Vreme čitanja: oko 6 min.
U Jugoslaviji su svi radili, nije se živelo na dug i sve smo imali: Ovo je 5 zabluda o ekonomiji bivše države
Vreme čitanja: oko 6 min.
Pričalo se da smo izvozna ekonomska sila, da možemo da nahranimo celu Evropu, da smo vojna super-sila - četvrta u Evropi a osma u svetu, da smo - navodno - prema Forbsu bili jedna od najrazvijenijih evropskih zemalja. Sve je bila laž
Bila jednom jedna zemlja, zvala se Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija. U njoj su svi njeni žitelji, bez obzira na naciju, veru, boju kože, uživali ista prava i svi su radili i svima je sve bilo taman onako kako treba.
Zvuči kao bajka, zar ne? Verovatno zato što bi ovakav opis SFRJ bio jednak bajci - naročito kada imate u vidu da je državom prilično čvrsto vladala jedna jedina partija koja je mogla da postoji (isprva Komunistička partija Jugoslavije, potom Savez komunista iste zemlje).
O toj zemlji moglo je da se napiše mnoštvo bajki (na primer - da smo izvozna ekonomska sila, da možemo da nahranimo celu Evropu, da smo vojna super-sila - četvrta u Evropi a osma u svetu, da smo - navodno - prema Forbsu bili jedna od najrazvijenijih evropskih zemalja - što je i sama redakcija demantovala). Zato ćemo se danas posvetiti mitovima vezanim za ekonomiju SFRJ.
Teme za vas
U ovom hotelu je Tito imao sobu, a sada se prodaje budzašto: Ponos Jugoslavije ide na doboš po sniženoj ceni
Kako je propao Las Vegas jugoslovenskog turizma: Moćni kompleks imao bazen punjen šampanjcem, sad se raspada
Ekonomski razvoj Jugoslavije bio je nezaustavljiv
Ova tvrdnja je zapravo, u izvesnoj meri tačna. Ali - zato što se Jugoslavija - posle razornog Drugog svetskog rata - obnavljala i sa ruševina se dizala u (koliko-toliko) prihvatljivu zemlju za život.
U tom periodu zapravo su se sve zemlje prebacivale iz ratne u mirnodopsku ekonomiju, a tehnološki napredak koji je zapravo morao da bude odložen (jer - mnoge stvari su smišljene i pre velikog globalnog sukoba) obnavljao je ekonomiju u većini evropskih zemalja brže nego inače.
Dakle - privredni rast Jugoslavije posle drugog svetskog rata nije imao mnogo veze sa KPJ i Josipom Brozom Titom, već sa primenom tehnologije, razvojnim projektima - naročito infrastrukturne prirode i ubrzanim ulaganjem u poljoprivredu - jer je narod morao da oseti boljitak - ako ništa drugo - a ono kroz hranu.
Što se tiče zemalja Zapadne Evrope - one su u to vreme rasle po istorijski visokim stopama, a zemlje u razvoju (poput naše) uvodile su za to vreme revolucionarne tehnologije. Zamislite samo elektrifikaciju cele zemlje?
U SFRJ se nije živelo na dug
Narodski rečeno - ovu bajku možete “mačku da okačite o rep”. Zapravo je u vreme najvećeg razvoja SFRJ (a kažu da je to bilo od 1961. do 1980.) - dug rastao po stopi od 17,6% godišnje. .
Spoljni dug SFRJ je od 1961. do 1981. porastao od tek par stotina miliona dolara na 16 milijardi dolara.
Da se taj trend zaduživanja nastavio i da Jugoslavija nije propala, danas bi taj dug iznosio oko šest biliona dolara. Ne, nije greška: šest biliona.
Jugoslavija je zapravo - bankrotirala 1982. Tu informaciju naravno niste mogli da čujete u strogo kontrolisanom dnevniku bilo koje od šest državnih televizija raspoređenih po glavnim gradovima republika, niti da pročitate u dnevnim novinama poput Politike, Borbe, Oslobođenja, Jutarnjeg lista, Dela...
Tada je rukovodstvo države priznao stranim kreditorima da ne može vraćati svoje dugove. Dugovi su reprogramirani 1983 i 1984. (morala su se održati i Zimske olimpijske igre u Sarajevu i svi su morali biti srećni i zadovoljni), ali je zemlja tonula u krizu sve dublje: Jugoslavija više nije imala novca za kupovinu (pre svega) energenata kao što je bila - nafta. Država je tada primarno dugovala Svetskoj banci, MMF-u i pojedinim državama, a o dugovima koje i dalje vraćamo na ime SFRJ - mogli ste više pročitati u posebnom tekstu.
U SFRJ nije bilo nestašica
Kada oni koji pamte Jugoslaviju malo duže "stave prst na čelo" - setiće se da je u nekadašnjoj zemlji i te kako bilo nestašica. One su upravo vezane za period pred samu smrt i odmah posle smrti Josipa Broza Tita i vremena kada je država priznala stranim investitorima da ne može da servisira svoje dugove.
Hajde da pričamo o prvoj velikoj naftnoj krizi koja je pogodila i SFRJ tokom Prvog zalivskog rata između Iraka i Irana.
Rukovodstvo tadašnje zemlje uvelo je najpre rešenje "par-nepar": ako vam se registracija automobila završavala sa 1, 3, 5, 7 i 9, onda ste mogli da se vozite svojim automobilom u ponedeljak, sredu i petak. Ukoliko se pak završavala sa 2, 4, 6, 8 i 0 - mogli ste da vozite utorkom, četvrtkom i subotom. Nedelja je bila "otvorena za sve".
E, kad je 1982. đavo odneo šalu pa smo priznali da para više nema - morali smo da nestašicu goriva rešavamo na drugi način - uvođenjem bonova. Za automobile ste mogli mesečno da kupite - 40 litara goriva. Pri tom - ne sme se zaboraviti da su vozila trošila više goriva nego danas. Značajno više.
Najviše litara goriva pripadalo je vlasnicima motornih drumskih vozila preko 7 tona nosivosti i autobusa, koji su obavljali javni prevoz u drumskom saobraćaju.
Takođe veća količina bonova pripadala je "terenskim radnicima", doktorima, veterinarima, inspektorima sa vlastitim vozilima, invalidima, kao i verskim zajednicama i sveštenicima koji su koristili vozila za verske obrede. Isti slučaj je bio i sa vlasnicima traktora, registrovanih brodova i taksi vozila. Pune dve godine gorivo ste mogli kupovati - samo uz bonove.
Hoćete da podsećamo na nestašice kafe? Ulja? Šećera? Brašna? I to baš u vreme one sjajne i bajne - SFRJ?
U Jugoslaviji su svi radili
Ni ova bajka “ne pije vodu”, ali je zbog konstantnog ponavljanja jugonostalgičara - i ona ostala univerzalno prihvaćena “istina”. Zapravo je stvar značajno drugačija:
Sredinom šezdesetih godina prošlog veka granice SFRJ su otvorene, a prema nekim podacima na koje se poziva hrvatski portal Liberal u opsežnoj studiji - gotovo milion ljudi otišlo je “trbuhom za kruhom”. Razmileli su se Jugosloveni širom zapadnih zemalja - Austrija, Nemačka, Francuska, Sjedinjene Države i Australija postale su meke za školovane stručnjake (potpisnik ovih redova imao je nekoliko njih u porodici, ali se, avaj, niko nije setio da bilo šta ostavi iza sebe), ali i za one koji su otišli da rade obične fizičke poslove, kako bi prehranili svoje porodice.
Čak se svojevremeno znalo da u Francusku odlaze krojači, u Austriju obični radnici, u Nemačku inženjeri, a u SAD i Australiju - oni koji se baš nisu slagali sa postojećim sistemom, a pri tom su završili i neke škole.
I pored prvog velikog odliva mozgova (i proste radne snage) - u SFRJ je (zvanično) nezaposlenost iznosila između 9 i 13%, da bi posle smrti Josipa Broza Tita, neposredno pred raspad zemlje, stopa nezaposlenosti bila između 15 i 16%. Naravno - mediji nisu smeli da pišu poražavajuće podatke.
U Srbiji je posle 1984. godine nezaposlenost narasla na nešto više od 16 odsto, dok u Bosni i Hercegovini svaki peti radno sposobni čovek nije imao posao. Slovenija (manje od 5 odsto) i Hrvatska (nešto ispod 8 odsto) su u toj “podeli kolača” nezaposlenih - značajno bolje prolazile.
Ove podatke iznela je u svom naučnom radu “Politička ekonomija Jugoslavije od 1945 do 1990” Suzan Vudvord, redovna profesorka departmana za političke nauke pri Univerzitetu u Njujorku.
Do sredine osamdesetih, navodi autorka, broj službeno nezaposlenih popeo se na više od milion, dok je oko 400.000 osoba bilo van evidencije Zavoda za zapošljavanje.
Prava radnika bila su neprikosnovena
Priča o tome kako u Jugoslaviji nije bilo štrajkova zasnovana je pre svega na tome što tada nije bilo društvenih mreža, kojima bi se “odmah i sad” saznalo da neko tamo negde štrajkuje zbog toga što se ne ispunjavaju njegova osnovna prava - kao što je na primer - pravo na platu. Ovako - bili ste osuđeni na zvanična glasila.
Verovali ili ne - iako su podaci veoma šturi - mogu se i u SFRJ pronaći primeri velikih štrajkova (mada ostaje nejasno - kako su to radnici štrajkovali protiv samoupravnog socijalizma u kom su oni donosili odluke?).
Baš u vreme kada je autor ovih redova došao na svet - u medijima je zabeležen prvi serijal tekstova vezan za štrajkove radnika u SFRJ - štrajkove u brodogradilištu Uljanik iz 1967.
Hoćete još neku bajku?
(Telegraf Biznis)
Povezane vesti
Nemačka je na rubu nikad veće ekonomske krize: Ipak, neki predviđaju veliki povratak sile
Kamala vs. Trump: Ovo su ključne ekonomske razlike koje bi promenile smer Amerike
Kako tačno Tramp želi da oporavi Ameriku: Ovo su njegovi sledeći potezi ako pobedi, i mnogima se neće svideti
Đedović iz Budimpešte o energetskom sektoru: Srbija je spremna za zimu, dešavanja na tržištu bude zabrinutost
Video: Kompanija MV Investment iz Beograda kupila hotel Jugoslaviju za 3,17 mlrd din
Telegraf Biznis zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Zadužili se i napravili svadbu od skoro 60 hiljada evra: Od gostiju dobili sitniš, pa otkazali medeni mesec
Plodovi ove biljke beru se decenijama: Lako se gaji, a može neprestano da vam donosi zaradu
Ko želi da razvije biznis na selu dobija 10.000 evra od države: Proveravali smo koji poslovi najbolje "prolaze"
Pera
Za ovo sto vlada danas u svim republikama sem Slovenije ono je bio raj. Kazete preko milion ljudi otislo iz zemlje u inostranstvo,verovatno je sad bolje kad je samo iz Srbije i Hrvatske otislo dva miliona. Kazete zaduzenje zemlje 18 milijardi,Srbija danas 30 milijardi,Hrvatska duplo. Uz sve otpise i slicno. Tada pravljeni Djerdap,Krsko,brojne elektrane i sta sve ne,a danas vam put do Lajkovca ili kruzni tok u Zagrebu cuda tehnike. Nastavite da placate 200 evra za knjige osnovca i verujte da vam je punoletan golf kao nov. Niko ne kaze da je bio raj,ali vam u ovom tekstu niko nije rekao npr broj krivicnih dela vezanih za narkotike recimo. Niko vam nije rekao koliko je narod bio posteniji,normalniji. Eto vam danas ove vrednosti....na ponos i diku.
Podelite komentar
Cigo
Danas je mnogo bolje. Dva jaja i parizer drzi te sita citav dan- u fabriku 3-razlicita obroka svaki dan Od carapa do kape made in Kina. od igle do lokomotive domaca proizvodnja Neka ti danas firma da stan koji kad odes u penziju otkupis za 2 penzije- banke se raduju tvojem zaduzenju do kraja zivota i nemos da otplatis dug za stan Jaca je diploma srednje skole nego danas - doktorati iz leposavica i Tutina
Podelite komentar
Vitez Koja
Manje više sve je tačno.Ali za sve se mora sagledati neki vremenski kontekst.U neko svoje "zlatno" vreme Jugoslavija je bila za pola Evrope, a o svetu da i ne pričamo, poštovana i sinonim za uspešnu državu u kojoj se za to vreme jako dobro živelo.Portugal,Španija,Grčka,Norveška,Čehoslovačka,Poljska,sve zemlje Sovjetskog bloka,južne Amerike,cele Afrike,maltene cele Azije...su bili po kvalitetu života daleko ispod tadašnje Jugoslavije.I danas da je opstala, da se reorganizovala ,kako je i trebalo, bi takođe bila na zavidnom svetskom nivou.Naravno da je bilo puno problema i nedostatka u takvom sistemu, ali i puno prednosti.Ali mi sa takvim sistemom, sa takvom jačinom, kako vojnom, tako i tržišnom, se nismo uklapali u sistem kako su to zamislili kapitalisti, pobednici hladnog rata, koji su dalje preko svojih satelita za Evropu,Nemačke, inače našeg vekovnog neprijatelja, odlučili da je bolje da je razbiju u delove, oni je privatizuju sa svojim firmama, uzmu tržišta, resurse, dobiju jeftinu radnu snagu i dobiju male marionetske države koje je onda lako potčiniti.I umesto da imaju konkurenciju, dobiju sve to za male pare.Naravno obratili su se već proverenim saradnicima na ovim prostorima, vratili Ustašku migraciju, ubacili svoje ljude gde treba, da se to temeljno i krvavo razvali.Neki su im se još i zahvaljivali na tome.Ali ovo je sada nova realnost, pa nam valja smisliti nešto racionalno,ali bojim se da racionalnosti nema.
Podelite komentar