Severna Afrika umesto "Made in China": Nemačke tekstilne kompanije prebacuju proizvodnju bliže kući

Nemačke tekstilne kompanije prebacuju svoju proizvodnju iz Azije u severnu Afriku. Razlog su mnogo veća blizina i manja zavisnost od Kine a stručnjaci u tome vide dugoročan trend.

Na ulazu u fabriku tekstila Kristiana Suleimana na severoistočnom rubu Kaira roba je spakovana u velike, bele džakove. Nekoliko muškaraca ih utovaruje u mali kamion. Godinama je proizvodio uglavnom za egipatsko tržište, no u poslednje vreme radi i za strane kupce - sve više i iz Nemačke.

Teme za vas

- Odeća za egipatske kupce. Kad bi imali i četiri ili pet puta veću fabriku ne bi imali problema sa porudžbama - kaže Suleiman, nemački preduzetnik egipatskih korena.

Rast uvoza odeće iz Egipta

Nemačke kompanije  već više od 30 godina proizvode odeću u Egiptu. Ali od 2021. zabeležen je značajan porast: prošle godine Nemačka je uvezla jedanaest odsto više odeće iz Egipta nego godinu dana ranije.

Prema navodima udruženja German Fešn, koja predstavlja oko 350 kompanija nemačke modne industrije, Egipat, Tunis i Maroko spadaju među dobitnike promena u svetskim trgovinskim tokovima.

- Mnoge kompanije žele da proizvode bliže Evropi. Posebno nakon korone, kada su azijske zemlje postale nesigurne u pogledu logistike, mnoge su kompanije strateški usmerile proizvodnju na bliža mesta - kaže portparol udruženja Tanja Crunen.

Kraći i sigurniji trgovački put do Severne Afrike

Od Severne Afrike do Evrope - jednom preko Sredozemnog mora - put je relativno kratak, jeftin i siguran. Brodovi koji prevoze robu iz Azije trenutno su često prisiljeni da umesto Crvenog mora koriste znatno dužu i skuplju rutu preko Južne Afrike i Rta dobre nade. Hutisti iz Jemena uporno napadaju teretne brodove u Crvenom moru.

No, egipatska tekstilna industrija je u porastu ne samo zbog potražnje iz Nemačke i Evrope, već i Sjedinjenih Država. Egipat to može pokriti, kaže Mari Luis Bišara, predsednica egipatskog veća za izvoz odeće.

Zemlja ima još kapaciteta, trenutno je iskorištenost na 60 odsto, a Egipat stalno ulaže u kvalifikaciju zaposlenih.

- Puno radimo na dokvalifikacijama, imamo ljude različitih starosnih grupa koji su u poslednje tri do četiri godine postali kvalifikovani radnici - kaže Bišara. Pritom, mnoge kompanije koriste egipatski pamuk jer su lanci snabdevanja često kratki.

Kina, Bangladeš i Vijetnam su još uvek na vrhu svetske proizvodnje odeće. Iz ovih zemalja, kao i iz Turske, Nemačka uvozi većinu tekstila. Ipak, njihov udeo na nemačkom tržištu poslednjih godina opada.

Ova tendencija selidbe iz Azije u severnu Afriku nije samo zbog kraćih transportnih puteva, već i zbog toga što nemačke kompanije žele raspodeliti rizik, proizvodeći u različitim svetskim regijama.

Kina želi da se reši industrije jeftine radne snage

Uobičajeno je da se tekstilna industrija seli iz zemlje u zemlju, kaže Matias Freise, profesor za upravljanje lancima snabdevanja i nabavku na Visokoj školi u nemačkom Rojtlingenu.

- Kada se zemlje razvijaju i imaju dostupne naprednije tehnologije, industrije ulaze u te zemlje, koje potom istiskuju tekstilnu industriju - kaže on.

Ekonomski, taj razvoj ima smisla. Vijetnam, Indonezija ili Kina trenutno su u tom procesu.

- Kina se gotovo razvila u high-tech zemlju i kineska vlada službeno izjavljuje da više ne želi da ima ovu industriju jeftine radne snage - objašnjava Freise.

Prilika za Egipat

Kristian Suleiman zna da može biti jedan od dobitnika ovog razvoja. Pre 17 godina počeo je sa dva radnika i dve mašine kupljene na kredit. Danas zapošljava oko 150 ljudi na 25 mašine. Pokrivaju ceo proizvodni proces od tkanja do šivenja gotovih odevnih predmeta.

- Izvoz nam je u načelu vrlo važan, ne samo u tekstilnoj indiustriji. Egipat ima trgovinski deficit koji je oslabio valutu. Izvoz doprinosi boljem položaju stanovništva - kaže ovaj preduzetnik.

A Egiptu to hitno treba. Tekstilna industrija jedan je od retkih sektora koji donosi preko potrebne strane valute u zemlju.

Zahvaljujući izvozu, Suleiman je nedavno mogao da poveća plate svojih radnika za više od 20 odsto.

(Telegraf Biznis/DW)