Vera Zakam za Telegraf o digitalnoj demokratiji: Morate ljudima dati pristup, ali i sposobnost da se opismene

Vera Zakam već dve decenije radi na implementaciji digitalne demokratije i prava, a od pre dve godine na ovim pitanjima radi i pri Američkoj agenciji za međunarodni razvoj (USAID). Sa sedištem u Birou za demokratiju, ljudska prava i upravljanje, vodi agendu Agencije o digitalnoj demokratiji kako bi osigurala da tehnologija unapređuje demokratske vrednosti i omogućava poštovanje ljudskih prava na globalnom nivou.

Teme za vas

U intervjuu za Telegraf Biznis pričali smo o pojmovima ,,digitalna demokratija" i ,,digitalno društvo", šta oni zapravo znače, zanimalo nas je i da li je sada teže ili lakše implementirati digitalnu demokratiju uz ekspanziju socijalnih medija, koji su izazovi pred nama i kakav je položaj žena u demokratiji.

• Šta termini digitalne demokratije i digitalnog društva predstavljaju?

Svet je u poslednje dve decenije, u zavisnosti kako računate vreme, došao na internet. I društva su se promenila širom planete. U osnovi se ti pojmovi odnose na dolazak tehnologije u različitim oblicima, bilo da se radi o socijalnim medijima, bilo da nisu socijalni mediji, sam pristup internetu, informacijama, novim alatima, veštačkoj inteligenciji... Pitanje koje se stvara je kako da kao globalna zajednica obezbedimo da razvijamo ovu tehnologiju odgovorno i uveravajući se da stvaramo digitalni ekosistem između vlada i civilnog društva, akademske zajednice i institucija privatnog sektora i da znamo kada je to podrška demokratskih vrednosti i ljudskih prava?

Šta to zaista znači u praktičnom smislu? To znači da, stvarno razmišljamo ,,kako da ne činimo štetu u digitalnom prostoru". Znači kako da sačuvamo i zaštititimo privatnost korisnika i građana. Takođe, kako mi zaista mislimo o globalnim pitanjima i uveravanje da zaista razmišljamo odgovorno i o tehnološkom prostoru. I takođe znači, kao što sam spomenula, da nijedan učesnik i mislim da je to apsolutno ovde u Srbiji isto i gde god sam putovala, to ne može da uradi sam, Zar ne?

Kada razmišljate o tehnologiji i digitalnom ekosistemu, potreban vam je javni sektor, institucije van stola, potreban vam je privatni sektor i civilno društvo za stolom. Potrebne su vam i akademske institucije, da bi ovo zaista uspelo. Takođe je jedan od onih "evergrin" problema.

Tako da mislim da jednostavno postoji ogromna količina mogućnosti. Mogu reći u svojoj ulozi, ja sam zaista uzbuđena zbog svega toga. I takođe je divno biti ovde u Srbiji, gde razgovaram i sastajem se sa mnogo partnera po ovom pitanju.

Foto: Marko Jovanović

• Na ovim pitanjima radite već 20 godina. Kako je bilo na početku, a kako je sada?

Znate, promenilo se. Recimo Arapsko proleće, nekako kao da se vraćam u prošlost, kao da je to bila sasvim druga civilizacija ili druga era. Ali to nije bilo tako davno. Ako razmislite o tome, ovo je bio trenutak gde se prvi put svet otvarao socijalnim medijima.

Dakle, imali ste ove proteste koji su se svakodnevno dešavali građanima, a oni nisu mogli da dokumentuju šta je bilo, šta se zapravo dešava u njihovim zemljama, i postali su prilika za ljude da se organizuju i samoorganizuju.

I mislim da su to omogućile socijalne mreže. Kako je vreme prolazilo, neki od izazova i neki od rizika su dolazili sa interneta. I svakako u početku, mnogo smo pričali o socijalnim medijima. Dakle, sve o čemu se razmišlja je, kako da se uverimo da mi stvaramo otporna društva, u informacijama u medijskom prostoru.

Takođe se radi i o pravima privatnosti.

Počeli smo zaista da razumemo i primećujemo neke od drugih izazova koji su povezani sa ovim. I takođe, usuđujem se da kažem i kako oni utiču na razne zajednice, zar ne? Kako utiču na decu, kako na žene i devojke, znate, samo sve te različite zajednice.

Sada je i trenutak kada svet govori o veštačkoj inteligenciji i generativnoj veštačkoj inteligenciji. Ne znamo mnogo, ali toliko potencijala za generativnu veštačku inteligenciju je neverovatno, zar ne?

Mi takođe jednostavno ne znamo mnogo od onoga što će zapravo učiniti. Upravo sada, u 2024. godini, mi je zovemo "godina izbora", gde glasa oko dve milijarde ljudi širom sveta, tako da jednostavno ne znamo mnogo.

Ali mislim da smo sada nekako u trenutku gde stvaranje novih tehnologija dolazi na scenu. I to nije samo veštačka inteligencija, već i biotehnologija, zar ne? Mislim da postoji ogromna prilika da se zaista otkriju neke zaista velike mogućnosti.

I mislim da je deo moje uloge i deo naše zajedničke odgovornosti da zaista razmislimo kako da povećavamo investicije za ove prilike, a da smo i svesni o nekim od rizika koji su prisutni.

Da se vratim na raniju tačku, to bi bilo ono ,,šta svi zajedno možemo da učinimo da pomerimo našu vrstu na pravi put napred?".

Da li je sada lakše da se implementira digitalna demokratija ili je možda riskantnije sa svime što socijalni mediji donose?

• Da li je sada lakše da se implementira digitalna demokratija ili je  možda riskantnije sa svime što socijalni mediji donose?

Verovatno bih rekla da je pomalo od svega, zavisi kako gledate. Zavisi od vašeg pogleda na svet, ali je verovatno malo rizičnije. Samo zato što mislim da mi, kao što znate, konzumenti, vi i ja, svi širom sveta kao konzumenti informacija, često ne znamo odakle one dolaze. I mislim da moramo, sesti i razmisliti da li je informacija koju konzumiramo verodostojna ili ne.

Na nama je da zaista razmislimo, znate, i dešifrujemo šta jeste, a šta nije. Bez obzira na izvore od kojih dolaze. Ali isto tako, opet, stvaraju divne prilike, kao što sam spomenula. Takođe mislim da jesu veoma važne za demokratiju i ne samo za demokratiju već za društva uopšte jer smatram da stvaraju mogućnosti da date pristup resursima, zar ne?

Mogućnost davanja pristupa na informacije, sposobnost da se uverite, da taj narod može da sklapa prijateljstva, formira odnose i organizuje se. Dakle, to je balansiranje.

Ali, znate, sa veštačkom inteligencijom, baš kao i sa širim uticajima, poput društvenih, je prosto ludo. Samo moramo biti malo svesniji i zaista razumeti kako zajednički možemo da ublažimo neke od ovih izazova.

Foto: Marko Jovanović

"Kada živite van gradskih centara, povezanost ne postoji"

• U kojim regionima radite, i u kojim zemljama je najteže uspostaviti digitalnu demokratiju?

Ovo je teško pitanje. Dakle, znate, u USAID-u, radimo isključivo u inostranstvu. U više od 80 zemalja, uključujući Srbiju.  Moja nadležnost je veoma globalna. Tako da se zaista fokusiram na neku vrstu globalnog skupa pitanja.

Gledam na tehnološki prostor i digitalni prostor, na veoma globalan način. Dakle, to nije jedan region ili jedna država, iako, apsolutno volim ovaj deo sveta.

Reći ću da je samo tako živahan i tako raznolik i ogromna je čast biti ovde u Srbiji. Primetila sam da postoje verovatno i prilike i izazovi svuda, posebno za demokratiju i ljudska prava.

Za digitalizaciju, znate, imate neke zemlje, neka mesta gde, ljudi bukvalno nisu povezani.

Kada živite van gradskih centara, povezanost ne postoji. Tako da mislim da moramo da dopremo do tih ljudi. Bilo na podnacionalnom nivou ili na nivou sela. Pristup je toliko važan. Kada mislim, u ovome, zapravo razmišljam o indo-pacifičkom regionu. koliko je to važno. Razmišljala sam i o svom putovanju na Fidži, kao jednom od primera.

Ali opet, ovo je kao mač sa dve oštrice, zar ne? Morate ljudima dati pristup, ali i istovremeno sposobnost da se opismene, sposobnost stvarnog razmišljanja, kritičkog promišljanja prema informacijama, da zaista razumeju odakle stvari dolaze i naravno, alate.

Stvari koje, ako možete da zamislite, čak i mladi ljudi, ili sve generacije koje dolaze na internet, zaista samo treba da razumeju.

A tu su samo alati i resursi i sve to. U smislu izazova, to je veoma važno i veoma široko. I razlog što to kažem je zato što u ovoj igri, reč broj jedan je kontekst. Kontekst je bitan za sve. Svaka zemlja u koju ćeš otići, svaki region u koji ćeš otići će biti tako različit, zar ne?

U živom društvu kao što je Srbija, zar ne, u raznolikom društvu gde ako ste u Beogradu ili ako ste u Novom Sadu, ako ste u različitim gradovima ili se nalazite u nekim ruralnim područjima, problemi će se odigrati malo drugačije, zar ne? Tako da neki ljudi mogu imati pristup, neki ljudi možda nemaju pristup. Zavisi.

• Kontekst je nešto što donosi vrednost. Volela bih da to tako kažem. Već smo spomenuli tehnologiju  kao nešto što pomaže da demokratija izgleda jednostavnije. Koji je odnos između njih?

Mislim, izgleda lakše, ali izgleda i teže samo zbog izazova koji se postavljaju i na mreži. Znate, sve od, potencijala za informacije da se izobliče, bez obzira od koga dolaze. To je više samo sposobnost i više sposobnost za konzumente informacija da zaista razumeju odakle dolaze.

Spomenula sam pitanje privatnosti i zaštite podataka. Opet, uspon veštačke inteligencije i generativne veštačke inteligencije. Samo još ne znamo dovoljno. Modeli koji se razvijaju, od strane toliko neverovatnih kompanija širom sveta, su fenomenalne. Ali još uvek moramo da uradimo analize podataka i da zaista razumemo metrike iza toga. Dakle, ideja ovde je da, to je presek između ova dva i čini nas povezanim.

Postoji termin, koji mnogi ljudi koriste u zajednici nazvan "tehnologija za dobro". Ali to nije samo "tehnologija za dobro".  To nije samo, znate, sposobnost da se stigne do poslednje milje, ako dođete do građana tamo gde su, znate, oni koji nisu povezani.

Takođe je važno da se ovde nalazi presek sa demokratijom. Takođe je tako važno da kada se povežemo, ljudi znaju da ih mi učimo. Pokazujemo im šta je kritičko mišljenje. Kako se štitiš, kako štitite svoje podatke? I u osnovi kako možete biti odgovoran građanin? Takođe da znaju gde da se obrate za pomoć.

Ideja ovde je, kako svet dolazi na mreži dok se svi povezujemo. To je samo da budete savesniji i odgovorniji građani u ovoj široj, zajednici, ono što nazivamo korporativnom društvenom odgovornošću i da znate kome možete ići za pomoć, da se obrazujem o svemu što se dešava.

Foto: Marko Jovanović

• Imate, organizaciju koju su osnovale žene. Gde je mesto žena u demokratiji? Prošli smo dug put, ali da li smo uspeli u svemu što smo želeli za žene?

Gledajte, ispred nas je dug put. Stvarno. Ako razmislite o tome, žene čine polovinu stanovništva, rađamo celokupno stanovništvo. Ipak imamo toliko toga da uradimo i toliko toga da uradimo u pogledu ženskih prava, da osiguramo pravičan tretman, i na internetu i mimo interneta i u digitalnom prostoru, mnogo puta se dešava da su žene obeshrabrene.

Na primer, od kandidovanja za funkciju ili čak ne samo u političkoj sferi, ali učestvujući u građanskom životu bez obzira na sferu, bilo da je u poslu, da li je to u nauci, bilo šta.

Ponekad je to zapravo rezultat nekih šteta koje doživljavaju na mreži. Ovo je jedna od onih stvari gde ono šta se dešava onlajn može lako da se proširi van mreže i ima potencijal. Ne uvek da razjasnim, ali ima potencijal da nanese štetu.

I mislim da je to zaista, zaista važno i da treba da osnažimo žene i još važnije, naše devojčice. Dakle, kako devojčice rastu, oni bivaju snažnije. I veruju da mogu sve šta su naumile.

(Telegraf Biznis)