Kako da vam odmor ne propadne zbog lažne rezervacije? Preveranti se služe i veštačkom inteligencijom

Foto: Shutterstock

Broj prevara u rezervaciji turističkih aranžmana skoro je udvostručen za poslednjih godinu i po dana, zbog veštačke inteligencije. Iza niske cene aranžmana, koja je primamljiva našim turistima, može da se krije i prevara, navodi pomoćnica ministra turizma Dunja Đenić.

Na Bukingu, jednoj od najpopularnijih onlajn platformi za iznajmljivanje smeštaja, sve više je onih koji nude nepostojeće ili tuđe aparmane.

Teme za vas

Aleksandar Seničić, direktor Jute kaže da je veštačka inteligencija sada napravila alat koji je vrlo sličan onome što rade vlasnici objekata.

"Dakle, postavljaju se svi oni elementi, parametri koje postavljaju vlasnici objekata. Kod bukinga, inače, nemamo plaćanje unapred, najčešće, ali plaćamo neki avans ili se blokiraju sredstva na kartici i onda dolazi do prevare. Skine se određeni deo novca, a objekat zaista ne postoji, ili nije u vlasništvu i vlasnici ne znaju da su putnici bukirali taj objekat, ili se taj objekat jednostavno uopšte i ne izdaje", objašnjava Seničić za RTS.

Pomoću veštačke intelgencije, sajber kriminalnci prave lažne fotografije i snimke smeštaja koji uglavnom deluju autentično, zbog čega je teško utvrditi da li zaista postoje.

Da li vi rezervišete putovanje preko interneta? Dok pojedini anketirani građani "ne veruju toliko internetu", drugi koriste bukinge, gde su "super recenzije“.

Dešava se da sajber kriminalci hakuju sajt hotela, ili aparmana.

Stručnjak za bezbednost: Namame vas da platite ranije

Luka Milinković, stručnjak za informacionu bezbednost napominje da se dešava da se ubace u komunikaciju pre bukinga i da vam kažu - potrebno je da platite taj smeštaj koji ste rezervisali ranije zato što je popunjen kapacitet, ili se izmenila politika poslovanja.

"Jednostavno ukažu na neki razlog da bi vas namamili da platite ranije. Vi sad dobijete poruku, oni jednostavno upravljaju nalogom tog hotela, onda vam deluje kao da je sve legitimno. Dešava se da ljudi koji su primetili, da su kontaktirali, da im vrlo često odgovori hotel ili buking, da se radi o mejlu koji treba da zanemare, da oni to nisu poslali”, ističe Milinković.

Ako vam se učini da je ponuda na sajtu sumnjiva, kontaktirajte vlasnike smeštaja.

Ukoliko ste prevareni, učinite isto to. Obratite se i banci i Odeljenju MUP-u za visokotehnološki kriminal.

Stručnjaci tvrde da u takvim situacijama građani retko povrate novac, jer iza prevare stoje stranci.

Seničić: AI napravila alat vrlo sličan onome što rade vlasnici objekata

Aleksandar Seničić, direktor Jute kaže da je veštačka inteligencija sada napravila alat koji je vrlo sličan onome što rade vlasnici objekata.

"Dakle, postavljaju se svi oni elementi, parametri koje postavljaju vlasnici objekata. Kod bukinga, inače, nemamo plaćanje unapred, najčešće, ali plaćamo neki avans ili se blokiraju sredstva na kartici i onda dolazi do prevare. Skine se određeni deo novca, a objekat zaista ne postoji, ili nije u vlasništvu i vlasnici ne znaju da su putnici bukirali taj objekat, ili se taj objekat jednostavno uopšte i ne izdaje", objašnjava Seničić.

Pomoću veštačke intelgencije, sajber kriminalnci prave lažne fotografije i snimke smeštaja koji uglavnom deluju autentično, zbog čega je teško utvrditi da li zaista postoje.

Dunja Đenić: Niska cena je često nerealna

Pomoćnica ministra turizma Dunja Đenić rekla je, gostujući u Beogradskoj hronici, da je problematika u tome što je našim građanima i turistima koji žele da otputuju primamljiva jako povoljna i niska cena.

"Ta niska cena vrlo često bude nerealna, a to za građane predstavlja u suštini jedini uslov i razlog za odabir određenog smeštaja. Iza toga može da se krije ozbiljna prevara“, rekla je Đenićeva, dodajući da je nadležnost turističke inspekcije i Ministarstva turizma u tom slučaju "nemoguća“.

Mi ne možemo rešiti takve slučajeve, nemamo nadležnost za kontrolu takvih slučajeva i ovakvih prevarnih radnji i kada govorimo i o platformama, tu su i lokalne platforme gde se oglašavaju smeštaji, dodaje pomoćnica ministra turizma.

Suština priče je, kako navodi, da se na tim mrežama oglašavaju i smeštaji koji ne postoje, kao i oni koji nisu registrovani.

"Najveća odgovornost je na samim putnicima. Moraju da budu svesni situacije i opasnosti u koje se upuštaju kada ostavljaju svoje lične podatke", kaže Đenićeva.

Prema njenim rečima, ljudi zbog cene koja im je povoljna pristaju da novac povere licima koja nisu ni sreli.

Obratite na se za svaku nedoumicu

"Pozivamo građane da nam se se sa svakom nedoumicom obrate za savet, da provere da li je smeštaj registrovan, da li je evidentiran u centralnom informacionom sistemu Ministarstva turizma, kada govrimo o smeštaju koji se iznajmljuje i usluge koje se pružaju na teritoriji naše zemlje", napominje Đenićeva.

Što se tiče organizacija putovanja u inostranstvu – nismo nadležni da govorimo građanima šta da odaberu, ali treba da bude preko turističkih agencija jer su tada u mnogo većoj meri zaštićeni ka putnici, dala je savet.

Govoreći o virtuelnim agencijama, kaže da turistička inspekcija vrši kontrolu nad određenim društvenim mrežama i profilima.

"Ako je stranica registrovana u Srbiji, sa domenima RS uz pomoć tržišne inspklekcije u saradnji sa MUP-om možemo doći do određenog fizičkog lica koje stoji iza toga kao administrator. Ako je stranica sa stranim domenom, ruke su nam vezane", zaključila je Đenićeva.

(Telegraf.rs)