"Mladi sve više koriste alate, a deca nisu svesna posledica": Kako će se razvijati veštačka inteligencija?

Panel "Veštačka inteligencija u Srbiji - strategija i pogled u budućnost", održan je danas, 11. septembra, a na njemu su učestvovali: Ana Toskić Cvetinović - Partneri Srbije, Ljubiša Bojić - Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju Srbije, Uroš Poluga - kancelarija za ITE.

Moderator, Bogdan Banjac ispred kancelarije poverenika za zaštitu ravnopravnosti, najpre je istakao da je u poslednje dve godine istaknut veliki pomak pri lansiranju ChatGPT-ja, ali i usmeravanja veštačke inteligencije ka dobrobiti društva, a što se tiče Srbije, ključan je pomak usvajanje etičkih smernica i sada je u toku proces izrade strategije, odnosno formiranje radne grupe za izradu Zakona. Može se reći da Srbije i te kako prati trend, na tu temu je nastavio među prvima upravo Uroš Poluga.

Teme za vas

- Srbija je već imala strategiju koja je donešena 2019. godine, međutim, dosta stvari se promenilo. Zbog toga, strategija je u procesu promene, i formirana je radna grupa, i uključen je veliki broj ljudi iz svih sfera. Početak je bio takav da su  ljudi masovno davali ppredloge, kako bi se došlo do najboljih rešenja, odnodno bilo je oko 360 predloga, ali sada se to svodi na nekoliko celina. Kao i kod većine drugih zemalja to je uglavnom sličan skup celina koji se odnosi na podatke, etiku, pravnu regulaciju, razvoj, infrastrukturu, primenu. Tako da radna grupa je radila i bilo je tu mnogo stvari  trenutno je završena javna rasprava gde je u celinama bio pravni deo, obrazovanje, razvoj - ponuda, primena - potražnja, podaci i razvoj infrastrukture. Pred sam kraj procesa formiran je savet za razvoj veštačke inteligencije koji se bavi strateškim stvarima kako bi se prošlo kroz ceo deo strategije i tako dobila najbolja rešenja i izmene - istakao je Poluga.

Kako je istakao, strategija je je pravna regulativa i etički deo što je opšte mesto. Ipak veštačka inteligencija bi trebalo da se izmesti iz pojma teorije i da uđe u deo primene i ekonomije. Upravo to su motivi.

- Imali smo dosta komentara i u toku rapsrave, u smislu da se malo više obrati pažnja na opasnost upotrebe veštačke inteligencije, što smo i uneli u taj nacrt.

Poluga je istakao i da je edukacija o veštačkoj inteligenciji veoma bitna.

- U daljoj budućnosti može da se postavi pitanje u vidu rata između ljudi i mašina, ali sada je prerano za to. Ljudi nisu baš dobro edukovani kada je u pitanju veštačka inteligencija, i potrebno je da šire građanstvo stvori svest o tome. Deca pre svega moraju da dođu u kontakt sa time, da bi videli koje su prednosti ali i opasnosti, a da se u visokom obrazovanju stvori krug talenata i radi na samom razvoju.

Bogdan Banjac je potom istakao da je princip ubacivanje veštačke inteligencije u rane faze učenja u školama pozitivno prihvaćen, a Poluga je potom  istakao da se šire mnoge dezinformacije, zbog čega je neophodno da ljudi imaju u vidu šta je tačno veštačka inteligencija.

Potom, Ana Toskić je uporedila staru i novu strategiju.

- Mi smo dobili strategiju koja se odnosi na mnogo alata koji ranije nisu bili u opticaju. Sa druge strane polazilo se od analize prethodne strategije što uvek daje pozitivne rezultate. Imali smo problem da dođemo do informacija radne grupe, pa smo u razmeni sa Ministrastvom došli do tih informacija. Naš komentar jeste da ovaj dokument ima za osnosnu svrhu da podstakne razvoj veštačke inteligencije kao jedan od elemenata ekonomskog razvoja, i da osposobi buduće generacije u korišćenju istog i smanjenje rizika.

Da li je strah da će veštačka inteligencija oduzeti mnogima poslovne pozicije, opravdan, objasnila je Toskićeva.

- Umesto da se pitamo da li će nam veštačka inteligencija oduzeti posao, mogli bi da utvrdimo kako može da nam pruži nove prilike i unapredi ono što već radimo. Mi smo mislili da strategija treba da bude dokument koji adresira bitna pitanja, ne samo rizike, odnosno i deo gde veštačka inteligencija može da doprinese kvalitetu života, na primer ljudima sa invaliditetom. Strategija je dokument koji može da unapredi mnogo sfera, i ovaj dokument još uvek nije toliko unapređen, ali postoje mnoge smernice koje se mogu iskoristiti. Zaštita ljudskih prava bi trebalo da nađe mesto u ovom dokumentu, a naš cilj je što širi pristup u razvoju Zakona jer tako samo možemo doći do cilja, a to je da se rizici otklone u najranijoj fazi - istakla je ona.

Ljubiša Bojić je potom pojasnio kako testiranje veštačke inteligencije izgleda.

- Mi smo napravili teorijski okvir jer je potrebno uključiti razne etike kao sisteme za razvoj veštačke inteligencije. Ti sistemi imaju ekspanziju ka generalnoj veštačkoj inteligenciji, koja je retko bila spominjana, ali sada je veoma prisutna. Testiranje koje smo mi obuhvatili više je bazirano na EU. Jako je kompleksno, ali zamislite kao vid nekog virtuelnog sveta, gde ChatGPT može razgovarati među sobom, pa možemo uočiti rezultate. Labaratorija za veštačku inteligenciju je nešto o čemu razmišljamo, ali ne znamo da li će se to desiti, o tome razmišljamo kada govorimo o Zakonu o veštačkoj inteligenciji.

Kako funkcioniše Zakon EU o veštačkoj inteligenciji, prisutnima približio je Poluga.

- Mi moramo biti usklađeni i sa tim odrednicama koje je EU postavila. Oni su podelili na 3 grupe, jedna je zabranjena, druga grupa je visokorizična, a treća je opšta. Mi smo razmišljali o tome šta zapravo želimo da regulišemo pre svega, i da li bi veštačku inteligenciju trebalo tretirati kao neki proizvod na tržištu, ili kako već. Želimo da taj Zakon bude naš, da se odnosi na nas, ali da bude sistematizovano. Želimo da regulišemo šta je tema, kako će se regulitasti Zakoni. Cilj je da imamo usvojen Zakon do kraja 2025. godine, a formiranje saveta će tu definitivno pomoći. Rekao bih da je nephodan veći fokus na rizike i osetljive društvene grupe. Što se tiče autoimunih vozila, dosta smo se time bavili kako bi se omogućila testiranja, ali trenutno to nije u opticaju. To je bilo zanimljivo u vidu regulacije razlike između EU i SAD. Sve u svemu izazovi su veliki, ali nadam se da će sve biti dobri - istakao je on.

"Uključenje građana u razvoj veštačke inteligencije"

- Trebalo bi da bude prepoznato i na nivou politike, strategije. Nama je problem trenutno da uspostavimo sistemsko korišćenje veštačke inteligencije, jer je teško da se ustanovi gde se sve primenjuje, i kako se to radi. Mi to trenutno uspevamo da ispratimo preko pojedinačnih primera, i neki nas oduševljavaju, a neki nas plaše, jer ne postoji svest o rizicima. Imamo saznanje da su neke škole kupile kamere sa sistemom prepozavanja lica, iako nemaju pravnu regulativu za to. Zbog toga moramo da regulišemo mnoge stvari. Jako je bitno da postoji neka vrsta institucionalnog praćenja da bi se svi ovi rizici adresirali. Mladi sve više koriste alate kako bi olakšali svakodnevne situacije, a deca definitivno nisu svesna posledica. To nam je glavni cilj, da ne širimo strah, ali podignemo svest o rizicima - poručila je Ana Toskić.

Bojić je potom dodao:

- Labaratorije su način da se prati razvoj veštačke inteligencije. Španija je prva država koja je dobila istu za praćenje, ali to je zemlja koja je veoma razvijena po Zakonu EU. Što se tiče nas i pored agencije potrebno je da postoji telo koje prati te vrednosti i kako se širi razvoj veštačke inteligencije. U jednom našem radu, mi smo predstavili kako će se ChatGPT obratiti kada je prvi put kontaktirate, i cilj jeste da su ti modeli , kojih ima 8, usmereni ka dobrobiti građana. Način na koji se obraćaju mora biti pozitivan, da nema negativnih osećaja, to bi bila opšta namena. Veliki je izazov, ali EU stalno menja zakon.

(Telegraf Biznis)