Sve manje ljudi želi da radi ovaj odgovoran i težak posao: Male plate i loši uslovi rada među glavnim krivcima

Foto: Shutterstock

Predsednica Sindikata radnika u predškolskom odgoju i obrazovanju Hrvatske (SRPOOH) Iskra Vostrel Prpić, rekla je da iako se novi vrtići grade, trenutno nedostaje više od 5 hiljada vaspitača za postojeće vrtiće.

Loši uslovi rada učinili su zanimanje vaspitača nepoželjnim zbog čega je interesovanje za studije ranog i predškolskog odgoja sve manji dok se vaspitačice sve češće odlučuju za prekvalifikaciju. To je razlog što u Hrvatskoj nedostaje 5 hiljada vaspitača, upozoravaju sindikati i udruženja.

- Prema izveštaju Hrvatskog zavoda za zapošljavanje zanimanje vaspitača je deficitarno te je izdana preporuka gradovima i opštinama da se snažnije stipendiraju studije Ranog i predškolskog odgoja. Grad Zagreb je to uvažio, kao i još neki gradovi i opštine, no čini se da nema značajnijeg zaokreta u javnim politikama obrazovanja na nacionalnom nivou rekla je iz udruženja vaspitača "Sidro" Katarina Turković Gulin.

Teme za vas

Predsednica Sindikata radnika u predškolskom odgoju i obrazovanju Hrvatske (SRPOOH) Iskra Vostrel Prpić, rekla je da, iako se novi vrtići grade, trenutno nedostaje više od 5 hiljada vaspitača za postojeće vrtiće.

- Kvote za studije koje su u akademskoj godini 2023./24. podignute nisu popunjene. Beležimo i dalji odliv struke i čak odustajanje mladih vaspitača nakon što se suoče s nezakonitim uslovima rada i platama ispod zakonom propisane visine - rekla je.

Objasnila je da SRPOOH u svim gradovima i opštinama u kojima ima podružnicu traži usklađivanje sa platama u osnovnim školama.

- To znači da plate u vrtićima ne smeju biti niže nego one u školama - kaže.

- Problem su i neujednačeni uslovi za decu i za zaposlene u vrtićima. Stručnih saradnika zaposlenih u vrtićima ima dovoljno u većim gradovima, dok u manjim sredinama često nema ni jednog, nego oni dolaze iz lokalne škole po potrebi, pojasnila je Vostrel Prpić.

- Predškolski odgoj i obrazovanje oslanja se na ulaganje iz proračuna jedinica lokalne samouprave. Ta sredstva, ali i interes, razumijevanje i volja za financiranjem predškolskog odgoja, različiti su i to dovodi do velikih razlika u dostupnosti, priuštivosti, sigurnosti i kvaliteti vrtića - kaže Turković Gulin.

Kao rešenje za nejednake uslove u vrtićima na nivou opština iz SRPOOH-a i Sidra vide kroz snažnije uključenje države u finansiranje ranog i predškolskog odgoja.

Ugovori na određeno, česta bolovanja, zapošljavanje nekvalificiranih

Zakon o radu kojim se nalaže poslodavcu da ne može više od tri puta zaposliti radnika na određeno vreme, iako je imao intenciju smanjiti broj ugovora na određeno u slučaju ranog predškolskog vaspitanja i obrazovanja (RPOO) nije se pokazao efikasnim.

- Vrtići su ustrojeni prema državnom pedagoškom standardu i broj radnika mora odgovarati propisanom. Uglavnom su po dva vaspitača po vaspitno-obrazovnoj ustanovi i dok je onaj kojega se menja npr. na dugom bolovanju osnivač nema obvezu zapošljavanja dodatnog radnika na neodređeno vreme - kaže Vostrel Prpić.

U tim slučajevima postojeći radnici menjaju odsutne te dolazi do preopterećenja ili se zapošljavaju novi na određeno vreme.

Izuzeci i dobar primer zapošljavanja bez da se dostigne treći ugovor su Zagreb i Zadar.

- Zdravlje vaspitača je često narušeno, mnoge vrlo mlade vaspitačice imaju problem s lokomotornim sistemom, hormonalnim neregularnostima, odlaze na ozbiljne operacije kičme dok u nešto dužem radu evidentno dolazi i do problema s glasnim žicama i sluhom - objasnila je Turković Gulin.

Zbog nedostatka odgojitelja vrtići su često primorani zapošljavati nekvalificirane osobe, tako da se događa da kao odgojitelji rade ekonomisti, frizeri čak i maturanti, kaže Turković Gulin.

Vostrel Prpić smatra to poražavajućim te objašnjava da Zakon o predškolskom odgoju i obrazovanju dopušta zapošljavanje nestručnih radnika pod određenim uslovima jer je pravo deteta na odgoj i obrazovanje ispred činjenice da to ponekad silom prilika može biti osoba koja nema potrebne kvalifikacije. Objašnjava da vaspitači koji rade s nestručnim kolegama nose teret i odgovornost i najčešće preuzimajući sav stručni deo na sebe.

- Vaspitači nam se svakodnevno javljaju i navode da ne mogu više da trpe nepravde, nepravilnosti i posebno činjenicu da su godinama studirali, učili i sticali kompetencije kako bi deci mogli pružiti pravovremenu i stručnu podršku, a onda su došli u vrtiće gde svoje znanje ne mogu iskoristiti zbog neprimerenih i nezakonitih uslova - kaže Turković Gulin.

Ne treba posebno isticati da se zapošljavanjem nestručnih osoba djeci čini šteta u najosjetljivijem i najintenzivnijem razvojnom razdoblju, dodaje.

Vaspotačica dece rane i predškolske dobi i voditeljka programa za roditelje "Rastimo zajedno" Daniela Rak kao glavne izazove u samom radu u vrtiću navela je veliki broj dece u grupama, nedostatak stručnih saradnika (logopeda, defektologa) za rad s decom s teškoćama u razvoju te popustljiv i prezaštitnički odgoj roditelja prema deci.

- Preterana izloženost dece digitalnim tehnologijama i neprimerenim sadržajima dovodi do porasta jezično-govornih teškoća i manjka pažnje. Zbog toga deci svakodnevne aktivnosti u vrtiću postaju dosadne jer su mirne dok je u digitalnom svetu sve dinamično i brzo - navela je Rak.

Grad i Sindikat u pregovorima za bolje uslove.

Vrtići Grada Zagreba najveći su sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Hrvatskoj po broju zaposlenih, s više od 7 hiljada delatnika.

Iz Grada su rekli da su svesni poteškoća u zapošljavanju stručnih kadrova s kojima se sustav suočava na nacionalnoj razini te da zato kontinuirano rade na povećanju plata, uslova rada i materijalnih prava delatnika te da su u toku razgovori sa sindikatima sa ciljem daljnjih unapređenja.

- Zbog decenija neulaganja, Grad Zagreb ne raspolaže sa dovoljno mesta za upis u gradske vrtiće za svu decu. Uz 5 otvorenih vrtića imamo još 9 na kojima su radovi u toku, a na njih još nekoliko počeće tokom ove i sledeće godine. Pritom će od 9 vrtića na kojima su radovi u toku njih 4 biti završena do septembra, a još 5, s oko 400 novih mesta, do kraja godine - rekli su iz Grada.

Poručili su da će se upisi u te vrtiće sprovoditi kontinuirano, kako objekti budu završavani i spremni za rad, prenosi Poslovni.

Roditelji mogu poslati prijave za upis u bilo koji vrtić bilo kada tokom godine.

- Njihova prijava će biti bodovana pod istim uslovima kao na proteklom upisnom roku te će deca biti smeštena na rang listu sa svom drugom decom. Ukupno ćemo u 28 novih vrtića do kraja 2026. uložiti više od 100 miliona evra i tako otvoriti 2.600 novih mesta -poručili su iz Grada.

(Telegraf Biznis)