Advokat za Telegraf: Koja su prava radnika ako dođe do povrede na radu i u kojim slučajevima se ne priznaje?

Foto: Shutterstock/1st footage

Zakonom o zdravstvenom osiguranju kao i  Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju definiše se i reguliše povreda na radu. Prema ovim Zakonima, povreda na radu je svaka povreda koju zaposleni zadobije pri izvršavanju radnog zadatka.

Povredom na radu smatra se i svaka zadobijena povreda koju zaposleni pretrpi na putu od prebivališta do radnog mesta i obrnuto kao i na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova.

Teme za vas

Prema članu 23 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način predviđen u članu 22 ovog zakona koju osiguranici pretrpe učestvujući:

1) u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća;

2) u vojnoj vežbi ili u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrđenih zakonom;

3) na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr.);

4) na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa.

Ovaj zakon takođe kaže da se povredom na radu smatra i oboljenje zaposlenog koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim.

Obaveze radnika

U slučaju da dođe do povrede na radu, zaposleni je u obavezi da prijavi povredu u najkraćem vremenskom roku te da se obavezno javi lekaru i obavi pregled te popuni povrednu listu.

Obaveze poslodavca

Poslodavac je dužan da popuni Izveštaj o povredi na radu najkasnije u roku od 24 sata od saznanja da je do iste došlo. Ovaj Izveštaj dalje mora da dostavi zdravstvenoj ustanovi u kojoj je zaposleni pregledan u roku od 24 sata od upisa podataka.

Posle ovoga, poslodavac treba da dostavi nalaz i mišljenje lekara zajedno sa Izveštajem filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje gde zaposleni ostvaruje svoja prava.

Ova dokumentacija mora biti dostavljena u roku od dva dana od prijema iste.

Konsekventne nadoknade

Dešava se da povreda na radu može dovesti do privremene sprečenosti za rad, odnosno bolovanja. Tokom trajanja bolovanja prouzrokovanog povredom na radu, zaposleni  ima pravo na nadoknadu zarade u visini od 100 odsto prosečne zarade tokom 12 meseci koji su predhodili ovoj privremenoj sprečenosti za rad. Nadoknada ne sme da bude niža od minimalne zarade.

Kako su za Telegraf Biznis rekli u advokatskoj kancelariji Pekić,  zaposleni koji je pretrpeo povredu na radu ima pravo i na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Da bi zaposleni ostvario pravo na odštetu, neophodno je prvo utvrditi da je postojala odgovornost poslodavca za nastalu povredu. U praksi se ova vrsta odgovornosti najčešće potvrđuje činjenicom da poslodavac nije obezbedio sredstva za bezbedan rad poput šlema ili zaštitnih naočara.

Iz advokatske kancelarije ističu da poslodavac ne snosi odgovornost u slučaju da je povreda na radu nastala usled elementarne nepogode, ozbiljne, neizbežne i neposredne opasnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih događaja čije se posledice, uprkos svim preduzetim merama od strane poslodavca, nisu mogle izbeći.

Pravo na odštetu zaposleni ostvaruje podnošenjem tužbe za naknadu štetu zbog povrede na radu. Zaposleni takođe imao pravo na refundaciju troškova zdravstvene zaštite u sklopu naknade materijalne štete, na primer, za troškove lečenja, ističu iz advokatske kancelarije Pekić.

Tokom privremene sprečenosti za rad usled povrede na radu zaposleni je dužan da poštuje uputstva lekara koja se odnose na lečenje i može izgubiti pravo na naknadu zarade u slučaju da ih ne poštuje.

U slučaju da poslodavac zahteva da zaposleni prekine bolovanje prouzrokovano povredom na radu i vrati se na posao, zaposleni ima pravo da odbije da radi, u slučaju da mu preti neposredna opasnost po zdravlje. Ovakav zahtev poslodavca zaposleni može da prijavi inspekciji rada.

Statistika

Prema Izveštaju o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u 2023. godini najveći broj povreda na radu zabeležen je u delatnostima prerađivačke industrije 413 (31,24 odsto), trgovine na veliko i trgovine na malo, popravke motornih vozila i motocikala 117 (8,85 odsto), zdravstvene i socijalne zaštite 108 (8,17 odsto) i saobraćaja i skladištenja 107 (8,09 odsto).

Na osnovu odredbe člana 7 Pravilnika o sadržaju i načinu izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu i profesionalnom oboljenju poslodavci su dostavili Upravi ukupno 13.406 izveštaja o povredama na radu.

Prema ovim podacima, povreda na radu sa smrtnim ishodom bilo je 14, teških povreda na radu bilo je 1.308, teških povreda pri dolasku odnosno odlasku sa posla 612, te je ukupni broj prijavljenih povreda na radu u toku prošle godine dostigao  13.406.

Podaci o smrtnim, teškim i lakim povreda na radu koje vodi Republički fond za zdravstveno osiguranje za 2023. godinu pokazuju da je u Beogradskom okrugu bilo najviše povreda na radu sa smrtnim ishodom, ukupno 13, sledi Južno-banatski okrug sa 4 a ukupan broj je 39.

Prema ovim podacima, ukupan broj prijavljenih povreda na radu svih nivoa ozbiljnosti je bio 22,910 od čega je povređenih muškaraca bilo 13,142 a dok je 9,768 žena pretrpelo povredu na radu.

Najveći broj povreda na radu dogodio se kod zaposlenih starosti između 46 - 55 godina 368 (27,84 odsto), kao i kod zaposlenih starosti između 56-65 godina 319 (24,13 odsto).

(Telegraf Biznis)