Zovu je “belim zlatom” koje im donosi 200 mil. dolara: Kakav je život pored druge najveće brane u Africi?

Foto: Profimedia

U državi Lesoto, smeštenoj na jugu afričkog kontinenta, voda se naziva ,,belim zlatom", igrajući veoma važnu ulogu u ekonomiji zemlje.

Brana Katse je ozbiljno impresivan komad dizajna. Sa visinom od 185 metara, ona je druga najveća zakrivljena brana u Africi. Završena 1996. godine, deo je Projekta vode Lesoto Highlands, koji je rezultat dogovora između vlada Lesota i aparthejd Južne Afrike potpisanog deset godina ranije.

Zemlja može biti potpuno okružena mnogo većim susedom, ali ima nešto što delovi Južne Afrike nemaju – redovno snabdevanje vodom.

Teme za vas

Zbog svoje jedinstvene geografije, Lesoto je jedina zemlja na svetu koja se u potpunosti nalazi na visini iznad 1.000 metara i zemlja prima relativno veliku količinu padavina.

Tu nastupa Katse. Voda se usmerava iz brane, ulazi u niz tunela, koji je na kraju dovode u rečni sistem Vaal u Južnoj Africi. To je najveći sistem prenosa vode na kontinentu.

Vlada kaže da Lesoto dobija 200 miliona dolara godišnje od Južne Afrike za vodu, više nego duplo nego što je zemlja ranije dobijala nakon što je dogovor revidiran početkom ove godine.

Međutim, uprkos bogatstvu vodom, Lesoto ostaje ekonomski siromašan. I nigde to nije očiglednije nego u selu Ha Ramokoatsi.

Iako se nalazi samo oko kilometar od brane, njenih 200 stanovnika još uvek mora da se oslanja na mali prirodni izvor, skriven u maloj pećini na padini, za snabdevanje vodom.

Na dan posete ekipe Bi-Bi-Sija oko 10 časova, u redu za vodu stajala je i sredovečna Manteboheleng Mosiyoa, koja je stigla pre pet sati.

- Situacija sa vodom ovde je užasna - kaže ona, očigledno ljuta.

- Ponekad kada pada kiša, mrtav pas može biti ispran u izvor. Moramo ga izvaditi jer nam je voda potrebna, čak i ako je kontaminirana.

Dodaje da konzumiranje vode ima zdravstvene posledice i pokazuje nam svrab na svom telu, za koji zdravstveni radnici kažu da je rezultat pijenja prljave vode.

- Redovno se razboljevamo, čak i mala deca. Piju ovu vodu i imaju bolove. Ponekad kada dođete do vode vidite male crve, ali ipak pijemo vodu, jer ne možemo preživeti bez nje.

Dok razgovaraju, izvor presušuje, što znači da gospođa Mosiyoa mora da izvuče preostalu vodu iz zagađene, stagnantne bare.

Seoski zvaničnici kažu da, uprkos nizu obećanja političara,  koja datiraju od 2020. godine, da će biti instalirana voda, nisu čuli ništa.

Seoski poglavar Hlojeng Khethisa pokazuje zapisnike iz sastanaka sa prethodnom vladom.

- Moja poruka ovoj vladi je da dođu ovde i vide kako živimo. Ne možemo imati ovu predivnu branu izgrađenu oko našeg sela i da još uvek živimo u siromaštvu.

To nije priča koju ćete čuti na turama brane koje nudi Lesoto Highlands Development Authority, koja upravlja projektom.

Vodič je željan da turistima ispriča da Lesoto proizvodi polovinu svoje električne energije kroz hidroenergiju i puteve koji su izgrađeni zahvaljujući novcu zarađenom od brane. Katse je bila prva brana, dok je druga otvorena 2003. godine. Treća će početi sa radom 2028. godine, sa planovima za ukupno pet brana.

Uprkos rastu, ministar prirodnih resursa Mohlomi Moleko priznaje da projekat nije uvek bio u interesu zajednica koje žive oko njega.

- Sada moramo, kao Basotho, ponovo da se fokusiramo. Naš glavni cilj u budućnosti je da obezbedimo vodu za Basotho, a zatim transfer vode. Sada se fokusiramo na obezbeđivanje vode za lokalne stanovnike do 2030. godine. To je ono što ćemo gledati.

Potražnja za prirodnim resursima Lesota verovatno će rasti. Veliki deo vode iz Lesota preusmerava se u provinciju Gauteng, ekonomsku srž Južne Afrike, i dom njenog najvećeg grada, Johanesburga.

To je najveći grad na svetu koji nije izgrađen na izvoru vode.

- Voda iz Lesota je veoma važna, jer suštinski pokreće deo BDP-a Južne Afrike - kaže profesorka Anja du Plessis, stručnjakinja za upravljanje vodama na Univerzitetu Južne Afrike.

- Međutim, potražnja za vodom nije održiva. Potrošači koriste puno vode, preko 200 litara dnevno, ali 46% vode koja prolazi kroz sistem ne doseže potrošača, zbog zapostavljene infrastrukture. To je ljudski uzrokovano pitanje u ovom trenutku.

Takođe je nedavno potpisan dogovor o prenosu vode iz Lesota na više od 700 km, u Bocvanu. Nijedna od ekonomskih koristi toga neće biti od mnogo utehe za stanovnike Ha Ramokoatsi. Iako može da vidi branu Katse kroz prozor svoje kuće, gospođa Mosiyoa kaže da joj ona nije donela ništa pozitivno u životu.

- Ova brana nam nije donela ništa. Ne znamo ništa o novcu koji Lesoto dobija. Ništa nije urađeno za nas. Zaista se mučimo - zaključuje.

(Telegraf Biznis)