Ko su najveći pobednici, a ko gubitnici na berzi nakon američkih izbora?

Pobeda Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima odjeknula je na svetskim berzama, dok su se investitori utrkivali da podrže pobednike i prodaju očekivane gubitnike nakon rezultata.

Akcije Tesle, naravno našle su se na strani pobedničke liste. Naime, njen izvršni direktor Ilon Mask jedan je od najvećih donatora i pristalica Donalda Trampa pa su tako akcije kompanije porasle za čak 13 odsto na početku trgovanja u Njujorku.

Teme za vas

"Ljubav" milijardera i budućeg predsednika ogleda se u tome i da mu potencijalno sledi funkcija u vladi SAD. Na listi pobednika su i akcije Trampove kompanije Truth Social Media, koje su porasle za 33 odsto.

Tu su i akcije američkih banaka koje su skočile jer su se investitori kladili da će kamatne stope ostati duže na visokom nivou pod Trampovim rukovodstvom i da će njegova administracija slediti lagan pristup regulaciji.

"Ako bih predvideo mantru nove administracije, to bi bila otpornost uz efikasnost, a ne samo otpornost po svaku cenu", rekao je Mike Maio, analitičar u Vels Fargo.

Profit banaka je smanjen nakon što su Federalne rezerve podigle kamatne stope u cilju borbe protiv inflacije, ali je taj podsticaj izbledeo pošto je centralna banka počela da smanjuje troškove zaduživanja. Indeks KBV Nasdak banke porastao je 9 procenata u ranom trgovanju, dostigavši najviši nivo od početka 2022.

JPMorgan, Bank of America i Citigroup su porasli za oko 7 procenata na početku trgovanja prenosi Financial Times.

Akcije Goldman Saksa i Morgan Stenlija porasle su za oko 10 procenata, delimično zahvaljujući izgledima da će smanjenje poreza dodati zamah oživljavanju sklapanja poslova.

Na strani pobednika su i firme privatnog kapitala. 

Očekivanja da bi administracija Trampa mogla uvesti popustljiviji regulatorni režim takođe mogu pomoći industriji u njenom nastojanju da proda svoje fondove individualnim investitorima.

"Odbrana" među pobednicima

Očekuje se da će Trampova politika biti praćena višim troškovima za odbranu, posebno među evropskim zemljama koje su bile kritikovane tokom njegovog prvog mandata zbog toga što nisu ispunile svoje obaveze prema NATO-u.

Akcije Lockheed Martin-a i Northrop Grumman-a porasle su za više od procenat.

U Evropi, Stoxx Europe indeks za vazduhoplovstvo i odbranu skočio je za 3 procenta do rekordnih visina, a povratak Trampa se vidi kao prednost za odbrambenu industriju regiona, s obzirom na njegove pozive članicama NATO-a da izdvajaju više od 2 procenta svog BDP-a za odbranu.

BAE Systems, najveća britanska odbrambena kompanija, porasla je za 3,9 procenata, a Rolls-Royce je porastao za više od 3,2 procenata. U Frankfurtu, akcije Hensoldta porasle su za više od 3 procenata, dok su u Milanu akcije Leonardo-a, jedne od najvećih italijanskih odbrambenih grupa, porasle za 3,5 procenata.

"Buši, bebo, buši"

Tramp je tokom svoje kampanje takođe privukao naftne kompanije, obećavajući da će ukinuti veliki deo ekološke i klimatske agende predsednika Džoa Bajdena i pozivajući industriju da "buši, bebo, buši".

"ExxonMobil", najveća naftna kompanija, i konkurentska "Chevron" porasle su za 2,5 procenta uprkos jačem dolaru koji je negativno uticao na cene nafte.

Ko je na listi gubitnika?

Na listi gubitnika su samo dva sektora: obnovljivih izvora energije i izloženih carinama.

Nasuprot tome, kompanije za obnovljive izvore energije u Evropi zabeležile su pad zbog strahova da bi Tramp mogao da ukine porezke olakšice i subvencije koje je obezbedila Bajdenova administracija.

Danski "Orsted", najveći svetski developer off-shore vetroturbina, oslabio je za 12 procenata, dok je danski proizvođač turbina "Vestas" pao za 11 procenata.

"S&P Global Clean Energy" indeks, koji prati najveće svetske kompanije za čistu energiju, pao je za gotovo 3 procenta.

Izvršni direktori industrije bili su pripremljeni na Trampovu pobedu, s obzirom na to da je Šon Megarvi, predsednik građevinskih sindikata Severne Amerike, prošle nedelje na konferenciji rekao da bi Trampova pobeda bila "strašna" za novoformiranu industriju off-shore vetroturbina u SAD-u.

Bajdenova administracija ubrzala je postavljanje off-shore vetroturbina i postavila cilj od 30 GW off-shore vetroturbinskih kapaciteta do 2030. Tramp je obećao da će obustaviti projekte "prvog dana" nove administracije.

Mogućnost da Tramp uvede nove carine pogodila je akcije evropskih proizvođača automobila. Tramp je rekao da će uvesti visoke dažbine na uvoz, sa planom da nametne carine na robu iz Evrope u visini od 20 procenata, a iz Kine 60 procenata.

Široki "Stoxx 600 autos and parts" indeks pao je za 2 procenta, a pretnja od carina na uvezene automobile, uključujući one iz Meksika i EU, pritisnula je nemačke grupacije poput BMW-a i Volkswagen-a, koje su pale čak 7 procenata, odnosno 5 procenata.

Najveće svetske brodarske kompanije takođe su bile pod pritiskom, gde je "AP Møller-Maersk" iz Danske pao za gotovo 8 procenata, dok je nemački "Hapag-Lloyd" pao za čak 6 procenata.

Prodaja je bila vođena strahovima da bi potpuni trgovinski rat između SAD-a i Kine mogao smanjiti potražnju za prevozom, rekao je Peter Haugen, analitičar iz ABG Sundal Collier.

(Telegraf Biznis)