Slovenci se preporodili zbog pozicije "direktor za sreću": Mnogi smatraju da je preko potrebna i u Srbiji

Foto: Shutterstock

Građani Slovenije srećniji su od Hrvata kada je u pitanju posao, ali i život, pokazalo je istraživanje mariborske konsultantske kuće Paleta Žnjanj. Kako se u istraživanju navodi, čak 78 odsto Slovenaca je generalno zadovoljno životom, dok je 49 odsto srećno na poslu.

Opet, kada je u pitanju Hrvatska, podaci pokazuju da je 58 odsto ispitanih je srećno u životu, a samo 33 odsto je odgovorilo da je srećno i na poslu. Razlozi mogu biti različiti, ali jedno govori da se u Sloveniji već duže vreme razmišlja o sreći zaposlenih.

Naime, oni su prvi u regionu, još 2017. godine, uveli poziciju glavnog direktora za sreću (CHO) u kompanijama. Tim putem sada idu Hrvatska i Srbija, o čemu svedoče Maja Lončar i Petra Božič Blagajac, sami direktori sreće i konsultanti za stvaranje pozitivne organizacione kulture. Maja i Petra vode i obrazovnu akademiju za buduće CHO.

Teme za vas

- U Sloveniji ima oko 35 glavnih službenika sreće, a više od polovine njih ima međunarodnu sertifikaciju naše akademije. Međutim, širom zemlje je povećana briga za zaposlene, njihovu psihološku sigurnost, pozitivan mentalni stav i dobrobit. Takođe, primetan je porast brige ljudi za ugodnijim životnim i radnim okruženjem. Posebno nakon perioda pandemije, koji je u mnogome uzdrmao mnoge dosadašnje pristupe radnom životu - rekao je Lončar, prenosi Poslovni.

Potreba je proizašla iz nedostatka radne motivacije

Cene investicija i mogućnosti za sticanje bogatstva se smanjuju, a prosečna plata kao najčešći motivator ostaje manje-više ista.

CHO-i trend u Evropi

Ključna uloga glavnog službenika za sreću u organizaciji je da preuzme odgovornost na strateškom nivou za stvaranje i negovanje podsticajnog i pozitivnog radnog okruženja u kojem zaposleni rastu i razvijaju se, u kojem je njihovo radno iskustvo pozitivno – posebno kroz pozitivno dvosmerno komunikacija i otvoreni odnosi zasnovani na poštovanju i poverenju.

Glavni koraci za koje su CHO zaduženi su uglavnom strateške analize kulture i različite procene i postavljanje tzv. HPI (Happiness Performance Indicators), koji prati situaciju, postavljanje mikro i makro timskih i organizacionih identifikatora (vizija, svrha, vrednosti), kao i strateški operativni plan za uspostavljanje i negovanje organizacione kulture.

CHO zaista postaje trend u Sloveniji i Evropi uopšte. Potreba je proizašla iz opšte nemotivisanosti radne snage za rad, s obzirom na to da se cene investicija i mogućnosti sticanja bogatstva smanjuju, a prosečna plata, koja je najčešće glavni motivator za rad, ostala manje-više ista.

- Sindrom sagorevanja je takođe u porastu, a CHO, koji je i psiholog i terapeut, je efikasna opcija za suočavanje sa zaposlenima pod stresom - rekao je Timotej Strnad, psiholog zaposlen u OK Consulting, kompaniji koja se bavi unapređenjem ljudskog kapitala.

Što se tiče pozitivnih aspekata rada u Sloveniji, Strnad napominje da mnoga radna mesta pružaju kvalitetne sobe za odmor, promovišu osećaj zajedništva među zaposlenima, kao i psihičku i fizičku spremnost. Kao negativce je istakao ekonomsku i političku centralizaciju Slovenije i lošu infrastrukturu javnog prevoza, koja za sada ne podržava sve veće zahteve dnevne migracije u Ljubljanu.

Protiv toksične kulture

Funkcija glavnog direktora za sreću zasniva se na poslovnom modelu zvanom 'krug sreće', u kome su ljudi na prvom mestu i koji dokazano čini zaposlene zadovoljnim, angažovanim i srećnim, a samim tim i pruža bolju uslugu ili proizvod, koji klijente čini srećnijim i lojalnijim, a sve to onda generiše sve bolje poslovne rezultate i organski rast kompanije ili organizacije.

Određena istraživanja pokazuju da ovakav način organizacije preduzeća funkcioniše.

- Na primer, Meklinovo istraživanje o razlici između pozitivne i toksične kulture otkrilo je da u pozitivnom radnom okruženju zaposleni u proseku izgaraju tri puta manje, da imaju u proseku šest puta veće šanse da budu ambasadori svojih kompanija i da su u proseku 13 puta angažovaniji, osam puta su bolji u svom poslu i sedam puta inovativniji. Oni takođe bolje i brže uče, bolji su lideri i spremniji su za brze promene i krize - naglašava Lončar.

Njen kolega Božič Blagajac svedoči da interesovanje za njihovu akademiju, gde se obrazuju budući CHO, raste. Ove godine na akademiji iz Hrvatske boravila je Martina Harapin Molc, osnivačica Udruženja za radnu sreću.

- Već imamo prve prijave za CHO akademiju Hrvatska, koju planiramo pokrenuti na jesen ove godine, a koja će se održati u saradnji sa zagrebačkom Udrugom za radnu sreću. Što se tiče šireg regiona, u Srbiji postoje i CHO, a koncept je prepoznat uglavnom među IT kompanijama - rekao je Božič Blagajac.

(Telegraf Biznis)