Zovu ga Alkatrazom juga, gde muškarci provode zatvorske dane u radu: Kako je ovo pitanje regulisano u Srbiji?

Foto: Tanjug/AP Gerald Herbert

Skriveni put do američkih stolova počinje ovde, na malo verovatnom izvoru - nekadašnjoj plantaži južnjačkih robova koja je sada najveći zatvor sa maksimalnim stepenom obezbeđenja u zemlji, nazvan "Angola".

Neoznačeni kamioni prepuni zatvorske stoke kreću se iz Kazneno-popravnog zavoda u Luizijani, gde su muškarci osuđeni na težak rad i primorani da rade, nekada za penije po satu, a ponekad nizašta. Nakon što su prošli seoskim putem do aukcijske kuće, krave kupuje lokalni rančer, a zatim ih Asošijeted pres prati još 600 milja do teksaške klanice koja je deo lanca snabdevanja giganata kao što su Volmart i Kargil.

Foto: Tanjug/AP Judi Bottoni

Teme za vas

Zamršene, nevidljive mreže poput ove, povezuju neke od najvećih svetskih prehrambenih kompanija i najpopularnijih brendova sa poslovima koje obavljaju zatvorenici u SAD širom zemlje, prema opširnoj dvogodišnjoj istrazi AP o zatvorskom radu koja je povezala poljoprivredne proizvode vredne stotine miliona dolara sa robom koja se prodaje na otvorenom tržištu.

Zatvor Angola je impozantan u svojim razmerama. Takozvani "Alkatraz juga" je ušuškan daleko od glavnih puteva, okružen močvarama prepunim aligatorima u blizini reke Misisipi. Prostire se na 18.000 hektara - područje veće od ostrva Menhetn - i ima svoj poštanski broj.

Nekadašnja plantaža iz 19. veka bila je u vlasništvu jednog od najvećih trgovaca robljem u SAD-u.

Danas tu, iza zidova obezbeđenih žilet-žicom, boravi oko 3.800 muškaraca, od kojih je oko 65 odsto crnaca. U roku od nekoliko dana po dolasku, obično kreću na polja, gde ponekad koriste motike i lopate ili ručno beru useve. U početku rade besplatno, ali onda mogu da zarade između 2 centa i 40 centi na sat.

Foto: Tanjug/AP Gerald Herbert

Kalvin Tomas, koji je proveo više od 17 godina u Angoli, kaže da je svako ko bi odbio da radi, nije proizveo dovoljno ili je samo izašao iz dugih ravnih redova znao da će biti posledica.

- Ako (čuvar) puca iz pištolja u vazduh zato što ste prešli tu liniju, to znači da ćete biti zaključani i da ćete morati da platite za taj metak koji je ispalio - rekao je Tomas, dodajući da je bilo dana kada je bilo toliko vruće da bi konji stražara kolabirali.

Zatvorenici koji svoje kazne služe u zatvoru Angola su među najugroženijim američkim radnicima. Ako odbiju da rade, neki mogu ugroziti svoje šanse za uslovni otpust ili se suočiti sa kaznom poput slanja u samicu.

Oni su takođe često isključeni iz zaštite koja je zagarantovana skoro svim drugim radnicima sa punim radnim vremenom, čak i kada su ozbiljno povređeni ili smrtno nastradaju tokom rada.

Roba koju ovi zatvorenici proizvode završava u lancima snabdevanja vrtoglavog niza proizvoda koji se nalaze u većini američkih kuhinja - od žitarica, preko brašna i pirinča. Nalaze se na policama gotovo svakog supermarketa u zemlji, uključujući Kroger, Target, Aldi i Whole Foods. A neka roba se izvozi, uključujući i u zemlje iz kojih je zabranjen uvoz proizvoda u SAD zbog upotrebe prinudnog ili zatvorskog rada.

Mnoge kompanije koje kupuju direktno iz zatvora krše sopstvene politike protiv korišćenja takve radne snage. Ipak, to je potpuno legalno, datirajući u velokoj meri iz potrebe za radnom snagom koja bi pomogla u obnovi uništene ekonomije juga nakon građanskog rata u drugoj polovini XIX veka.

Ustavom, sadržano u 13. amandmanu, ropstvo i prisilno služba su zabranjeni – osim kao kazna za zločin, ističe AP.

Ta klauzula se trenutno osporava na saveznom nivou, a očekuje se da će napori da se sličan jezik ukloni iz ustava federalnih država ove godine doći na glasanje u njih desetak.

Foto: Shutterstock

Broj ljudi koji se nalaze u zatvorima u Sjedinjenim Državama počeo je velikom brzinom da raste 1970-ih nesrazmerno pogađajući etničke manjine. Sada, sa oko 2 miliona zatvorenih ljudi, američki zatvorski rad iz svih sektora pretvorio se u imperiju od više milijardi dolara, koja se proteže daleko od klasičnih slika zatvorenika koji štampaju registarske tablice, rade na sređivanju saobraćajnica ili se bore sa šumskim požarima.

Iako skoro svaka država ima neku vrstu poljoprivrednog programa, poljoprivreda predstavlja samo mali deo ukupne zatvorske radne snage. Ipak, analiza podataka koje je AP prikupio iz kazneno-popravnih ustanova širom zemlje pokazala je prodaju poljoprivrednih dobara i stoke preduzećima u poslednjih šest godina u vrednosti od skoro 200 miliona dolara – konzervativna brojka koja ne uključuje desetine miliona dolara više u prodaji državi i vladinim subjektima.

Zvaničnici i drugi koji podržavaju sistem napominju da nije sav rad prinudan i da zatvorski poslovi štede novac poreskih obveznika.

Na primer, u nekim slučajevima, proizvedena hrana se služi u zatvorskim kuhinjama ili donira onima kojima je potrebna pomoć.

Oni takođe kažu da zatvorenici uče veštine koje mogu koristiti kada izađu iz zatvora te da im ovakav posao daje osećaj svrhe, što bi moglo da pomogne u sprečavanju recidivizma. Na nekim mestima, to omogućava zatvorenicima da, takođe, skrate svoje kazne. A poslovi obezbeđuju način da se otplati dug društvu, kažu oni.

Iako većina kritičara ne veruje da svi poslovi treba da budu eliminisani, oni kažu da zatvorenike treba pošteno platiti, tretirati ih humano i da svaki rad treba da bude dobrovoljan. Neki primećuju da čak i kada ljudi dobiju specijalizovanu obuku, kao što je gašenje požara, njihova krivična istorija može učiniti gotovo nemogućim da nađu posao po izlasku iz zatvora.

- Oni su uglavnom bez naknade, prisiljeni su da rade i to je nije sigurno po njih. Oni takođe ne uče veštine koje će im pomoći kada budu pušteni na slobodu. Postavlja se pitanje zašto još uvek teramo ljude da rade na poljima? -  rekla je profesorka prava Andrea Armstrong, stručnjak za zatvorski rad na Univerzitetu Lojola u Nju Orleansu.

Osim što koriste jeftinu, pouzdanu radnu snagu, kompanije ponekad dobijaju poreske olakšice i druge finansijske podsticaje. Radnici koji služe zatvorske kazne takođe obično nisu obuhvaćeni najosnovnijom zaštitom, uključujući naknade za radnike i savezne bezbednosne standarde. U mnogim slučajevima ne mogu da podnesu zvanične žalbe na loše uslove rada.

Ovi zatvorenici često rade u industrijama sa velikim nedostatkom radne snage, radeći neke od najprljavijih i najopasnijih poslova u zemlji.

Novinari AP su pronašli ljude koji su bili povređeni ili osakaćeni na poslu, a takođe su intervjuisali žene koje su bile seksualno uznemiravane ili zlostavljane, ponekad od strane njihovih civilnih nadzornika ili službenika zatvora koji su ih nadgledali. Iako je često gotovo nemoguće da oni koji su umešani u nesreće na radnom mestu podnesu tužbe AP je ispitao desetine slučajeva koji su uspeli da prođu u sudski sistem, razgovarajući i sa članovima porodica zatvorenika nastradalih na radu.

Foto: Shutterstock

Kako rade zatvorenici u Srbiji?

Kako je rečeno za Telegraf Biznis u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, osuđena lica u Srbiji imaju pravo da rade tokom izdržavanja zatvorske kazne i to samo na dobrovoljnoj osnovi.

Rad se odvija u okviru kazneno-popravnog zavoda ili preduzeća sa kojim zavod sklapa ugovor o radnom angažovanju osuđenih lica, sa preciznim opisom poslova na kojima će oni biti angažovani. Radno angažovanje osuđenih lica u zavodu i izvan zavoda regulisano je Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija (ZIKS) i Pravilnikom o radu osuđenog lica. Na radno angažovanje van zavoda imaju pravo samo ona osuđena lica koja kaznu izdržavaju u otvorenom ili poluotvorenom odeljenju zavoda, što znači da ta lica imaju pravo i na izlaske u grad, posete porodici za vikend, posete porodici za praznike…

Kako dalje ističu, u skladu sa ZIKS-om, osuđenici za svoje radno angažovanje primaju novčanu naknadu, odnosno platu. U Upravi objašnjavaju da je svrha rada da osuđeni stekne, održi i poveća svoje radne sposobnosti, radne navike i veštine što su neki od uslova za njegovu uspešnu reintegraciju u društvo.

Da li će osuđeni biti radno angažovan, zavisi od njegove zainteresovanosti, zdravstvene sposobnosti za rad i mogućnosti zavoda. Rad osuđenog je sastavni deo programa postupanja Službe za tretman kojim se kao primarni individualni cilj radnog angažovanja određuje sticanje radnih navika osuđenog, postizanje potrebnog nivoa samostalnosti i odgovornosti na radu i obuka na određenim poslovima.

Kako navode u Upravi, nemali broj osuđenih lica koji dolazi na izdržavanje kazne nikad ranije nije radio i imao mogućnost da izgradi najosnovnije radne navike i u zavodima po prvi put imaju mogućnost da nauče neki zanat koji će im kasnije pomoći da se što lakše zaposle.

Takođe, postoji posebna vrsta vanzavodske kazne koju određuje sud u vidu rada u javnom interesu. Ova vrsta sankcije se određuje prestupnicima za koje se smatra da na ovaj način mogu da doprinesu društvu i zajednici. Ovakav rad se ne može izvršavati u privatnom sektoru te se uvek obavlja u javnom sektoru. Prestupnici mogu da rade u gerantološkim centrima, bolnicama, muzejima, bibliotekama, mesnim zajednicama i sličnim institucijama gde će njihovo angažovanje doneti benefit društvenoj zajednici.

(Telegraf Biznis)