Nova prilika za biznis vredan stotine miliona: Kompanije u trci za čišćenje svemirskog đubreta

Foto: Shutterstock/Pike-28

Otkako je Sputnjik 1 započeo svemirsko doba 1957. godine, ljudi su ostavili desetine hiljada komada korišćenih raketa, mrtvih satelita i drugog otpada u orbiti. Sve veći "roj" krša u svemiru naveo je američku vladu da pokuša da postavi nove norme svemirske higijene, dok privatne kompanije takođe ulažu u načine da se izbore sa neurednim orbitalnim okruženjem.

Hiljade komercijalnih satelita se rekordnim tempom lansira u Zemljinu orbitu, povećavajući rizik od sudara koji bi mogli izazvati veliki broj opasnog otpada. Bez utvrđenih normi za vojno "ponašanje" u svemiru, neki se plaše potencijalnog napada svemirskim oružjem koji bi mogao da stvori mnogo više otpada.

Federalna uprava za vazduhoplovstvo očekuje da će do 2035. godine 28.000 opasnih fragmenata sa satelita u niskoj orbiti "preživeti" ponovni ulazak, te povrediti ili ubiti jednu osobu na zemlji svake dve godine, navela je agencija u izveštaju američkom Kongresu prošlog septembra, prenosi Blumberg.

Teme za vas

U 2017. godini ukupan broj satelita lansiranih tokom jedne godine po prvi put je premašio 300. Do 2020. čovečanstvo je prvi put prešlo prag od 1.000 satelita i svemirskih letelica u jednoj godini.

Sada postoji više od 9.000 tona materijala koji se nalazi u orbiti: oko 25.000 objekata većih od 10 cm, sa još 500.000 između 1 cm i 10 cm. A nešto od toga počinje da se sudara, stvarajući još zagušenije okruženje.

Zalutali komad hardvera sa Međunarodne svemirske stanice preživeo je ponovni ulazak u martu ove godine i udario u kuću u Napulju na Floridi, potvrdila je NASA 15. aprila.

U igri su milijarde dolara u imovini - orbitalni uređaji koji su ključni za navigaciju i mape za pametne telefone, razmenu tekstualnih poruka, pozive i internet veze koje koriste industrije i ljudi širom sveta.

Američka svemirska komanda objavila je formalnu listu onoga što smatra odgovornim ponašanjem u svemiru, u pokušaju da usmjeri vojne norme u orbiti.

- Ideja je da se nadamo da će naši protivnici učiniti isto - rekao je za Rojters brigadni general Ričard Zelman, zamenik direktora operativne jedinice komande.

Opsežan izveštaj uključuje deo o svemirskom otpadu koji podstiče svemirske igrače da bezbedno uklone svoje ugašene satelite i obaveste druge operatere ako bi bilo kakvi problemi sa njihovim svemirskim brodom mogli predstavljati opasnost od krhotina

- Morate pronaći način da dozvolite ekonomiji da raste u svemirskom domenu, a da biste to uradili, morate se pobrinuti da ona ostane održiva - rekao je Zelman, koji nadgleda većinu napora Pentagona u praćenju svemira.

Nova "sanitarna industrija" vredna milione

Dok vlade rade na međunarodnim pravilima, trenutni odgovor na zatrpanost orbite velikim delom dolazi iz privatnog sektora.

Kompanija Astroskejl (Astroscale) sa sedištem u Tokiju, sa podružnicama u SAD i Britaniji, testira uređaj za uklanjanje krhotina pod nazivom ELSA dizajniran da se zakači na neispravne satelite i povuče ih nazad prema Zemljinoj atmosferi radi sagorevanja.

- Đubre razbacano po svemiru može da postane veliki problem u budućnosti - napisao je japanski milijarder Jusaka Maezawa na svom nalogu na društvenoj mreži X, najavivši investiciju od 23 miliona dolara u Astroskejl.

Neke kompanije imaju drugačije ideje.

Kompanija Numan Spejs (Neumann Space) sa sedištem u Australiji, na primer, razvija tehnologiju koja bi mogla da pomogne da se stari, ugašeni sateliti recikliraju u gorivo - koristeći otpadni metal za stvaranje plazma potiska za nove satelite. To bi se moglo koristiti u partnerstvu sa kompanijama koje opslužuju satelite, nadaju se u kompaniji.

- To je sjajno jer možete da produžite misiju tako što ćete napuniti gorivo onim što je već u svemiru.  Način da se krene napred u smislu održivosti, jeste da koristimo metal koji je već tamo - rekao je izvršni direktor Herv Astier. Njegova kompanija planira da lansira testni satelit u junu, prenosi Rojters.

Kako nedavni izveštaj predviđa, tržište aktivnog uklanjanja otpadaka će vredeti 600 miliona dolara do 1,5 milijardi dolara na globalnom nivou do 2030. godine. 

(Telegraf Biznis)