Zbog ovog sistema, neke zgrade u Turskoj su ostale netaknute tokom zemljotresa: Uvećava cenu gradnje za 30%?

Foto: Tanjug/AP

Zemljotres jačine 5,7 stepeni po Rihteru pogodio je rano jutros Crnu Goru. Prema prvim informacijama u blizini epicentra registrovana je veća materijalna šteta, a šteta je zabeležena i na području BiH. Prošle godine u februaru, Tursku i Siriju pogodio je niz zemljotresa, u kojima je oštećeno preko 100.000 zgrada, došlo je do više od 10.000 urušavanja i poginulo je više od 50.000 ljudi. Da li je ovo moglo da bude izbegnuto?

Potresi stavljaju na test napredne građevinske tehnologije, koje mogu smanjiti štetu i održati funkcionisanje zgrada nakon zemljotresa.

Teme za vas

Prema turskim medijskim izveštajima, čak i dok su okolne zgrade pretrpele tešku štetu, nekoliko bolnica izgrađenih koristeći novu tehnologiju  zvanu "sistem seizmičke izolacije", preživelo je zemljotrese gotovo bez ikakve štete.

Gradska bolnica u Adani, izgrađena je tako da beleži podrhtavanje tla i reakciju zgrade. Zahvaljujući sistemu seizmičke izolacije, u zgradi je zabeleženo 75 odsto manje podrhtavanja u poređenju sa susednim građevinama, navodi kompanija koja je dizajnirala sistem izolacije. Ovaj sistem omogućio je da zgrada ostane u funkciji nakon zemljotresa.

Inženjeri nisu iznenađeni što su bolnice sa sistemom seizmičke izolacije preživele sa minimalnom štetom, ali postoje ljudi u Turskoj i inostranstvu koji pitaju zašto više zgrada ne koristi ove pametnije inženjerske tehnologije.

Tradicionalni pristupi se oslanjaju na to da određene komponente zgrade, poput stubova ili greda, apsorbuju energiju potresa. Međutim, ova metoda može dovesti do postepenog nakupljanja oštećenja u ovim strukturalnim elementima koji mogu učiniti da objekat postane nenastanjiv.

Sistemi otporni na zemljotres kao što su uređaji za seizmičku izolaciju i seizmičke amortizere smanjuju seizmičku energiju koja ulazi u ove stubove ili grede tako što je apsorbuju ili preusmeravaju. Kao rezultat toga, zgrada doživljava manje kretanja i oštećenja i mnogo je verovatnije da će ostati funkcionalna nakon zemljotresa.

Sistemi seizmičke izolacije pre svega sprečavaju ulazak seizmičke energije u zgrade korišćenjem uređaja napravljenih od gumenih ili čeličnih ploča presvučenih materijalom koji stvara trenje koje klize jedna preko druge kako bi se smanjio uticaj zemjotresa. Ovi izolacioni uređaji postavljaju se između temelja zgrade i same zgrade. Alternativno, seizmičke amortizeri, instalirani na svakom spratu zgrade, apsorbuju energiju potresa na način na koji amortizeri rade u automobilu i pretvaraju je u toplotnu energiju kako bi se šteta svela na minimum.

Sistemi seizmičke izolacije i seizmički amortizeri mogu da pomognu  zgradi u postizanju "funkcionalnog oporavka" - cilj učinka prema kom se zgrade grade tako da spreče oštećenja i omoguće ponovno useljavanje nakon zemljotresa. Projektovanje takvih zgrada ne samo da će spasiti ljude i zgrade, već će i sprečiti da zemljotresi uruše zajednice i ekonomije.

Iako je funkcionalni oporavak nova ideja za izgradnju konstrukcija otpornih na zemljotrese, globalni moderni građevinski zakoni propisuju da, u najmanju ruku, strukture moraju imati mere za sprečavanje urušavanja zgrade – takozvani cilj sigurnosti života. Zgrade koje prate ovaj protokol projektovane su tako da pretrpe oštećenja na kontrolisan način, da osiguraju da se zgrada ne sruši i štite one koji se u njoj nalaze.

Iako se ove zgrade verovatno neće srušiti, možda neće biti sigurne za korišćenje posle zemljotresa. Iako to nije isto što i funkcionalni oporavak, da je više zgrada u Turskoj i Siriji izgrađeno prema pragovima sigurnosti za život, hiljade života je moglo da bude spašeno.

Veliki deo štete u Turskoj dogodio se u neduktilnim betonskim zgradama izgrađenim prema turskom građevinskom zakonu pre 1998. godine. Građevinski elementi od duktilnog betona, koje su obavezni po novijim građevinskim propisima, fleksibilniji su zahvaljujući čeličnim armaturnim šipkama postavljenim na kritičnim mestima. Mogu se prilagoditi pomeranjima zgrade izazvanim zemljotresom. Starije neduktilne zgrade takođe su obično imale loše raspoređena čelična ojačanja, ostavljajući ih osetljivim na iznenadno urušavanje stubova zgrade.

Slično tome, mnoge takozvane meke zgrade oštećene su tokom ovih zemljotresa. Meki sprat je sprat koji je značajno osetljiviji na bočne sile potresa od ostalih spratova u višespratnici. Prvi sprat ovih zgrada – koji se obično koristi u komercijalne svrhe poput maloprodaje, garaže ili kancelarijskog prostora – obično ima više otvorenih površina i manje strukturalnih komponenti, poput greda i stubova, što ih čini osetljivima na urušavanje.

Ove vrste zgrada nalaze se u celom svetu, uključujući i gusto naseljena, seizmički rizična područja poput Istanbula, San Franciska, Los Anđelesa i Vankuvera — a sve se nalaze u blizini aktivnih rasednih linija.

Zgrade projektovane prema starim propisima mogu se ojačati kako bi zadovoljile prag sigurnosti života. Međutim, ove nadogradnje mogu puno da koštaju, a sprovođenje ovih nadogradnji, posebno za privatne zgrade, zahteva dobro planirane politike.

Dok zgrade projektovane prema cilju sigurnosti života mogu zaštititi hiljade života, zemljotres u Krajstčerču u februaru 2011. godine na Novom Zelandu otkrio je ograničenja modernih seizmičkih propisa usmerenih isključivo na ovaj dizajnerski cilj. Šteta na zgradama projektovanih prema cilju sigurnosti života bila je toliko velika da su hiljade morale da budu srušene nakon zemljotresa.

Upravo je ovaj zemljotres naveo inženjere da se usredsrede na "funkcionalni oporavak" i šire implementiraju seizmičke zaštitne tehnologije. Dodatni trošak takvih tehnologija za seizmičku zaštitu obično je manji od 5 odsto početnih troškova izgradnje i beznačajan je u poređenju sa cenom društvenih i ekonomskih poremećaja uzrokovanih velikim potresom. Osim toga, osiguravanje nižih premija osiguranja može nadoknaditi većinu tih početnih troškova.

Ukupni ekonomski gubici nakon zemljotresa u Krajstčerču procenjeni su na 32 milijarde dolara, ne računajući inflaciju, od čega su 24 milijarde dolara troškovi izgradnje. Šteta načinjena u nedavnim zemljotresima u Turskoj procenjuje se na više od 84 milijarde dolara i još uvek raste.

Potresi u Turskoj pokazali su da tehnologije seizmičke zaštite deluju. Kako bi se izbegle velike ekonomske i društvene posledice, lokalne vlasti mogu ažurirati odredbe i kodekse za projektovanje novih zgrada kako bi se omogućilo ponovno useljavanje i funkcionalni oporavak nakon zemljotresa. Dodatno, politike, finansijski podsticaji i poreske olakšice koje promovišu poboljšani dizajn zgrada mogle bi poboljšati seizmičku sigurnost u većem obimu, prenosi theconversation.

Seizmička izolacija povećava ukupnu cenu projekta za 29,12% prema aktuelnim cenama, a benefit je nemerljiv.

(Telegraf Biznis)