zajedno s muškarcima, dok druge rade u pet malih rudnika u vlasništvu žena, u kojima su dopuštene samo rudarke. Budući da su tuneli tako mali, žene se izmjenjuju radeći u njima.

(Telegraf Biznis)