Ono što je Pošta nekada bila, više ne može da bude: Zoran Anđelković o poslovnim planovima i inovacijama

Foto: Filip Plavčić

Zoran Anđelković, v.d. direktora JP "Pošta Srbije" na funkciju je stupio u maju ove godine, sa zadatkom da modernizuje i unapredi rad ovog velikog i značajnog preduzeća. Već je mnogo toga urađeno, a treba još više. Za Telegraf Biznis Anđelković je govorio o velikim planovima preduzeća na čijem je čelu, o izazovima i uzbudljivoj budućnosti koja uključuje digitalizaciju i primenu veštačke inteligencije.

Na samom početku razgovora Anđelković nam je otkrio svoj prvi radni zadatak, ali se dotakao i entuzijazma sa kojim je otpočeo rad na novoj poziciji.

- Moj prvi radni zadatak i moja želja su bili da značajni broj radnih jedinica i ljudi na terenu posetim i da razgovaram sa njima. Nemoguće je posetiti svih 14.200 zaposlenih, ali želim da razgovaram sa zaposlenima, sa poštarima, šalterskim radnicima, i ova tri meseca sam to intenzivno činio.

Teme za vas

Istakao je da je to ozbiljan broj ljudi koje treba organizovati, a naročito što oni nisu na dve ili tri lokacije veći imamo 1.575 pošti, što podrazumeva 1.500 upravnika, 3.350 poštara, 800 dostavljača i skoro 3.500 šalterskih radnika koji su raspostranjeni širom Srbije.

Ističe da je do sada obišao značajan broj pošti od Subotice do Kuršumlijske banje i Merdara, gotovo sve radne jedinice i pošti po Beogradu, kako bi se, kako kaže, susreo s ljudima i video šta i oni misle ali im rekao kako on sam vidi Poštu danas i u budućnosti.

Kako kaže, primetio je da "Pošta Srbije" sada nosi ime samo "Pošta" te da nije razumeo zašto je neko ukinuo "prezime". Ovo je usvojeno 2002. godine i posebno mu je bilo stalo da se preduzeću vrati celina naziva, jer "pošta je ispostavno odeljenje negde u nekom mestu, u kvartu, u kraju, ali "Pošta Srbije" je preduzeće".

Govoreći o tome kako vidi JP "Pošta Srbije" u budućnosti, navodi da treba imati u vidu da ono što je Pošta nekada bila, danas više ne može da bude. Pošta je nekada bila PTT, što znači da je obuhvatala i telefon što je predstavljalo siguran izvor prihoda te je u mnogim oblastima, poput platnog prometa, imala monopol.

Foto: Filip Plavčić

Kada je reč o šalterima, "Pošta Srbije" pored 1.570 pošti, gde radi 3.500 šalterskih radnika, ima i 5.000 raznih drugih uplatnih mesta, kada je reč o platnom prometu.

Ističe da "Pošta Srbije" pruža više od 300 usluga, ali je jasno da ni u jednoj nema monopol zbog čega je značajno da ona sačuva svoj postojeći deo posla koliko je moguće, ali i da mora da prihvati inovativne tehnološke procese. "Pošta Srbije", kako kaže, mora da ojača "Post Ekspres" koji je nekada bio važan segment poslovanja.

- Nekako je to zapostavljeno kao jedna od važnih grana funkcionisanja "Pošte Srbije" i moj lični cilj je da napravimo strateški plan i učinimo sve da osposobimo naš glavni logistički centar u Zemunu, ali i one na terenu, tako da možemo da povećamo broj pošiljki. U tom smislu mislim da smo već za ova tri meseca napravili značajan iskorak - istakao je Anđelković.

U junu je isporučeno 953.000 pošiljki građanima preko pošti, preko paketomata i preko dostavljača i značajan deo tih manjih pošiljki, manjih po veličini ( do pola kilograma) preko poštara. Samo u julu "Pošta Srbije" je imala 1.380.000, a avgust je završen sa 1.600.000-1.680.000 pošiljki. To je veliki rast što je nešto što je i bio cilj od prvog dana kada je došao na novu poziciju.

Novi tim i nova tehnologija

Anđelković kaže da je sastavio posebnu ekipu saradnika koju čine ljudi sa višegodišnjim iskustvom u radu u "Pošti Srbije". Napravljen je plan u cilju iskoraka ka ozbiljnijoj robotizaciji logističkog centra u Beogradu.

- Ja se nadam već početkom sledeće godine, možda će se desiti i za Novu godinu, kada očekujemo i najveći broj paketa, da obezbedimo robotizaciju logističkog centra i da, na primer, u jednom satu sa tim robotima možemo da obradimo 14.000 pošiljki, što je sada, stvarno, kada to radite ručno, misaona imenica - tvrdi on.

Navodi da je važno da se sada tehnološki unapredi glavni republički logistički centar u Zemunu, ozbiljan, veliki prostor koji je završen 2014. godine. U ponedeljak se očekuje poseta predstavnika kompanije Toshiba iz Japana, koji dolaze da obiđu ovaj logistički centar i razgovaraju o ambiciji JP "Pošta Srbije" da ga potpuno robotizuje.

Anđelković je istakao da u posetu dolaze potpredsednik Toshibe iz Japana, predsednik Toshibe za Evropu i direktor Toshibe za Evropu i ambasador kao i da je od njih tražio da osmisle najbolji način da se iskoristi kompletan prostor logističkog centra da može da zadovolji potrebe za robotizaciju.

Sredinom avgusta u Subotici je potpisan bilateralni Sporazum sa Poštom Mađarske koji će unaprediti saradnju između dve nacionalne poštanske službe u oblasti prekogranične dostave paketa što Anđelković ocenjuje kao veoma dobar potez posebno zbog toga što je Mađarska faktički glavni distributer za Evropu.

- Očekujemo da taj ugovor krene u septembru, tako da ćemo imati povećanje dolaska pošiljki i zato nam je važno da taj logistički centar uredimo - kaže Anđelković, i dodaje da je sa ovakvim brojem pošiljki, posebno u velikim gradovima, kao što su Beograd, Niš, Novi Sad, značajno da se narod edukuje i da se istakne važnost korišćenja paketomata.

Foto: Pošta/Vuk Branković

Ističe da su oni bitni jer pomažu da se lakše dođe do korisnika. Kad  se pošiljka ostavi na paketomatu, korisnik ima mogućnost da ga preuzme u roku od 48 sati, kad god ima vremena. To premošćava limite korišćenja dostavljača koji rade u toku dana i neće uvek zateći korisnika kod kuće.

Već su postavljena 593 paketomata širom Srbije, kako u velikim gradovima tako i u ruralnim sredinama, a očekuje se da će do kraja godine ova brojka porasti na 1000. Cilj ove akcije je da se paketomati približe građanima i da oni mogu lakše da preuzmu svoje pakete.

Takođe navodi da je u planu potpisivanje ugovora sa kompanijom NIS koji će omogućiti da se na njihovim pumpama postavi 150 paketomata kao i da je u planu da se na svim važnim mestima postave.

Anđelković dodaje da će se sa tim na umu razvijati i praviti logistički centri u važnim regionalnim centrima, poput Kraljeva, Niša, Novog Sada i Subotice. Ovi centri su bitni jer Kraljevo pokriva gotovo celu zapadnu Srbiju, Niš celu istočnu i južnu Srbiju, Novi Sad i Subotica Vojvodinu i bitni su upravo zbog dolaska pošiljki iz Mađarske, jer je najzgodnije odmah u Subotici izvršiti sortiranje.

Novi projekti

U cilju olakšavanja života građanima i optimizacije usluga, Anđelković je naveo da je njegova ideja da se sa Poštom povežu i usluge koje tu nisu dostupne poput dobijanja dokumentacije iz drugih ustanova ili dostavljanje ličnih dokumenata.

Za sprovođenje ove inicijative potrebno je da se naprave izmene u zakonu kojima će i "Pošta Srbije" biti ovlašćena lokacija za podnošenje zahteva i naknadno izdavanje dokumentacije.

Ističe da je "Pošta Srbije" u tehnološkom i tehničkom smislu spremna za to kao i da bi ovaj potez čitav proces građanima učunilo dostupnijim.

- Nema u svakom selu advokata ili notar ili agencija za nekretnine, a mi u svakom selu i svakom većem mestu imamo poštu - istakao je.

Kaže da je "Pošta Srbije" jedina institucija koja stiže do tako velikog broja građana. Na nedeljnom nivou dođe do 4.700 naseljenih mesta u Srbiji. Zbog toga je, kaže, važna kooperacija između različitih organa u Republici Srbiji.

- Meni je zadovoljstvo da ja za sada stvarno imam apsolutnu podršku i vlade Republike Srbije i ministara. Tu mislim najviše na ideje o kojima pričam - rekao je.

"Pošta Srbije" ima sporazume sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju, Ministarstvom turizma kao i Ministarstvom za brigu o selu, sa kojima sarađuje na projektima poput dostave vaučera za banjsko lečenje.

Anđelković navodi da je jedna od ideja i da se pokrene saradnja sa Ministarstvom za brigu o selu u okviru kojeg bi poštari potpisali ugovor sa nadležnim Ministarstvom i deo njihovog posla bi bio da pruže podršku starijim građanima u mestima u kojim je populacija starija. Poštari bi obilazili građane, razgovarali sa njima, po potrebi im donosili lekove i potrepštine i na taj način pružali podršku zajednici.

- Sve je to nešto što je zajednički cilj, zajednički interes. Pa nismo mi izopšteni iz ovog društva. Mi smo javno preduzeće države Srbije, Vlade Srbije, građana Srbije, znači, s jedne strane imamo obavezu da budemo, ako mogu da kažem, na usluzi i po potrebi za državu, a sa druge strane da budemo korisni za naše korisnike, za građane Republike Srbije - ističe.

Po dolasku na novu poziciju gospodin Anđelković je doneo dve odluke. Isplata prvog dela po osnovu učešća zaposlenih u dobiti, za 2023. izvršena je 25. maja a drugi deo je, prema njegovoj odluci, isplaćen i pre roka, danas.

- Ja sam došao 17. maja, 25. maja sam isplatio tu prvu polovinu. Juče sam objavio, ima tamo neka društvena mreža gde se poštari bez cenzura i tako dalje, da sam doneo odluku da se već u petak, znači ne čekajući kraja meseca, isplati taj drugi deo iz dobiti od prošle godine.

Druga odluka koju je doneo je isplata finansijske pomoći deci zaposlenih školskog uzrasta, od prvog razreda osnovne škole, do četvrtog razreda srednje škole, kojih ima 6.055. Tačno 4.750 roditelja je dobilo pomoć od po 5.000 za svoje dete.

Foto: Filip Plavčić

Problemi Pošte u južnoj srpskoj pokrajini

U momentu kada je preuzeo dužnosti svoje nove pozicije, "Pošta Srbije" se suočila sa novim izazovima na Kosovu i Metohiji.  Tokom svoje karijere imao je mnogo prilika da radi u južnoj srpskoj pokrajini, gde je bio i član Predsedništva centralnog komiteta 80-ih godina, a finalno i predsednik Privremenog Izvršnog veća za Kosovo i Metohiju od 1998. godine do 2002. godine kada je ono ukinuto. Ističe da je u južnoj srpskoj pokrajini ostao i posle NATO agresije i da smatra da je ukidanje Izvršnog veća za Kosovo i Metohiju bilo velika greška.

- Mnogo sam, naravno, vremena proveo na Kosovi i Metohiji, znam svako selo - istakao je Anđelković, koji je dugo vršio najodgovornije funkcije na KiM i kako kaže poznaje situaciju dosta dobro.

Kako je objasnio, kada je reč o poslovanju i problemu u Pošti na KiM, počeli su početkom ove godine, kada je ukinut dinar i kada je zabranjeno da se na šalterima "Pošte Srbije" vrše uplate i isplate. Dodaje da se problem nastavio kada je obustavljen rad u devet pošta na severu Kosova pri čemu je preuzeta kompletna dokumentacija i faktički sprečeno da korisnici usluga Pošte Srbije dobiju svoje čekove za penzije, plate, socijalna davanja i sve ono što im pripada.

- Da bismo pomogli u takvoj situaciji, mi smo produžili rad pošte u selu Merdare, to je blizu amdinistrativne linije. Povećali smo broj dana koliko radi, da radi svim danima, da ima i bankomat, da može da radi i menjačke poslove i naši ljudi sad faktički, oni iz centralnog Kosova, naši poštari se snalaze da te čekove za socijalna davanja, penzije, plate, preuzimaju tu, da pomažu oko primanja plata i penzija - objašnjava Anđelković i dodaje da JP "Pošta Srbije ima 256 zaposlenih na Kosovu i Metohiji.

Kaže da su neki od zaposlenih trpeli maltretiranje i da su čak bili i privođeni. Sa zaposlenima se dogovorio da "Pošta Srbije" mora da radi kako god je to moguće da maksimalno pomogne građanima.

Ističe da, ipak, ne zamera nikome tamo ko nema hrabrosti da se suprotstavi Kurtiju i njegovom ekstremizmu i želji da protera sve Srbe, te zatvori sve ono što je srpsko na Kosovu i Metohiji. Kaže da će svi ti ljudi primati platu. Zahvaljuje se svima koji imaju hrabrosti, koji su snalažljivi da pomognu građanima, a takvih ima mnogo, i kaže da im je vetar u leđa i stoji iza njih.

- Ti poštari su snalažljivi i mi smo prošlog meseca uspeli da rešimo sve građane sa platama, penzijama, dostavama i svime što je potrebno - navodi i dodaje da Kurti sprovodi jednu ne samo ekstremističku politiku, već i politiku aparthejda prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, a naročito na severu gde jedna nacionalna zajednica vlada sa 3 odsto nad 97 odsto druge nacionalne zajednice.

Foto: Filip Plavčić

Skok u budućnost - veštačka inteligencija

JP "Pošte Srbije" uveliko radi na digitalizaciji te je u tu svrhu pokrenula saradnju sa Centrom za digitalne transformacije Privredne komore Srbije u okviru koje se radi na alatima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji.

- Velika je stvar što Centar radi na implementaciji veštačke inteligencije. Imali smo nekoliko sastanaka i dogovorili smo se da oni do kraja godine urade pilot projekat. Kada smo govorili o Post Ekspresu, isporukama i uopšte o kurirskoj službi, ovo bi nama mnogo značilo. Mi imamo kol centar koji radi 24 sata. Sa veštačkom inteligencijom mi bismo bili u prilici da to ne bude zagušeno - rekao je Anđelković.

Istakao je da će ovakav projekat u mnogome pomoći građanima, ali i Pošti Srbije u smislu približavanja građanima, lakše komunikacije i tačnih informacija.

Anđelković na kraju navodi da je Pošta Srbije potpisala ugovor o strateškom partnerstvu sa EXPO27. Sektor "Srbija marke" radi prigodne poštanske marke za razne događaje pa su tako početkom leta predstavljene i prigodne marke koje će promovisati izložbu EXPO27 tokom sledeće tri godine.

- Mi imamo godišnju Konferenciju pošta Evrope i Srbija je po drugi put domaćin. Biće više od 100 predstavnika raznih pošti i Svetskog poštanskog saveza i svih članica Post Evrope, a događaj će biti u Beogradu 16. i 17. oktobra. Dogovorili smo se da na toj konferenciji bude i štand EXPO27. Za nas je i to deo predstavljanja i Srbije i EXPO27. Zadovoljstvo mi je da su ljudi iz Post-a Evrope prihvatili da i EXPO27 bude prisutna na toj konferenciji.

Ceo intervju možete pogledati u videu na početku teksta.

(Telegraf Biznis)