Porodica iz istočne Hercegovine otkrila tajnu magarećeg mleka: Sada uživaju u razvijenom biznisu

Porodica Lučić spletom okolnosti odlučila je da se bavi prodajom magarećeg mleka, dok je porodica Grahovac, uz papriku, odlučila da proizvodi vinovu lozu, koja nije toliko česta u ovom kraju. Novoizabrana opštinska vlast najavila je projekte koji bi trebalo da pomognu poljoprivrednicima u budućnosti, piše BHRT.

Jedina farma magaraca u istočnoj Hercegovini nalazi se u opštini Berkovići. Vlasnici farme bave se prodajom magarećeg mleka koje ima dokazano brojne zdravstvene benefite.

Teme za vas

Pomoglo mu magareće mleko

Dobroslav Lučić iz Berkovića, zajedno sa suprugom Čedom, godinama se bavi uzgojem stoke i poljoprivredom. Nakon što je njihov sin tokom pandemije dobio teži oblik koronavirusa, kupili su mu magareće mleko i njegovo zdravstveno stanje naglo se popravilo. Ubrzo su odlučili i sami da počnu da uzgajaju ove životinje radi proizvodnje mleka.

- Teško je bilo naći i nabaviti to mleko jer je bila korona. Svako jutro i veče je pio po jedan decilitar, i automatski mu je kašalj prestao sutradan. Doktor mu je rekao da je počeo da se oporavlja, i da to nabavlja i njegov brat - kaže uzgajivač Dobroslav Lučić.

Proizvodnju su započeli sa tri magarice, a danas ih na farmi imaju 13. Životinje dobijaju najbolju ishranu, a samostalno pasu lekovito bilje. Maksimalno se vodi računa o higijeni, a samo mleko se redovno kontroliše na Institutu Vaso Butozan u Banjaluci. Potražnja je mnogo veća od ponude, a mleko je vrlo traženo. Dobrosavu u svemu pomaže supruga Čeda.

- Pa, moj dan na selu... Ujutru ustanem, popijem kafu i krenem da radim. Dok se uveče ne smrači, nema stajanja, a kad se uveče smrači, lako zaspim - ističe Čeda Lučić.

Na drugom kraju opštine, porodica Grahovac odlučila je da nastavi porodičnu tradiciju uzgoja vinove loze, te su u selu Podkom podigli najveći vinograd u ovom kraju Hercegovine. Osim vinove loze, bave se i sadnjom paprike, po kojoj je ovaj kraj prepoznatljiv.

- Ja ne mogu da proizvedem koliko se traži. Recimo, rogu ove godine nismo vozili na pijacu u Čapljinu. Što se tiče vinograda, svo grožđe može da se proda ovde na ovoj livadi i da ga ima još toliko, i dalje bi se prodalo. Ovdje je zasađeno oko 1.700 čokota vranca, a ostale sorte su žilavka, smederevka, frankovka i neke ožiljene sorte da bi sačuvao jer smo imali vinograd pre 50 godina - navodi poljoprivredni proizvođač Mirko Grahovac.

Ono što njima konkretno nedostaje, kako ističe Grahovac, jeste voda za navodnjavanje. Trenutno koriste vodu iz vodovoda, a rešenje bi mogle biti bušotine za podzemnu vodu koje ima u izobilju. Projekte navodnjavanja pokrenula je opština Berkovići uz pomoć Vlade Italije i oni ulaze u završnu fazu za jedan deo opštine. U planu su, kako kaže novoizabrani načelnik, mnogi drugi projekti.

Sekundarna proizvodnja

- Ono što želimo je da damo podršku svim poljoprivrednim gazdinstvima koja žele da se bave nekim vidom sekundarne proizvodnje, kao što su mini pogoni za proizvodnju sireva, ajvara i slično, a opštinska uprava će podržati te aktivnosti - izjavio je načelnik Berkovića Bojan Samardžić. Poljoprivreda je u Berkovićima označena kao egzistencijalna delatnost. Međutim, kako navodi Samardžić, brojni su potencijali ove opštine za razvoj. Od prirodnih resursa, poput vetra i sunca, do turističkog potencijala za brdski biciklizam i paraglajding.

(Telegraf Biznis/Srpskainfo)