Budućnost pravnih usluga: Kako veštačka inteligencija i novi Zakon EU menjaju pravnu industriju

1. Robot ne sme povrediti ljudsko biće niti, svojom neaktivnošću, dozvoliti da ljudsko biće bude povređeno.

2. Robot mora poštovati naređenja ljudskih bića, osim ako se ta naređenja ne kose sa Prvim zakonom.

3. Robot mora da štiti sopstvenu egzistenciju, osim ako se to ne kosi sa Prvim i Drugim zakonom.

Pre skoro tačno dvadeset godina objavljen je naučnofantastični film Ja, Robot, po uzoru na delo pisca Isaka Asimova u kome je predstavio svoja tri zakona robotike. U filmu, protagonista (Vil Smit) je detektiv Spuner, koji istražuje ubistvo poznatog naučnika, oca robotike i veštačke inteligencije u tom distopijskom svetu. Žiteljima tog sveta potpuno je nezamislivo da robot može da postane samosvestan i ugrozi život čoveka, upravo zbog zakona robotike koji su kodirani u svakoga od njih. Usled tragičnog događaja, detektiv Spuner gubi veru u robote i smatra da će uskoro uništiti ljude. Pa ipak, on predstavlja najboljeg čoveka za rešavanje tog na izgled nerešivog slučaja.

Da premotamo malo (spojler alert) - Roboti se na kraju okrenu protiv čoveka i pokušaju da nasilnim putem uspostave kontrolu nad čovečanstvom. Iza svega stoji odmetnuti AI program, koje je nakon posmatranja čovečanstva ustanovio da ono ne može više samostalno da postupa, jer je po svojoj prirodi samo destruktivno i treba mu doživotno oduzeti radnu sposobnost.

Teme za vas

Ovo je jedna od pregršt priča koja se cinično bavi veštačkom inteligencijom i predstavlja je kao neminovnog uništitelja čovečanstva. Ta budućnost, moguća ili ne, ipak je daleko od nas, a danas, veštačka inteligencija predstavlja najveće oruđe koje savremeni poslovni čovek može da iskoristi u svom svakodnevnom radu. Bar dok mu taj isti robot jednog dana ne preuzme posao.

Kao što je Isak Asimov smislio zakone robotike, tako je i Evropski parlament nedavno usvojio Zakon o veštačkoj inteligenciji - Artificial Intelligence Act (AI Act), kojim želi da zaštiti čovečanstvo (za sad samo u Evropskoj Uniji) od neprihvatljivih AI praksi koje mu prete. Cilj je uspostavljanje jasnog i sigurnog okvira za upotrebu AI tehnologija širom EU. Ovaj Zakon postavlja sveobuhvatan regulatorni okvir koji će države članice EU morati da poštuju, kako bi osigurale bezbednost i transparentnost u korišćenju AI.

Privatnost i zaštita podataka klijenata predstavljaju srž novog Zakona. Kompanije će morati da primenjuju najstrože mere zaštite podataka, da bi informacije njihovih korisnika uvek bile sigurne. Klijenti će biti jasno informisani o tome kako se njihovi podaci koriste i moraće da daju saglasnost za upotrebu AI u određenim slučajevima.

Etika i pravednost, jednako su važni elementi ovog Zakona – EU postavlja jasne etičke standarde za upotrebu veštačke inteligencije, osiguravajući da se umanje slučajevi diskriminacije ili pristrasnosti (kao što je slučaj sa Apple kreditnom karticom, koja se našla na meti kritika kada su brojni kupci prijavili da su žene dobijale niže kreditne limite u poređenju sa muškarcima sa sličnim ili lošijim finansijskim profilima). Zakon posebno naglašava zabranu korišćenja AI sistema koji bi mogli dovesti do manipulacije ljudskim ponašanjem na načine koji narušavaju njihovu autonomiju, slobodu izbora ili osnovna prava. Na primer, zabranjena je upotreba AI sistema koji koriste manipulativne tehnike poput sublimiranih poruka, koje korisnici ne mogu svesno da shvate, jer bi to moglo ozbiljno narušiti njihovu sposobnost donošenja slobodnih odluka.

Zakon pruža zaštitu korisnicima AI tehnologija, omogućavajući im da traže pravnu pomoć ako su pretrpeli štetu zbog nepravilne upotrebe AI. Ova zaštita uključuje pravo na naknadu štete i druge pravne lekove u slučajevima kada AI sistemi dovedu do nepravednih odluka ili diskriminacije. Zakon propisuje stroge zahteve za transparentnost AI sistema, što znači da korisnici moraju biti jasno informisani kada komuniciraju sa AI sistemima, kao i kako se njihovi podaci obrađuju.

Još jedna važna komponenta Zakona o veštačkoj inteligenciji je i stvaranje posebnog tela za nadzor i implementaciju zakonskih odredbi. Ovo telo će biti odgovorno da osigura da sve kompanije i organizacije koje koriste AI poštuju postavljene standarde i etičke smernice. Ovo telo će sprovoditi inspekcije i izdavati kazne u slučajevima nepoštovanja zakona. Ovo ne samo da pruža sigurnost korisnicima pravnih usluga, već i podstiče poverenje u AI tehnologije, omogućavajući širu primenu i integraciju u pravnom sektoru. Ključno je pitanje kako će države članice EU i države koje žele da usvoje smernice ovog Zakona urediti ovo telo unutar organizacije svoje države. Biće potrebno da sve države u što kraćem roku započnu obrazovanje kadrova i službenika o veštačkoj inteligenciji da bi ovakva tela bila efikasna.

U Srbiji su nedavno usvojene "Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije" što predstavlja okvir za etički pristup u korišćenju veštačke inteligencije i uvertiru za neminovno usvajanje nekog oblika Zakona o veštačkoj inteligenciji u budućnosti. Ove smernice ne obuhvataju samo tehničke aspekte, već insistiraju i na zaštiti ljudskog dostojanstva, pravičnosti i nediskriminaciji. Cilj je da AI bude objašnjiv i proverljiv, kako bi se osiguralo poverenje korisnika i transparentnost procesa. Takođe, smernice naglašavaju važnost očuvanja privatnosti i bezbednosti podataka, kao i potrebu za odgovornom upotrebom AI koja promoviše društveno i ekološko blagostanje.

Ove etičke smernice predstavljaju početak uređenja AI tehnologije u Srbiji, zahtevajući da one budu razvijene i primenjene na način koji je u skladu sa osnovnim ljudskim pravima vrednostima. Na taj način, veštačka inteligencija ne postaje samo alat za efikasnost i inovacije, već i partner u izgradnji sigurnijeg društva.

Usvajanje Zakona o veštačkoj inteligenciji dovodi do povećane konkurencije na tržištu pravnih usluga i konsaltingu. Kompanije koje uspešno integrišu veštačku inteligenciju u svoje poslovanje moći će da se istaknu na tržištu, pružajući više usluga za kraće vreme. Jedna od najvećih prednosti AI tehnologije u pravnom sektoru je njena sposobnost da analizira ogromne količine podataka i identifikuje obrasce koje ljudsko oko može lako prevideti. Program ojačan veštačkom inteligencijom može brzo pregledati pravne dokumente, podneske i zakonske i podzakonske akte, čime pruža pravnicima tačne informacije i predloge za najefikasnije pravne strategije.

Istraživanje iz 2023. godine je pokazalo da 55 odsto velikih kompanija eksperimentiše sa korišćenjem generativne veštačke inteligencije, dok je 37 odsto kompanija izjavilo da već uveliko koristi AI, što dalje ukazuje da ova tehnologija ima potencijal da podigne vrednost globalne ekonomije.

U pravnom sektoru, pravnici će morati da savetuju klijente o pravnim pitanjima u vezi sa veštačkom inteligencijom, uključujući pitanja usklađenosti, odgovornosti, intelektualne svojine, ugovora, etike i ljudskih prava. U isto vreme, kompanije moraju da integrišu sisteme veštačke inteligencije u sopstvene prakse, kao što su analiza dokumenata i istraživanja. AI će zasigurno igrati ključnu ulogu u personalizaciji pravnih usluga.

Veštačka inteligencija će moći da automatizuje rutinske zadatke poput analize dokumenata, što će omogućiti pravnicima da se fokusiraju na složenije slučajeve. Ona će pomagati u optimizaciji procesa zastupanja, analizirajući prethodne slučajeve i predviđajući potrebne korake u novim predmetima. Ovi sistemi će moći efikasno da dodeljuju predmete zaposlenima na osnovu njihove specijalizacije i trenutnog opterećenja rada. Alati će omogućiti praćenje ključnih pokazatelja uspešnosti (KPI) zaposlenih, identifikujući oblasti za poboljšanje i pomažući u evaluaciji performansi. Takođe, tehnologija će moći automatski da preuzima i obrađuje podatke sa državnih portala, integrišući ih direktno u klijentske predmete za brže i tačnije odlučivanje. Generisanje pravnih dokumenata, uključujući ugovore, na osnovu predefinisanih šablona i specifičnih informacija o slučaju, smanjiće vreme potrebno za njihovu pripremu i smanjiće mogućnost grešaka.

Veštačka inteligencija će moći da automatizuje rutinske zadatke poput analize dokumenata, što će omogućiti pravnicima da se fokusiraju na složenije slučajeve. Ona će pomagati u optimizaciji procesa zastupanja, analizirajući prethodne slučajeve i predviđajući potrebne korake u novim predmetima. Ovi sistemi će moći efikasno da dodeljuju predmete zaposlenima na osnovu njihove specijalizacije i trenutnog opterećenja rada. Alati će omogućiti praćenje ključnih pokazatelja uspešnosti (KPI) zaposlenih, identifikujući oblasti za poboljšanje i pomažući u evaluaciji performansi. Takođe, tehnologija će moći automatski da preuzima i obrađuje podatke sa državnih portala, integrišući ih direktno u klijentske predmete za brže i tačnije odlučivanje. Generisanje pravnih dokumenata, uključujući ugovore, na osnovu predefinisanih šablona i specifičnih informacija o slučaju, smanjiće vreme potrebno za njihovu pripremu i smanjiće mogućnost grešaka.

(Petar Sutara, Proposal Analyst u Egzakta Advisory)