Da li bi bilo hrvatskog turizma bez stranih radnika? Poslodavci kažu - iskreno ne

Foto: Shutterstock

U Hrvatskoj trenutno radi oko 135.000 stranih radnika, najviše u građevinskom i turističkom sektoru. Prednjače oni iz susednih zemalja ali i sa Dalekog istoka. Tako je i u Istri gde se poslodavci u turizmu u znatnoj meri oslanjaju upravo na strance.

Da li bi li uopšte bilo hrvatskog turizma bez stranih radnika? Poslodavci iskreno kažu - ne.

- Mislim da bi trenutno možda čak i bio zatvoren -rekao je ugostitelj Tedi Bašić.

Teme za vas

Tedi i njegova porodica u nekoliko objekata zapošljavaju 130 radnika. Polovina njih su stranci. Uglavnom iz BiH i Srbije. Na pitanje kolika je prosečna plata u ugostiteljstvu za konobara, Bašić odgovara da je trenutno blizu čak 2.000 evra.

Kada dođu, strani radnici polaze desetodnevnu edukaciju o ponudi vina i jela.

Stranci na obuci

- Trebalo mi je dobrih petnaestak dana, ali imala sam dobre kolege i dobru radnu atmosferu tako da su mi pomogli - navodi Ivana iz Banja Luke.

- Sam sam poslao osnovne dokumente, kroz mjesec dana sam bio u Hrvatskoj i počeo raditi, naveo je Stevan koji je takođe stigao iz Banja Luke.

Velike hotelske kuće u Istri, pak, oslanjaju se na radnu snagu sa Dalekog istoka koje u ukupnom broju zaposlenih ima dvadesetak odsto.

- Najveći je broj ljudi sa Filipina, slede Indonezija, Ukrajina, Severna Makedonija i ostale susedne države - rekla je Sani Jelčić, vođa zapošljavanja Arena Hospitality Group.

Filipinci uglavnom rade u kuhinji i kao sobari i kažu da su zadovoljni uslovima.

- Ja sam bogat na Filipinima, kada dođem kući. Šaljem novac porodici za svoju ćerku, naveo je Lorenz sa Filipina.

- Nadam se da ću se vratiti da radim ovde, da ću produžiti svoj boravak jer mi se sviđa da radim sa ljudima ovde, rekao je Edmar s Filipina.

- Plata je dobra, bolja nego što mi je bila pre kada sam radio u Kataru a i uslovi su ovde dobri, istakao je Romel s Filipina.

Šta je sa domaćim radnicima?

Govori se da strani radnici obaraju cenu rada. Ipak, njihove plate jednake onim koje imaju domaći radnici, a na godišnjem nivou, strani radnik poslodavca košta od 3 do 5 hiljada evra više nego domaći radnik.

- Ne bih rekao da sa procentima koje mi imamo u hrvatskom turizmu da oni utiču na cenu rada. Mislim da je to propisano sa strane zakonodavca te da ti ljudi dobivaju iste isplate i iste uslove kao i domaći radnici, naglasio je Alex Živković, direktor Grand Hotela Brioni iz Pule.

Procenjuje se da bi bez stranaca, u građevinarstvu i turizmu na nivou Hrvatske nedostajalo oko 40 odsto radne snage.

Novinarka Jasminka Kalčić u Rovinju je razgovarala sa Stanislavom Briškoskim, predsednikom Ceha ugostitelja i turističkih delatnika Istarske županije.

- Moj sugovornik još je pre nekoliko godina rekao: imali smo radnu snagu, ali je nismo znali ceniti - rekla je Kalčić i upitala Briškoskog što to znači.

- To znači da smo imali dobru radnu snagu, situacija se menjala, granice se otvaraju i naši su otišli jer možda u tim trenutcima nismo znali da prepoznamo kvalitetnu radnu snagu. Što se tiče plaćanja uvek su plate bile prilično dobre u ekonomiji, nego nismo znali  da prepoznamo. Mislili smo da ćemo proći bolje ako nemamo domaću radnu snagu. Mislim da nismo prošli bolje, sad smo to i videli i pogrešili smo, ali uvek postoje inovacije, uvek mislimo da možemo bolje- rekao je Briškoski.

Smatra kako je sada situacija promenjena jer i svet se menja.

- Mislim da mi moramo da počnemo da razmišljamo o novom razvoju turizma, da više ne budemo zavisni o samo turističkoj sezoni. Ne opterećujemo infrastrukturu, nego gledamo da radimo tokom cele godine. Samim time ćemo podstaknuti da naši radnici ostanu u našim restoranima i tako ćemo sačuvati radnu snagu - istakao je on.

Dodao je da nisu ljudi odlazili jer im ugostititelji nisu dozvoljavali da ostanu.

- Problem je bio što je turizam trajao četiri meseca. Imao si svog dobrog radnika, a kad je to završila sezona svi smo hteli nekako i uštedeti. I onda su ti ljudi morali da odu "trbuhom za kruhom". A sada je drugačije, bavimo se održivim razvojem turizma, bavimo se celogodišnjim turizmom. Budimo inovativni, odradimo bolje i kvalitetnije uslove našim radnicima i videćete da je to budućnost i kako ćemo ostati sa našom radnom snagom a naše radnike čuvati, imati blizu i biti ekspozicija za dalji razvoj turizma - poručio je Briškoski, a preneo HRT.

(Telegraf Biznis)