Da li ćevapi iz Maksija smrde na amonijak? Povela se polemika na internetu, možda je ovo "krivac"

Foto: Freepik/nakaridore, Shutterstock

"Jesam samo ja ili i vama Maksi ćevapi uvek smrde na amonijak kad se prže u tiganju? Ogadili su mi se posle trećeg puta kada sam osetio ovaj užasan miris koji ispuštaju dok se prže", napisao je jedan korisnik društvene mreže Reddit i pokrenuo lavinu komentara.

Većina je spomenula da je osetila sporan miris, kao i da meso kupuju isključivo u mesarama:

- Pre 2-3 meseca sam uzeo sveže mleveno meso kod njih, prelepa crvena boja. Kad sam uzeo da propržim, to je bio takav smrad... ispržio sam do kraja, probao, prosuo u kantu i otišao u lokalnu mesaru;

Teme za vas

- Ovo je rečeno mnogo puta ali ajmo opet - kupovanje mesa po marketima je uvek kocka, može da ispadne podnošljivo takoreći okej, a lako može da ispadne i baš loše, sa sve prelepljivanjem roka trajanja... Ako možete nemojte da kupujete meso tamo kako god izgledalo;

- Jedino savet koji mi je ostao jeste da kupuješ meso direktno od seljaka. Nađes čoveka, dogovorite godišnju cenu i kad kolje pravac kod tebe u zamrzivač. Ako i tada smrdi razmisli da pređeš na vegansku ishranu;

Šta može da bude razlog ovog mirisa?

Još 2011. godine, pisalo se o procesu nazvanom "gas flushing" tzv. ispiranje gasom.

"Gas flush zaptivanje je pakovanje u modifikovanoj atmosferi koje održava kvarljive prehrambene proizvode svežim, zamenom kiseonika netoksičnim gasom kao što je azot. Vakumski zaptivači sa gasnim ispiranjem ispiraju prehrambene proizvode gasom azota.

Zatim ih vakuumski zatvorite da biste sprečili oksidaciju, što uzrokuje plesni i raspadanje hrane. Azot ne reaguje sa kvarljivom hranom kao što je kiseonik i ne utiče na ukus i teksturu. Molekuli azota su veći i teži od kiseonika, što olakšava izbacivanje kiseonika iz kontejnera i pruža jastuk za hranu i druge proizvode tokom transporta i skladištenja.

Zaptivanje azotom je isplativ metod za povećanje dugovečnosti proizvoda i sprečavanje kvarenja. Osim toga, sa njim je bezbedno raditi, jer azot čini oko 78% vazduha koji udišemo. Pored prehrambenih proizvoda, vakuumski zaptivači za ispiranje gasa se takođe koriste za pakovanje medicinskih i hemijskih proizvoda, formirajući zaštitnu barijeru između proizvoda i potencijalno štetnih zagađivača, uključujući prašinu, vlagu i mikrobe", piše na portalu plexpack.

Kada se kutija otvori, taj gas izlazi iz kutije što rezultira nešto jačim mirisom. Inače, takav gas nije štetan po kupce.

Ovim povodom kontaktirali smo i Delez Srbija, postavljajući im pitanje da li se čudan miris opravdava ovom metodom.

"Naš sistem kontrole kvaliteta apsolutno isključuje upotrebu tehnologije „ispiranja gasom“. Sarađujemo i sa akreditovanim laboratorijama koje redovno analiziraju proizvode što pruža dodatne garancije svim našim kupcima. Pored toga, svi dobavljači i prodavnice Delez Srbija su pod strogim nadzorom veterinarske inspekcije", izričiti su ispred kompanije za Telegraf Biznis.

Foto: Shutterstock

Kako da prepoznate pokvareno meso?

Da verujemo da gasa nema, ali je miris i dalje tu, evo kako da prepoznate da li je meso koje kupujete pokvareno.

Ukoliko kupujete zapakovano meso, uvek proverite datum na deklaraciji - kada je pakovano i do kada je rok korišćenja. Naravno, deklaracija ne sme biti lepljena više puta.

Mnogi kažu da je najbolji test da proverite da li je meso "koje je u roku" zdravo - njegova boja.

Iako većina ljudi misli da kvalitetno meso ima jarkocrvenu boju, to nije njegova prirodna boja, već je rezultat izlaganja svetlosti i vazduhu piše agromedia.

Kakva zapravo boja treba da bude?

Ako kupujete vakumirano mleveno meso, njegova boja bi trebalo da bude ljubičasto-crvenkasta. Meso tamnije boje govori da je reč o starijoj životinji. Ali, to ne znači da je meso pokvareno. Uopšteno, crvena boja se povezuje s tim da je meso starije.

U savršenim uslovima, svinjetina treba da ima roze-sivkastu boju. Meso nikako ne sme biti lepljivo.

Kod pregleda piletine obratite pažnju na delove oko kostiju. Ti delovi ne smeju biti tamniji, a prsna kost bi trebalo da bude elastična.

Meso peradi kreće se od plavičasto-bele do žućkaste boje. Svežu piletinu najbolje ćete prepoznati po svetlijoj boji i neutralnom mirisu.

Junetina je pak prirodno crvenkasta, a po teksturi čvrsta. Ovaj tip mesa trebalo bi da bude prošaran tankim, a ne širokim žilicama. Žute masne žile upućuju na to da je životinja bila starija.

Primetite li na junetini sivkaste ili crne delove – ne kupujte meso. Ovo pravilo treba poštovati bez obzira da li kupujete goveđe stekove, veće komade mesa ili neki drugi posebni deo govedine. Kod mlevenog mesa je mogućnost prevare najveća. Iz tog razloga najbolje je tražiti da mesar samelje meso pred vama.

Kod jagnjetine meso bi trebalo da bude svetloružičaste boje, a po teksturi čvrsto kao i junetina. Trebalo bi da se rukovodite i standardnim mirisom jagnjetine. Ako je jagnje bilo zamrzavano, tada je miris smanjen ili ne postoji piše agromedia.

(Telegraf Biznis)