Identične cene za 35 proizvoda, zašto se tačno ispituje poslovanje Deleza, Univereksporta, DIS-a i Merkatora?

Foto: Shutterstock

Kako smo izvestili juče, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu formiralo je predmet povodom informacija iz Zaključka Komisije za zaštitu konkurencije Srbije kojim se pokreće postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv četiri privredna društva - "Delez", "Merkator S", "Univereksport-import" i "DIS", zbog provera da li se u postupcima ovih društava eventualno stiču i elementi krivičnog dela. Tačnije, kako je potvrđeno za Telegraf u pitanju je krivično delo zaključenje restriktivnog ugovora iz člana 229. Krivičnog zakonika.

Kako stoji u saopštenju Komisije za zaštitu konkurencije od 11. oktobra, Komisija je navela da je dan ranije pokrenula postupak protiv četiri gore navedena društva i izvršila nenajavljeni uviđaj u njihovim prostorijama, a nenajavljeni uviđaj je istovremeno izvršen i u poslovnim prostorijama društva Cenoteka, kao trećeg lica.

"Postupak je pokrenut zbog osnovane pretpostavke Komisije da su pomenuti trgovinski lanci izvršili povredu konkurencije zaključenjem restriktivnog sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije", navodi se.

Teme za vas

Identične cene za 35 proizvoda

Dalje se navodi da je Komisija, tokom više meseci praćenja kretanje cena za 35 izabranih proizvoda, konstatovala da su u maloprodajnim lancima za posmatrane proizvode cene identične.

Nakon toga Komisija je za 45 proizvoda tokom avgusta 2024. godine upoređivala cene kod stranaka u postupku, uz dodatak još jednog maloprodavca.

Na osnovu svih sporvedenih analiza Komisija je izvela sledeće zaključke,a iznela ih u saopštenju:

• tržište maloprodaje u Srbiji je ostvarilo je vrednosni rast u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine uz istovremeni količinski blagi pad;

• u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine porast cena u maloprodaji je bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka;

• u periodu od 2016. godine do 2023. godine konstatovan je značajan rast prihoda i bruto marži, odnosno profitabilnosti posmatranih učesnika na tržištu, što potvrđuju i podaci o njihovoj poslovnoj dobiti;

• u periodu višemesečnog praćenja (april – septembar 2024. godine) redovne cene osam proizvoda (mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane) kod svih posmatranih maloprodavaca su bile iste ili slične, uz različite uslove nabavke;

• vrednost potrošačke korpe koja sadrži 45 odabranih proizvoda se neznatno razlikuje između stranaka u postupku, dok je znatno niža u maloprodajnom objektu koji ima najnepovoljnije komercijalne uslove nabavke.

Zatim, u saopštenju se navodi i Restriktivni sporazum između četiri društva:

"Komisija je na osnovu svega utvrđenog osnovano pretpostavila da su pokazatelji konstatovani na tržištu maloprodaje rezultat odsustva međusobnog konkurentskog pritiska posmatranih maloprodavaca, odnosno da su navedena društva zaključila restriktivni sporazum iz člana 10. Zakona. Izneto je utvrđeno naročito na osnovu toga što je kod posmatranih proizvoda jedini oblik cenovna konkurencija, koja u uslovima istih redovnih, pa i istih akcijskih cena izostaje u potpunosti.

Komisija koristi priliku da ukaže na to da u svom radu, naročito za dokazivanje tajnih, zabranjenih sporazuma, ima na raspolaganju različite mehanizme, a za koje je neophodan i određeni stepen poverljivosti. Iz tog razloga nije u mogućnosti da javno saopštava svoje eventualne namere za postupanje u konkretnim slučajevima, kako ne bi došlo do kompromitovanja postupka. Iz istog razloga ni ne komentariše nastupe u medijima niti objave pojedinaca ili organizacija, bilo tačne bilo netačne, kako ne bi bio poslat „signal“ učesnicima na tržištu i ugrožen postupak pred Komisijom.

Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u navedenom postupku, da iste dostave Komisiji za zaštitu konkurencije, ul. Savska br. 25 Beograd", zaključuje se u saopštenju.

Iako se navodi da neće saopštavati svoje svoje eventualne namere za postupanje, na sajtu Komisije stoji da ,,ukoliko Komisija utvrdi postojanje povrede konkurencije, izriče meru zaštite konkurencije koja iznosi najviše 10 % od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog na teritoriji Republike Srbije. Programi usklađenosti poslovanja mogu da pomognu da ne dođe do povrede konkurencije, a samim tim do izricanja ove mere. Ne postoji posebna sankcija ukoliko kompanija nema program usklađenosti poslovanja".

Šta je zapravo Restriktivni ugovor?

Kao što smo već naveli za Telegraf je potvrđeno da je u pitanju krivično delo zaključenje restriktivnog ugovora iz člana 229. Krivičnog zakonika koje glasi:

1. Ko u subjektu privrednog poslovanja zaključi restriktivni sporazum koji nije izuzet od zabrane u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije, a kojim se određuju cene, ograničava proizvodnja ili prodaja, odnosno vrši podela tržišta, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

2.  Učinilac dela iz stava 1. ovog člana koji ispunjava uslove za oslobađanje od obaveze utvrđenom merom zaštite konkurencije u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije, može se osloboditi od kazne, prenosi Službeni glasnik.

Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je zahtev Sektoru tržišne inspekcije Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine za dostavljanje potrebnih informacija o sprovedenim inspekcijskim nadzorima i kontrolama nad četiri trgovačka lanca – "Delez", "Merkator S", "Univereksport-import" i "DIS". Inspekcija treba da pruži podatke za period od 2016. do 2024. godine, u vezi sa prometom roba i usluga, formiranjem maloprodajnih cena i potencijalnim sprečavanjem konkurencije.

Istovremeno, Komisija za zaštitu konkurencije zadužena je da tužilaštvo redovno obaveštava o rezultatima istrage, prikupljenim podacima i eventualnoj konačnoj odluci, s obzirom na to da zaključenje restriktivnog sporazuma, prema članu 10. Zakona o zaštiti konkurencije, može da ima elemente krivičnog dela.

Zakon o zaštiti konkurencije (Član 10) nalazi se u nastavku:Restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije.

Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu, a kojima se naročito:

1) neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine;

2) ograničava i kontroliše proizvodnja, tržište, tehnički razvoj ili investicije;

3) primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove u odnosu na različite učesnike na tržištu, čime se učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente;

4) uslovljava zaključenje ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje s obzirom na svoju prirodu i trgovinske običaje i praksu nisu u vezi sa predmetom sporazuma;

5) dele tržišta ili izvori nabavki.

Restriktivni sporazumi su zabranjeni i ništavi, osim u slučajevima izuzeća od zabrane u skladu sa ovim zakonom.

Uslovi za izuzimanje od zabrane (Član 11)

Restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane ukoliko doprinose unapređenju proizvodnje i prometa, odnosno podsticanju tehničkog ili ekonomskog napretka, a potrošačima obezbeđuju pravičan deo koristi pod uslovom da ne nameću učesnicima na tržištu ograničenja koja nisu neophodna za postizanje cilja sporazuma, odnosno da ne isključuju konkurenciju na relevantnom tržištu ili njegovom bitnom delu.

Pojedinačno izuzeće od zabrane (Član 12)

Na zahtev učesnika u restriktivnom sporazumu, Komisija može izuzeti pojedini restriktivni sporazum od zabrane.

Podnosilac zahteva za pojedinačno izuzeće snosi teret dokazivanja ispunjenosti uslova iz člana 11. ovog zakona. Period na koji se odnosi pojedinačno izuzeće iz stava 1. ovog člana ne može biti duži od osam godina.

Izuzeće od zabrane po kategorijama sporazuma (Član 13)

Izuzeće od zabrane restriktivnog sporazuma može da se odnosi na određene kategorije sporazuma, ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 11. ovog zakona, kao i drugi posebni uslovi koji se odnose na vrstu i sadržinu sporazuma, odnosno dužinu njegovog trajanja.

Restriktivni sporazumi koji ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana ne podnose se Komisiji radi izuzeća.

(Telegraf Biznis)