Da li možemo da postanemo ekonomija sa visokim prihodima? Evo šta kažu ekonomisti

Na Kopaonik biznis forumu, koji je danas zvanično otvoren, održava se panel pod nazivom "Makroekonomski trendovi u Srbiji: Da li možemo da postanemo ekonomija sa visokim prihodima?". Ova tema je od ključnog značaja u trenutku kada Srbija teži ekonomskoj transformaciji i povećanju domaćih investicija.

Diskusiju u Forum Hall-u moderira Saša Ranđelović, član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije, dok će izlaganje održati Jasna Atanasijević, glavna ekonomistkinja EY za Srbiju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

Među panelistima su i:

Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije, Lev Ratnovski, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji, Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Njihova izlaganja fokusiraju se na ključne makroekonomske pokazatelje, izazove i perspektive srpske privrede u kontekstu globalnih ekonomskih trendova.

Ključna pitanja: Može li Srbija da ostvari visoke stope rasta?

Da bi Srbija prešla iz srednje razvijenosti u status visoko razvijene ekonomije, neophodan je rast neto dohotka za oko 30%.

- U prethodnih pet godina Srbija je imala solidnu stopu rasta BDP-a od 3-4%, što je uporedivo s Kiprom i Albanijom. Međutim, za standarde EU potrebno je da rast bude iznad 5-6%. Nijedna zemlja u Evropi trenutno ne raste tom brzinom, pa se postavlja pitanje da li je to uopšte moguće - istakao je Ranđelović.

Fiskalni izazovi i ekonomski pritisci

- Fiskalni deficit Srbije u 2024. iznosio je oko 4% BDP-a, što pokazuje da se zemlja još uvek nije vratila na nivo pre pandemije. „Snažna ekonomija Srbije ostvarila je dobre rezultate, ali su i fiskalni pritisci značajni. U narednim godinama očekujemo da će deficit pasti na 3% - rekao je Ratnovski.

On je upozorio da Srbija ima ozbiljne strukturne prepreke, ali i mikroekonomske izazove koji bi mogli da uspore dalji rast.

- Strani investitori sve više kapitala povlače iz Srbije i preusmeravaju na druga tržišta - istakao je jedan od učesnika. U 2024. strane investicije iznosile su 6,6 milijardi evra, ali je istovremeno povučeno 4,4 milijarde evra dividendi, što ukazuje na moguće probleme u dugoročnom održavanju priliva stranog kapitala.

Oslanjanje na strane investicije – prednosti i rizici

Preveliko oslanjanje na strane investicije donelo je Srbiji visoke prilive kapitala, ali sada dolazi do ograničenja rasta.

- Strane investicije čine 6-7% BDP-a, ali se čini da smo dostigli maksimum – pojedini ključni projekti se odlažu, a postavlja se i pitanje opravdanosti određenih investicija - rekao je Paunović.

Takođe, Srbija više nije toliko atraktivna za investitore kao ranije – niska cena rada i ekološki standardi više nisu glavni aduti. Stopa nezaposlenosti pala je na 5%, što je pozitivno, ali istovremeno smanjuje raspoloživost radne snage i time smanjuje atraktivnost zemlje za strane kompanije.

Šta oblikuje ekonomiju Srbije?

Panelisti su izdvojili tri ključna faktora:

• Ljudski kapital – problem je pad broja radno sposobnog stanovništva.
• Tehnički kapital – ulaganja u infrastrukturu i tehnologiju.
• Tehnološki progres – neophodno je ubrzanje inovacija.

Profesor Dejan Šoškić istakao je da će između 2020. i 2050. godine ljudski kapital u Srbiji opasti za čak 18%, što ozbiljno ugrožava ekonomski rast.

- Demografski pad znači manje radne snage, a bez toga se otvara pitanje – na čemu možemo graditi rast? Jedina realna opcija je povećanje produktivnosti, ali to zahteva jače obrazovanje i ulaganja u nauku - rekao je Šoškić.

Potrebne reforme: Šta Srbiji nedostaje? Srbija ulaže malo u obrazovanje u odnosu na BDP. Produktivnost stagnira, a demografski trendovi su nepovoljni.

- Ako želimo privredni rast, moramo stvoriti bolje poslovno okruženje i povećati ulaganja u obrazovanje i razvoj - zaključio je Šoškić.

Model rasta: Povratak na staru strategiju?

Jasna Atanasijević naglasila je da je oko 50% rasta posledica ekonomskih politika, ali da su jednako važne investicije i poslovno okruženje.

- Do 2008. imali smo visoke stope rasta, ali su one bile zasnovane na potrošnji i zaduživanju - podsetila je Atanasijević, i dodaje:

- Posle globalne krize prešli smo na model rasta zasnovan na izvozu i investicijama, što nam je donelo stabilnost. Sada se, međutim, ponovo vraćamo na staru strategiju – rast potrošnje, rast plata i kredita – što dugoročno može biti problem

Ključni izazov: Gubitak konkurentnosti izvoznog sektora

Troškovi rada i energenata rastu, što otežava konkurentnost srpskih proizvoda na globalnom tržištu. Velike strane investicije nisu praćene snažnim domaćim ulaganjima, što može ugroziti dugoročnu stabilnost ekonomije.

Zaključak panela bio je da Srbija mora da redefiniše svoj ekonomski model ako želi da dostigne ekonomiju sa visokim prihodima. To podrazumeva jaču podršku domaćim investicijama, veću produktivnost i promene u ekonomskoj politici koje bi podstakle održivi rast.

(Telegraf Biznis)