Daljinsko grejanje je budućnost Srbije: Evo kako će to uticati na svako domaćinstvo pojedinačno

Foto: Pixabay, Telegraf

Komesar Evropske unije za susedsku politiku i proširenje Oliver Varheji izjavio je danas da upotreba biomase kao obnovljivog izvora energije za daljinsko grejanje u Srbiji otvara potpuno novo poglavlje u naporima naše zemlje ka energetskoj tranziciji.

- Sa upravo potpisanim sporazumom o grantu od 10 miliona evra, EU podržava investicije u čistiji vazduh i sigurnije snabdevanje energijom, odražavajući principe zelene tranzicije negovanjem energetske nezavisnosti i ekološke odgovornosti - rekao je Varheji na svečanosti potpisivanja sporazuma o bespovratnim sredstvima za drugu fazu programa "Obnovljivi izvori energije - razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji" u Vladi Srbije, koji je Srbiji obezbedio grant od 10 miliona evra.

On je podsetio da je tokom proteklih 10 godina, EU obezbedila više od 600 miliona evra grantova energetskom sektoru Srbije.

- Pored naše bilateralne jednake pomoći, naš Ekonomski i investicioni plan za 2020. postavio je značajan investicioni paket, mobilišući do 30 milijardi evra finansiranja za region - rekao je Varheji.

On je istakao da je program Biomasa II dokaz posvećenosti Srbije prelasku sa visoko zagađujućeg uglja na održivije i zelene izvore energije i da se naša zemlja udaljava od fosilnih goriva, zahvaljujući snažnom partnerstvu sa EU u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan.

- Prva faza programa je pokazala opipljive rezultate već u Priboju, Novom Pazaru, Gornjem Milanovcu i Majdanpeku, jer su ove opštine već prešle na grejanje na drvnu biomasu. Druga faza tog programa, Biomasa II, ima za cilj da proširi tu inicijativu na još osam opština - rekao je Varhelji.

On je istakao da Program podržava Zelenu agendu u Srbiji i biće ključan za Srbiju da ispuni svoje obaveze prema Pariskom sporazumu i ciljeve postavljene u klimatskom i energetskom okviru EU za 2030. godinu.

- Novi krugovi investicija u daljinsko grejanje nastaviće da smanjuju zagađenje vazduha, a istovremeno podstiču lokalni razvoj i ekonomski rast, jer drvna biomasa mora da se snabdeva lokalno da bi bila ekonomski održiva - naglasio je Varhelji.

On je istakao da veliki deo finansiranja EU podržava održivo povezivanje i zelenu tranziciju, u skladu sa ciljevima Pridružene zelene agende za zapadni Balkan.

Varheji je naveo da su predviđene i druge investicije u energetske projekte poput vetroparka Kostolac i hidroelektrane Rasina.

- I ovi projekti i mnogi drugi, kao što je gasni interkonektor sa Bugarskom, imaju za cilj da unaprede energetsku bezbednost povećanjem energetske efikasnosti, kao i doprinosom tranziciji i diversifikaciji čiste energije, kao i smanjenjem zavisnosti od uvoza. To je cilj koji svi delimo - poručio je Varhelji.

On je dodao da su, upravo zato, pre dve godine ekonomski i investicioni plan upotpunili paketom energetske podrške.

Kako je rekao, EU je podržala Zapadni Balkan u suočavanju sa ruskim energetskim ratom i integraciju u evropsku energetsku infrastrukturu i tržišta.

- U Srbiji je naš paket energetske podrške od 165 miliona evra pomogao da se ublaži uticaj visokih cena energije na domaćinstva i preduzeća. I nameravamo da nastavimo da podržavamo predloženi plan za zapadni Balkan - rekao je Varhelji.

Naglasio je da će to podrazumevati jači fokus na reforme, zajedno sa povećanom finansijskom pomoći, dodatnih šest milijardi evra za Zapadni Balkan, u cilju ubrzanja osnovnih reformi, uključujući i pripremanje srpskog energetskog sektora za zelenu tranziciju i integraciju u jedinstveno EU tržište.

- Dakle, jasno je da nije samo budućnost Srbije da bude Evropska unija, već u velikoj meri već sadašnjost. Tako da možete nastaviti da računate na našu podršku da se to i ostvari, i nadam se da ćemo ove godine imati još mnogo investicija ove vrste - poručio je evropski komesar za proširenje.

(Telegraf.rs/Tanjug)