Hrvati uporedili cene stanova u Beogradu, Sarajevu, Ljubljani i Zagrebu: Evo šta su poručili za naše područje

Građani Zagreba za svoj prosečan godišnji prihod, odnosno zbir svih 12 prosečnih plata u godini, tokom 2023. mogli su da kupe malo manje od šest kvadratnih metara stana u svom gradu, objavljeno je u nedavnoj publikaciji Ekonomskog instituta Zagreb, koja je analizirala podatke o cenama i pristupačnosti nekretnina u Hrvatskoj.

Ovom statistikom Zagreb nije preuzeo titulu najmanje pristupačnog grada za život u Hrvatskoj, jer je u njemu, kada je reč o većim gradovima, mladim porodicama ipak lakše da kupe nekretninu nego u Splitu ili Dubrovniku, gde je za jedan kvadratni metar potrebno izdvojiti više od 30 posto godišnjeg prihoda.

Teme za vas

Portal Jutarnji je proverio i kakva je situacija u glavnim gradovima u zemljama u okruženju kada je reč o cenama kvadrata, ali i troškovima života uopšte, kako bi dobili sliku gde je mladima lakše ili teže da započnu samostalan život.

Zagreb

Srednja cena stana u Zagrebu prošle godine iznosila je 2.285 evra po kvadratnom metru, ali raspon traženih cena je veliki, od 1.400 do čak 7.000 evra po kvadratu za novogradnje na najboljim lokacijama u gradu. Najveći broj nekretnina, prodaje se u rasponu od 1.800 do 2.800 evra po kvadratu, a treba napomenuti i da je u poslednje dve godine zabeležen manji broj kupoprodaja. Ako se ušpredi prva polovina ove godine sa istim periodom prošle godine, uočava se pad od 6,4 posto.

– Ponuda nekretnina u Zagrebu svakako nije zadovoljavajuća, posebno za kupce sa slabijim platežnim sposobnostima, ali i za one iz srednje klase. Grade se pre svega stanovi za kupce dubljeg džepa, koji za sada još uvek pronalaze kupce. Zbog takve situacije, stanovi su sve manje pristupačni običnom sloju građanstva, a posebno mladima i višebrojnim porodicama. Budući da je veliki deo stanova u turističnom najmu, porasle su i cene najma, jer postoji veliki nedostatak stanova za dugoročni najam – rekao je Dubravko Ranilović, predsednik Udruženja poslovanja nekretninama pri HGK i direktor agencije Kastel.

Prema podacima koje nam je dostavio, prošle godine bilo je ukupno 18.507 transakcija svih nekretnina, od čega se 9.823 odnose na kupovinu stanova. Iako ti podaci govore da zagrebačko tržište nekretnina opada, i dalje svedočimo rastu cena kvadrata, koji je 2023. godine, u poređenju sa 2022. godinom, bio rekordnih 18 posto.

– Treba napomenuti da tražene cene rastu znatno više od realizovanih, dok zapravo u prvoj polovini ove godine primećujemo znatno usporavanje rasta realizovanih cena – kaže Ranilović, dodajući da se mlade porodice, zbog visokih cena u samom Zagrebu, sve više okreću stanovanju na periferiji grada ili u okolnim naseljima.

LJUBLJANA

Prosečne cene stambenih nekretnina u Ljubljani su među najvišima u Sloveniji i nastavljaju da rastu. Srednja cena je premašila 4.300 evra po kvadratu, a stanovi u oglasima kreću se od 5.000 evra po kvadratu naviše, dok su novogradnje još skuplje.

Ako se posmatra duži vremenski period, na primer 10 godina, kvadratni metar stana u Ljubljani poskupeo je oko 120 posto, a trend pada za sada se ne nazire. Potražnja je uglavnom usmerena na manje jednosobne ili dvosobne stanove u blizini centra i infrastrukture.

– Tržište nekretnina u Ljubljani trenutno je vrlo dinamično, ali istovremeno pod pritiskom zbog velike potražnje i ograničene ponude. Cene su u stalnom porastu već nekoliko godina, posebno u centru grada i poželjnijim kvartovima poput Viča, Bežigrada i Šiške. Ovu povećanu potražnju dodatno podstiču strani investitori i migracija ljudi iz drugih delova Slovenije – rekla nam je Brina Sotlar iz ljubljanske agencije za nekretnine Baza.

Najjeftiniji stanovi u Ljubljani, uglavnom stariji i za renoviranje, locirani na periferiji grada, koštaju oko 3.000 evra po kvadratu. S druge strane, luksuzni stanovi u centru ili novije nekretnine sa vrhunskim materijalima postižu cene do 8.000 evra po kvadratu ili više. Vrlo slično kao u Zagrebu, rekli bismo.

– Cene su veoma visoke u poređenju sa prosečnim prihodima. Mnogi mladi se zbog toga odlučuju za iznajmljivanje stanova ili čak preseljenje u predgrađa, gde su cene nešto niže – dodaje Teja Majcen, pomoćnica direktorke Baza. Osim u predgrađu, zbog visokih cena u samoj Ljubljani, mlade porodice sve više razmatraju gradove poput Maribora ili Kopra.

BEOGRAD

U glavnom gradu Srbije prosečna cena kvadrata stana kreće se između 2.200 i 2.500 evra, a najskuplji kvadrat prošle godine prodat je za neverovatnih 11.475 evra na lokaciji Beograd na vodi. Upravo je ovaj luksuzni projekat tokom proteklih nekoliko godina pokrenuo beogradsko tržište nekretnina, posebno u delu takozvanog Savskog amfiteatra, gde cene pre izgradnje ovog kompleksa nisu prelazile 2.600 evra po kvadratu. Najniže cene stanova su u prigradskim naseljima, a prema podacima koje je ustupio Aleksandar Opsenica, direktor Rebeca, najveće regionalne nekretninske konferencije, ni na tim lokacijama nisu niže od 1.300 evra po kvadratu.

– Ako govorimo o kupovini prvog stana, ponuda nekretnina nije zadovoljavajuća. Kada uporedimo sve kriterijume koji utiču na odluku o kupovini prve nekretnine, od ukupnih mesečnih prihoda porodice do raspoloživih stanova na ciljanoj lokaciji, rezultati su i više nego loši. Nužne su stambene subvencije, kakve su u Srbiji za mlade bračne parove bile na snazi od 2006. do 2010. godine, kada je država plaćala kamatu prvih pet godina kredita – kaže Opsenica i dodaje da, uz sadašnje ograničene budžete, mlade porodice u Beogradu moraju da pronađu dodatne poslove, ali i da dobiju „pomoć porodice“ kako bi mogle da kupe željenu nekretninu.

Iako je i u Beogradu broj realizovanih prodaja u 2023. godini manji nego u 2022. godini, tačnije, prodato je čak 5.347 stanova manje, trend pada cena nije na vidiku, a zanimljivo je i da je većina stanova tamo kupljena gotovinom.

– Što se tiče statistike koja pokazuje kupovinu na kredit, uočen je drastičan pad kreditnih kupaca od 2018. do 2023. godine na samo 16 posto od ukupnog broja transakcija – iznosi Opsenica.

SARAJEVO

Od svih glavnih gradova koji su analizirali, cene su najniže u Sarajevu, ali tržište tamo nije toliko aktivno. U drugom kvartalu 2024. godine, prema podacima portala Nađi stan, kvadrat je prosečno koštao 1.714 evra.

Prodaja novih stanova u drugom kvartalu 2024. godine u Sarajevu se povećala, u tom periodu prodato je ukupno 59 novih stanova, što je za 13,5 posto više u odnosu na broj prodatih stanova u istom periodu prošle godine, kada su prodata 52 nova stana po prosečnoj ceni od 1697,5 evra po kvadratu.

Ipak, u prošloj godini je u odnosu na 2022. zabeležen pad prodaje stanova u Sarajevu od 16 posto. Iako je prosečna plata u Sarajevu za oko 20 posto viša nego u ostatku Federacije, iznosi oko 789 evra, što nije dovoljno za lako rešavanje stambenog pitanja. Vlada Kantona Sarajevo je zato osnovala Fond za izgradnju stanova, koji uskoro kreće sa izgradnjom stambene zgrade za mlade na Ilidži, jednoj od pristupačnijih lokacija u Sarajevu.

- Nažalost, ne možemo govoriti o pristupačnosti stambenih nekretnina za većinu građana. Kao kompanija u vlasništvu Vlade Kantona Sarajevo, pokušavamo da damo adekvatan odgovor na ovo pitanje nudeći pristupačnije cene stanova za određene kategorije, među kojima su i mladi, tako što, osim povoljnijih cena, nudimo i beskamatno kreditiranje, što u kombinaciji sa subvencijama Vlade KS daje značajne uštede krajnjim korisnicima, rekao je Elvedin Lagarija, direktor Fonda.

(Telegraf Biznis)