Ani poslodavac porukom saopštio da više nema posao, 10 dana pre povratka sa porodiljskog: Evo šta kaže Zakon

Jedna Ana je svoje porodiljske dane umesto u miru pored bebe provela u stresu, jer joj je poslodavac umesto dobrodošlice poželeo "doviđenja". Naime, kako priča saopšteno joj je da će je proglasiti za tehnološki višak, odmah nakon što dođe sa odmora.

Kako je Ana pojasnila, poslodavac joj je putem poruke saopštio da više nema posao.

Teme za vas

- Da li je u Srbiji normalno da te poslodavac pozove 10 dana pre nego što se vratiš sa trudničkog, odnodno porodiljskog i kaže da si tehnološki višak, da im nisi potrebna i to je to. Mene je moj poslodavac pozvao 10 dana pre nego što je trebalo da se vratim na posao, da bi mi rekao da njima treća radnica ne treba, i da će me proglasiti tehnološkom viškom i da će me odjaviti 17. jula, kada je trebalo da se vratim na posao. Ja sam inače bila pod ugovorom na neodređeno vreme i radila sam 5-6 meseci pre trudnoće - istakla je ona.

Poslodavac nije želeo ni odmor da joj isplati, a Ana kaže da je ipak odlučila da ne popusti, pa je zahtevala svoja prava.

- Rekao mi je da mi neće isplatiti odmor. Samo mi je rekao "ne zezaj Anči, kakav odmor da ti platim, ispao sam fer pa sam ti platio onaj prvi mesec trudničkog, pa neću sad odmor da ti plaćam?". Naravno, kod mene to nije prošlo, pa je potom rekao da ću imati dve nedelje kao i moje koleginice, a ni to mu nije prošlo, jer sam po ugovoru imala pravo na 20 dana, te sam to tražila i zahtevala - istala je ona.

Kako je ona potom istakla, zakonski rok za isplatu je uveliko prošao, ali poslodavac je konstantno odlagao. Sve dok ga Anin suprug nije pozvao.

- Bilo je glupo, ali i neophodno. Rekao mu je da sada više ni ne mora da donosi novac, da ćemo podneti tužbu i da ćemo ga prijaviti inspekciji rada. Nakon toga, novac se pojavio posle pola sata i ispaltio me je, što je jako dvolično. Nije mi jasno da li žene i devojke moraju da skupljaju hrabrost da ostanu trudne jer će možda ostati bez posla - dodala je ona.

Budući da su u komentarima mnogi zaključili kako Ana drugačiji scenario nije ni mogla da očekuje, jer je radila "samo" 6 meseci, hajde da vidimo šta Zakon kaže.

Naime, kako se na Infostudu navodi, na početku je potrebno precizirati da je trudničko bolovanje, odnosno pravo na naknadu zarade koje se ostvaruje tokom privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili komplikacija u vezi sa trudnoćom, pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Ovu naknadu za prvih 30 dana sprečenosti za rad isplaćuje poslodavac, a od 31. dana bolovanje plaća filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Radi se o pravu koje je vezano samo za dve kategorije radno angažovanih trudnica- onih koje su zaposlene, odnosno u radnom odnosu i preduzetnica. Takođe, ovo pravo se ostvaruje samo ukoliko izabrani ginekolog utvrdi da se u konkretnom slučaju radi o tome da dalji rad predstavlja rizik po trudnoću.

Dakle, ne radi se o pravu koje automatski, po samoj činjenici trudnoće, ostvaruju sve preduzetnice i sve zaposlene trudnice. Potrebno je da ginekolog otvori bolovanje, zato što smatra da bi dalji rad predstavljao opasnost po normalan razvoj trudnoće, odnosno da postoji određena bolest ili komplikacija u vezi sa trudnoćom. Lekar u tom slučaju ceni prvih 30 dana sprečenosti za rad, a od 31.dana sprečenost za rad ocenjuje lekarska komisija filijale RFZO.

Naknada zarade plaća se u visini od 100% od zakonske osnovice, koju grubo rečeno čine prihodi ostvareni u 12 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja bolovanja. Puna plata plaća se kako na teret poslodavca, tako i na teret obaveznog zdravtsvenog osiguranja, odnosno budžeta Republike.

Prema tome, uslov za ostvarivanje naknade zarade je dvojak, odnosno tiče se dve ključne stvari: vrste radnog angažovanja trudnice i njenog zdravstvenog stanja u trudnoći.

Oba uslova moraju biti kumulativno ispunjena:

- Prvi uslov ispunjen je ako je trudnica u radnom odnosu ili ako je preduzetnica. Ostale vrste angažovanja (rad po ugovoru o delu, po privremenim i povremenim poslovima, po autorskom ugovoru) ne obezbeđuju pravo na naknadu zarade, čak i ako je drugi uslov u pogledu zdravtsvenog stanja ispunjen.

- Drugi uslov je ostvaren ako izabrani ginekolog zaposlene ili preduzetnice utvrdi da postoji privremena sprečenost za rad, koja je u direktnoj vezi sa trudnoćom.

Porodiljsko odsustvo

Po osnovu porođaja i podizanja deteta postoje dve vrste naknada za radno angažovana lica-naknada zarade tokom porodiljskog odsustva, koju ostvaruju zaposlene porodilje i takozvane ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, koju koriste sve ostale kategorija radno angažovanih porodilja.

U svakodnevnoj komunikaciji, odsustvo koje zaposlena žena počinje da koristi neposredno pre porođaja i koje traje ukupno 12 meseci (za treće i svako naredno dete 24 meseca) najčešće se jednim imenom naziva porodiljsko.

Treba podvući da sam Zakon o radu, koji određuje dužinu trajanja porodiljskog odsustva i ko ima pravo da ga koristi, ovo odsustvo deli na dva dela.

- Prvi deo se naziva porodiljsko odsustvo jer je vezan za sam porođaj i oporavak od istog. Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Dakle, drugi deo odsustva vezan je za negu deteta (počinje od momenta kada se navrše tri meseca od porođaja), i s obzirom na ovu činjenicu, može da ga koristi i otac deteta umesto majke.

Dok je pravo na naknadu zarade, odnosno naknadu plate za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, pravo koje ostvaruju zaposleni kod fizičkih i pravnih lica, ostale kategorije radno angažovanih ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta.

Pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode:

– ili je u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti,

– po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti,

– kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva,

– po osnovu ugovora na osnovu kojih se prima naknada

Bitna razlika između zaposlenih kod pravnih i fizičkih lica s jedne strane, i svih ostalih nosilaca prava na naknadu zarade druge strane, sastoji se u tome što porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta kod zaposlenih majki traje 2 godine za treće i svako naredno novorođeno dete, dok za sve majke koje ostvaruju pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta (koje su u prethodnom periodu bile preduzetnice, angažovane po ugovoru o delu i ostale) odsustvo sa rada traje 365 dana kako za prvo i drugo, tako i za svako naredno dete.

Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate zaposlenih lica za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odnosno osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta, utvrđuje se na osnovu primanja iz poslednjih 18 meseci. Kod zaposlenih-na osnovu zbira mesečnih osnovica na primanja koja imaju karakter zarade na koji su plaćeni doprinosi, a ostvarena su u poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Kod ostalih naknada uzimaju se primanja iz poslednjih 18 meseci pre rođenja deteta, na koja su plaćni porezi i doprinosi.

Kada izostaje trudničko bolovanje, a kada porodiljska naknada

Prema svemu navedenom može se napraviti sledeći rezime, kada su u pitanju primanja na koje trudnice i porodilje mogu da računaju po osnovu domaćeg zakonodavstva:

- pravo na trudničko bolovanje ostvaruju samo trudnice koje su u radnom odnosu ili su samostalni delatnici (preduzetnice) pod uslovom da je stručno-medicinski organ RFZO (za prvih 30 dana izabrani lekar, a nakon toga lekarska komisija) utvrdio da postoji bolest ili komplikacija u vezi sa trudnoćom

- pravo na naknade po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruje znatno širi krug portodilja, odnosno sve one buduće mame koje u poslednjih 18 meseci pre prestanka rada zbog trudnoće (zaposlene), odnosno u 18 meseci koji prethode porođaju (sve ostale radno angažovane van radnog odnosa po različtim osnovama) imaju zarade, odnosno ostvarene prihode na koji su plaćeni porezi i doprinosi za socijalno osiguranje.

U pogledu nosioca prava na naknadu tokom porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i ostalih naknada po osnovu rođenja i nege deteta, značajno je širok krug lica koja ostvaruju pravo na naknadu, jer to nisu samo zaposlene i preduzetnice, već praktično sve majke koje su pre rođenja deteta ostvarivale prihode.

Međutim, u periodu pre porođaja trudničko bolovanje rezervisano je samo za zaposlene i preduzetnice. Na žalost, u praksi žene često dugi niz godina obavljaju poslove za poslodavce na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu i slično, iako bi po bitnim karakteristikama tog radnog angažovanja trebalo da se radi o radnom odnosu.

Usled navedenog, ostaju bez primanja tokom trudnoće, ako je ista rizična, odnosno ako postoji određena bolest ili komplikacija. Majke radno angažovane van radnog odnosa moraju da sačekaju porođaj da bi počele da ostvaruju naknadu i tada se svi prihodi iz poslednjih 18 meseci uzimaju u obzir i ostvaruje se pravo koje je do pre nekoliko godina bilo rezervisano samo za majke u radnom odnosu i preduzetnice.

Naročito je značajna činjenica da i žene koje se bave poljoprivredom mogu da ostvare naknadu po osnovu rođenja i nege deteta. S druge strane, za preduzetnice koje imaju troje i više dece dužina trajanja odsustva umesto dotadašnje dve godine svedena je na 365 dana, ali im je ostavljena mogućnost da rade sve vreme dok primaju porodiljsku naknadu, ako im to njihove obaveze oko deteta i zdravstveno stanje dopuštaju.

(Telegraf Biznis)