Dečko sa slike je sa 16 godina izvršio ozbiljne prevare: Uživao je u suvom luksuzu, dok nije pao zbog sitnice

Foto: Wikipedia

Eliot Kastro je imao 16 godina kada je prodavao mobilne telefone iz kol centra u Glazgovu, i tako prvi put nekoga prevario pomoću bankovnih podataka. Ubrzo je uživao u načinu života propraćenim šampanjcem, koji je uključivao letove prve klase i luksuzne satove.

Tinejdžer bi nastavio da planira krađu koja je ukupno iznosila 2,5 miliona funti, ali je ipak konačno bio izveden pred lice pravde u Edinburgu. Kastro, koji sada radi kao stručnjak za prevenciju prevara, podelio je svoju izuzetnu priču u novom dokumentarcu Bi-Bi-Sija o Škotskoj, Ispovesti tinejdžera prevaranta.

Teme za vas

U ovoj ispovesti prepričava se njegov brzi uspon od napuštanja škole bez kvalifikacija, pa do trošenja 1.000 dolara na bocu šampanjca za prijatelje u njujorškom baru. Kastro, koji sada ima 42 godine, seća se prvog puta da je prevario mušteriju nakon što su se javili sa porudžbinom.

Umesto da izvrši narudžbu na uobičajen način, pretvarao se da postoji problem sa kreditnom karticom, a zatim ih je prevario da misle da je njihova banka na liniji. Nekoliko sekundi kasnije saznao je njihove detalje i nastala je prevara.

- Ne sećam se da sam imao taj Eureka trenutak. To je bilo samo nešto što sam uradio jednom i pomislio sam 'pitam se da li mogu ovo još da radim' - rekao je on.

Kastrova potrošnja je u početku bila skromna, ali je, kao i njegova uvreda, brzo eskalirala. On je za Jutarnji program Bi-Bi-Sija radija Škotska rekao:

- To je bio početak pet godina apsolutnog ludila od mog 16. do 21., 22. godine. Prvi put kada sam dobio karticu to su bili CD-ovi, frizure i majice u tom trenutku. Nije bilo ni nagoveštaja o tome koliko će to kasnije postati ogromno.

Prevarant je rođen u Aberdinu 1982. godine i pohađao je osam različitih škola pre nego što se sa porodicom preselio u Glazgov 1998. godine. On je sebe opisao kao sanjara i priznao da je lagao na prijavi za posao u pozivnom centru i rekao da ima 18 umesto 16 godina.

- Imao sam u glavi da ću imati ovaj neverovatan način života - rekao je on.

Njegova kriminalna karijera na kraju je finansirala ekskluzivne praznike, hotele sa pet zvezdica, raskošne zabave i limuzine. Tokom jednog putovanja u London 1999. godine, Kastro je kupio Guči kaiš za 300 funti – što je, kako je rekao, više nego što je zaradio za nedelju dana u kol centru.

Obožavalac Sam u kući kasnije je potrošio više od 8.000 funti za let u prvoj klasi dok je leteo ka Njujorku, gde je odseo u hotelu Plaza, koji se pojavljuje u proslavljenom filmu.

Njegovo putovanje je uključivalo trodnevnu potrošnju od 15.000 dolara na ekskluzivnoj gradskoj Petoj aveniji.

- Normalan dan u mom životu u to vreme bilo je buđenje, ići u kupovinu, kupovati stvari, ići na piće, vratiti se u hotel u kom sam odseo te noći, spavati, probuditi se sledećeg dana i ponoviti. Ipak sve ovo vreme morao sam da budem svestan da sam verovatno bio praćen ili da će neko tražiti da me uhvati - istakao je on.

Godine 2001. uživao je u putovanjima u Nemačku, Francusku i Španiju. Sledeće godine proveo je vreme u Irskoj, gde je odseo u The Clarence Hotelu u Dablinu i tvrdio da se borio sa U2 zvezdama.

- To je hotel u vlasništvu Bona i Edža i razgovarali smo jedne noći u baru gde sam im rekao da radim za Ministarstvo odbrane ili konsultanta za hotele - istakao je on.

Prevarant se nekoliko puta suočio sa zakonom, još od 2001. godine kada je proveo četiri meseca u institutu za mlade prestupnike u Lankasteru. Nekoliko meseci kasnije uhapšen je u hotelu Balmoral u Edinburgu i odveden u Mančester, gde je osuđen na 18 meseci u HMP Hindlei.

Za to vreme je dobio posao u zatvorskoj biblioteci i čitao o internetu. Ovo istraživanje ga je navelo da koristi internet kafee nakon puštanja na slobodu kako bi anonimno rezervisao letove sa ukradenim kreditnim karticama. 2002. je uhapšen u Torontu i zatvoren na 87 dana pre nego što je deportovan 2003. godine.

Njegovom međunarodnom kriminalu na kraju je došao kraj u robnoj kući Harvei Nichols u Edinburgu sledeće godine.

- Počinjao sam da se osećam završio sa tim, počeo sam prvi put u životu da sklapam prijateljstva. Ipak loša strana je što nisam mogao da im kažem ko sam zaista. Situacija je postala nepodnošljiva - istakao je on.

Tog dana je kupio vaučere od 2.000 funti karticom koja nije bila na njegovo ime. Recepcionar je tada pozvao kartičarsku kuću.

- Oni su stupili u kontakt sa pravim vlasnikom kartice koji je potvrdio da je lažna i glupo sam se vratio u radnju manje od sat vremena kasnije i tada se sve završilo. Brzo sam otišao u toalet i kada sam otvorio vrata kabine tamo je bio policajac u civilu i to je bio početak kraja - dodao je on.

Sledeće godine na Ajlvortovom sudu u Midlseksu, Kastro je priznao krivična dela prevare u iznosu od više od 73.000 funti i osuđen je na dve godine.

Kastro priznaje da je imao koristi od nedostatka saradnje između agencija za sprovođenje zakona i kartičnih kompanija.

- Tokom pet godina, da su imali bolju komunikaciju, možda bi uspeli brže da me zaustave - rekao je on.

Danas je on drugačiji čovek, koji se kaje zbog izazvane štete. Takođe pomaže u zaustavljanju sofisticiranih prevara i hvatanju prevaranta kreditnih kartica.

- Kada sam počeo ovo da radim, nikada nisam razmišljao o ljudima. Nikada nisam sreo te ljude. To ne znači da je u redu. Ono što sam shvatio o načinu na koji su kreditne kartice funkcionisale u to vreme je da ako vlasnik kartice nije odobrio transakcije, što u mom slučaju nije. onda ne bi ništa finansijski izgubili - istakao je on.

On je za kraj rekao:

-Ne pravdam se, ali to je bilo jako, jako davno i volim da mislim da sam od tada napravio reparacije. Srećom, sada sam u poziciji kada radim sa finansijskim institucijama, turističkim kompanijama i preduzećima. Imam sreću i sreću što sam sada poznat kao savetnik od poverenja u industriji, što je sjajno. Bilo je to zanimljivo putovanje, prenosi BBC.

(Telegraf Biznis)