Vladimir Bošković: Kako digitalna transformacija i zelena tranzicija oblikuju budućnost bankarstva

Bankarski sektor prolazi kroz najveću transformaciju u poslednjih nekoliko decenija. Generacija Z, digitalizacija, zelena tranzicija i sve brži tempo promena postavljaju nove zahteve pred banke – ko se prilagodi, opstaje, a ko ostane u starim okvirima, rizikuje da nestane. NLB Komercijalna banka ne samo da se prilagođava, već nastoji da inicira promene. Njena kreditna aktivnost beleži dvocifrene stope rasta, a investicije u zelene projekte i digitalna rešenja menjaju finansijsku sliku Srbije.

O tome kako se tržište menja, zašto keš krediti beleže skok iznad 60 odsto, te kako banke mogu istovremeno da budu inovativne i odgovorne, razgovarali smo sa Vladimirom Boškovićem, članom Izvršnog odbora za poslove sa stanovništvom i privredom u NLB Komercijalnoj banci.

• Kako ocenjujete 2024. u smislu stabilnosti bankarskog sektora i kreditne aktivnosti? Za šta su privreda i stanovništvo najviše podizali kredite?

Bankarski sektor u Srbiji pokazao je otpornost i stabilnost u izazovnim ekonomskim okolnostima. Uprkos globalnim neizvesnostima, mi u NLB Komercijalnoj banci zabeležili smo dvocifreni rast kreditne aktivnosti u gotovo svim segmentima. Naša kreditna produkcija porasla je za više od 60 odsto u keš kreditima, 24 u stambenim kreditima, 33 u mikro kreditima i 28 odsto u kreditima za privredu.

Privreda je najviše investirala u dugoročna rešenja – investicione kredite i finansiranje obrtnih sredstava, dok je stanovništvo nastavilo da se oslanja na keš kredite, gde smo povećali tržišno učešće na čak 15 procenata. Stambeni krediti takođe su zabeležili značan rast, što pokazuje da su i građani spremni na dugoročna ulaganja.

• Banke već tradicionalno predvode digitalnu transformaciju društva. Kako procenjujete spremnost građana i privrede na inovacije?

Digitalna transformacija nije samo tehnološka, već i kulturološka promena. Naši klijenti su pokazali da su spremni da se prilagode novim navikama i digitalnim kanalima. Prema podacima Narodne banke Srbije, broj korisnika mobilnog bankarstva porastao je sa 1,7 miliona u 2020. na 4,4 miliona u 2024. godini. To nije puka statistika – to je signal da je poverenje u digitalna rešenja stabilno i da klijenti prepoznaju prednosti efikasnijeg i fleksibilnijeg upravljanja finansijama. Kao banka koja ulaže u inovacije, trudimo se da tehnologiju ne posmatramo samo kao alat, već kao sredstvo koje čini finansijske usluge dostupnijim i intuitivnijim.

• Na koje načine NLB Komercijalna banka podstiče razvoj i unapređenje zelene tranzicije u Srbiji?

Održivost nije samo inicijativa – to je strateški pravac u kojem vidimo budućnost bankarstva. U prethodnoj godini investirali smo 189 miliona evra u projekte zelene tranzicije, a cilj nam je da do 2030. ta ulaganja dostignu milijardu evra.

Jedan od naših najznačajnijih projekata je finansiranje vetroparka Košava, koji smanjuje emisiju CO2 za 170.000 tona godišnje i doprinosi energetskoj nezavisnosti Srbije. Takođe smo podržali projekte solarnih elektrana i unapređenje energetske efikasnosti kroz javno-privatna partnerstva sa opštinama kao što su Gornji Milanovac, Vranje i Alibunar. Upravo kroz ove projekte pokazali smo da zelena tranzicija nije samo ekološki imperativ, već i ekonomska prilika.

• Šta biste istakli od kapitalnih investicija koje ste realizovali?

Jedan od strateških pravaca naše banke je podrška velikim infrastrukturnim projektima, koji imaju dugoročni značaj za privredu i društvo. Nakon što smo finansirali izgradnju Dunavske magistrale, nastavili smo sa podrškom razvoju putne infrastrukture, uključujući i finansiranje Severne obilaznice oko Kragujevca. Ovi projekti doprinose boljoj povezanosti i razvoju privrede Srbije.

Takođe, kroz dugogodišnju saradnju sa Delta Holdingom, refinansirali smo investicije u hotel Crowne Plaza, nakon što smo uspešno realizovali finansiranje Sava Centra u iznosu od više od 100 miliona evra, a učestvovali smo i u finansiranju izgradnje BW Kule u okviru koje se nalazi ekskluzivni hotel St. Regis.

Ovi projekti nisu samo investicije u nekretnine, već su ulaganja u turizam, ekonomsku aktivnost i dugoročni razvoj tržišta. Sava Centar je simbol beogradskog kongresnog turizma, a njegovo renoviranje i modernizacija znače podizanje standarda ne samo u Srbiji, već i u celom regionu.

Finansiranjem ovakvih projekata želimo da doprinesemo jačanju Beograda i naše zemlje kao regionalnog centra poslovnih i turističkih događaja.

• Mala i srednja preduzeća su kičma domaće privrede. Kako im pomažete da rastu?

Zamislite mladu firmu iz Niša koja proizvodi pametna rešenja za poljoprivredu – senzore koji optimizuju navodnjavanje i smanjuju troškove. Njihova ideja je sjajna, tržište postoji, ali kapital im treba odmah, ne za šest meseci.

To je tačka u kojoj banka ne sme da bude prepreka, već partner. Zato smo, u saradnji sa inostranim finansijskim institucijama, obezbedili garantne i kreditne linije koje malim i srednjim preduzećima daju ono što im je najpotrebnije – brzinu i sigurnost.

Ali finansiranje je samo deo priče. Podstičemo i jačanje ženskog preduzetništva, jer znamo da su žene u biznisu često suočene sa dodatnim izazovima. Podržavamo zelene investicije i ulažemo u manje razvijene opštine, jer ekonomski rast nije pravi rast ako nije inkluzivan.

Nije dovoljno samo imati dobar proizvod ili ideju. Da bi preduzetnici uspeli, moraju imati sistemsku podršku, a naš zadatak je da im je pružimo.

• Ove godine moderiraćete panel o Generaciji Z na Kopaonik biznis forumu. Da li njihova logika može da promeni bankarski sektor?

Pitanje nije da li generacija Z može da promeni bankarski sektor. Pitanje je – koliko brzo će se to desiti? Predstavnici ove generacije ne pamte život bez interneta. Njihov prvi telefon nije bio Nokia 3310, već iPhone. Odrasli su u eri kada sve informacije dolaze odmah. Njihova logika je jednostavna: ako mogu da obezbede vožnju preko aplikacije za tri minuta, zašto bi čekali tri dana na odobrenje kredita?

Ali nije samo brzina ono što ih pokreće. Oni razmišljaju etički – žele da rade sa kompanijama koje imaju svrhu. Važno im je da banka u koju polažu novac podržava održive projekte, ulaže u zajednicu i posluje transparentno. I najvažnije – ne žele da ih banke uče kako da se prilagode njihovim pravilima. Očekuju da mi naučimo njihov način komunikacije, da budemo tamo gde su oni, na platformama koje koriste i u formatu koji razumeju.

Najzad, priča o generaciji Z nije priča o dalekoj budućnosti, već o sadašnjosti u kojoj su predstavnici ove generacije naše kolege i klijenti. Zbog toga prilagođavanje banaka, ali i čitave privrede, njihovim potrebama više nije stvar izbora, već opstanka u tržišnoj utakmici.

(Telegraf.rs/PR)