Nova prilika za biznis vredan stotine miliona: Kompanije u trci za čišćenje svemirskog đubreta

Otkako je Sputnjik 1 započeo svemirsko doba 1957. godine, ljudi su ostavili desetine hiljada komada korišćenih raketa, mrtvih satelita i drugog otpada u orbiti. Sve veći "roj" krša u svemiru naveo je američku vladu da pokuša da postavi nove norme svemirske higijene, dok privatne kompanije takođe ulažu u načine da se izbore sa neurednim orbitalnim okruženjem.

Hiljade komercijalnih satelita se rekordnim tempom lansira u Zemljinu orbitu, povećavajući rizik od sudara koji bi mogli izazvati veliki broj opasnog otpada. Bez utvrđenih normi za vojno "ponašanje" u svemiru, neki se plaše potencijalnog napada svemirskim oružjem koji bi mogao da stvori mnogo više otpada.

Teme za vas

Federalna uprava za vazduhoplovstvo očekuje da će do 2035. godine 28.000 opasnih fragmenata sa satelita u niskoj orbiti "preživeti" ponovni ulazak, te povrediti ili ubiti jednu osobu na zemlji svake dve godine, navela je agencija u izveštaju američkom Kongresu prošlog septembra, prenosi Blumberg.

U 2017. godini ukupan broj satelita lansiranih tokom jedne godine po prvi put je premašio 300. Do 2020. čovečanstvo je prvi put prešlo prag od 1.000 satelita i svemirskih letelica u jednoj godini.

Sada postoji više od 9.000 tona materijala koji se nalazi u orbiti: oko 25.000 objekata većih od 10 cm, sa još 500.000 između 1 cm i 10 cm. A nešto od toga počinje da se sudara, stvarajući još zagušenije okruženje.

Zalutali komad hardvera sa Međunarodne svemirske stanice preživeo je ponovni ulazak u martu ove godine i udario u kuću u Napulju na Floridi, potvrdila je NASA 15. aprila.

U igri su milijarde dolara u imovini - orbitalni uređaji koji su ključni za navigaciju i mape za pametne telefone, razmenu tekstualnih poruka, pozive i internet veze koje koriste industrije i ljudi širom sveta.

Američka svemirska komanda objavila je formalnu listu onoga što smatra odgovornim ponašanjem u svemiru, u pokušaju da usmjeri vojne norme u orbiti.

- Ideja je da se nadamo da će naši protivnici učiniti isto - rekao je za Rojters brigadni general Ričard Zelman, zamenik direktora operativne jedinice komande.

Opsežan izveštaj uključuje deo o svemirskom otpadu koji podstiče svemirske igrače da bezbedno uklone svoje ugašene satelite i obaveste druge operatere ako bi bilo kakvi problemi sa njihovim svemirskim brodom mogli predstavljati opasnost od krhotina

- Morate pronaći način da dozvolite ekonomiji da raste u svemirskom domenu, a da biste to uradili, morate se pobrinuti da ona ostane održiva - rekao je Zelman, koji nadgleda većinu napora Pentagona u praćenju svemira.

Nova "sanitarna industrija" vredna milione

Dok vlade rade na međunarodnim pravilima, trenutni odgovor na zatrpanost orbite velikim delom dolazi iz privatnog sektora.

Kompanija Astroskejl (Astroscale) sa sedištem u Tokiju, sa podružnicama u SAD i Britaniji, testira uređaj za uklanjanje krhotina pod nazivom ELSA dizajniran da se zakači na neispravne satelite i povuče ih nazad prema Zemljinoj atmosferi radi sagorevanja.

- Đubre razbacano po svemiru može da postane veliki problem u budućnosti - napisao je japanski milijarder Jusaka Maezawa na svom nalogu na društvenoj mreži X, najavivši investiciju od 23 miliona dolara u Astroskejl.

Neke kompanije imaju drugačije ideje.

Kompanija Numan Spejs (Neumann Space) sa sedištem u Australiji, na primer, razvija tehnologiju koja bi mogla da pomogne da se stari, ugašeni sateliti recikliraju u gorivo - koristeći otpadni metal za stvaranje plazma potiska za nove satelite. To bi se moglo koristiti u partnerstvu sa kompanijama koje opslužuju satelite, nadaju se u kompaniji.

- To je sjajno jer možete da produžite misiju tako što ćete napuniti gorivo onim što je već u svemiru.  Način da se krene napred u smislu održivosti, jeste da koristimo metal koji je već tamo - rekao je izvršni direktor Herv Astier. Njegova kompanija planira da lansira testni satelit u junu, prenosi Rojters.

Kako nedavni izveštaj predviđa, tržište aktivnog uklanjanja otpadaka će vredeti 600 miliona dolara do 1,5 milijardi dolara na globalnom nivou do 2030. godine. 

(Telegraf Biznis)