Kako digitalna imovina funkcioniše u Srbiji? Ilija o mogućnostima i ograničenjima regulisanih Zakonom

   
Čitanje: oko 2 min.
  • 0

"Digitalna imovina je nova kategorija imovine i Zakon je prepoznaje", poručio je advokat Ilija Rilaković na panelu "Korišćenje digitalne imovine u tekućem poslovanju" u okviru Osmog po redu Foruma naprednih tehnologija u Nišu.

Način kako se stiče je korišćenje inostranih berzi ili domaći pružalac takvih usluga.

- Suština je da se ne koristi posrednik, odnosno banka koja će vam izvršiti prenos. Lako možete da pošaljete i primite valute i tokene. Zgodna je za transakciju, i ne morate čekati odobrenje od nekoliko dana, sve se realizuje brzo i efikasno - poručuje Ilija.

Kriptovaluta nije isto što i novac po našem Zakonu, iako je adekvatna za laku i brzu razmenu.

- Kod nas je zauzet stav da kriptovaluta nije novac. To piše u našem Zakonu, ali mnogi su stava da se to relativizuje, jer se smatra da to otežava poslovanje - rekao je on.

Rilaković je istakao sa čime se konkretno korisnici suočavaju u praksi:

1. Maloprodaja - B2C, što znači da se preko kriptovaluta ne može platiti račun već mora prestojati posrednik koji uzima procenat za sebe.

- Narodna banka Srbije ipak nije dala dozvolu za posrednike - rekao je on

Ipak, 'biznis2biznis" nije zabranjen, i pistoji zvanično objašnjenje kako će tačno funkcionisati i kako će se knjižiti. NBS mora primati izveštaje u svim promenama.

2. Capital control, rigidni propisi o deviznom poslovanju i spoljanoj trgovini;

3. Propisi koji ne prate duh vremena;

4. Odsustvo prakse i

5.  Skromno priznavanje tehnologije i propisa državnih organa.

Što se Zakona tiče, postoje dva organa koja se pitaju, a to su: Naradna banka i komisija za HOV.

- Vi kao privremeni subjekti morate prijaviti šta imate od vrednosti, ali postoje i registri koji prate stanje i oni nisu javni - rekao je Ilija.

Kako je Ilija dalje naveo, suština digitalne imovine jeste da sami kontrolišete ko ima mogućnost da vam blokira račune, a to zavisi od digitalnog novčanika.

- Možete sami da vodite računa o svojim sredstvima i tada pri gubitku ne možete nikome da se obratite. I postoji centralizovana menjačnica koji može potencijalno da vam blokira sredstva jer ste njima predali odgovornost za čuvanje, to je kao kripto banka - rekao je on.

Propisi o novcu se ne mogu primeniti na digitalnu imovinu jer to nije novčano sredstvo propisano Zakonom. Ona nije sredstvo plaćanja već razmene i trgovine.

- To više može da se posmatra kao usluga za uslugu, ili usluga za novac. Ipak je Zakonom ograničeno kakva će tačno razmena biti - istakao je advokat.

(Telegraf Biznis)

Video: Privredna komora Srbije odabrala "Inženjerku godine"

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Eur: <% exchange.eur %>
  • Usd: <% exchange.usd %>