Hiljadama građana na ovom delu Balkana biće povećana penzija! Dugo očekivana mera obuhvata oko 200.000 ljudi

Svetska banka čak predlaže postepeno podizanje starosne granice za odlazak u penziju na 66,5 godina do 2030. godine, a kasnije i na čak 72 godine života.

Ministarstvo rada i penzionog sistema Hrvatske priprema veliku reformu penzionog sistema, kojom će hiljadama građana biti vraćen deo izgubljenih primanja. Ministar Marin Piletić potvrdio je da će nakon navršene 70. godine života biti ukinuta penalizacija za sve korisnike prevremenih starosnih penzija.

- Od povoljnije stope usklađivanja, godišnjeg dodatka, redefinisanja bonifikacije… želimo omogućiti da nakon 70. godine ukinemo i penalizaciju, što će sigurno doprineti rastu penzija svih onih koji su otišli u prevremenu penziju - izjavio je ministar Piletić, prenosi Mirovina.hr.

Trenutno u Hrvatskoj oko 213.000 ljudi prima prevremenu starosnu penziju, od čega je oko 176.000 domaćih penzija, dok je oko 47.000 inostrano. Prosečna prevremena penzija iznosi oko 572 evra. Važno je istaći da prevremeni penzioneri u proseku imaju 36 godina radnog staža, što je čak više od prosečnog radnog staža svih penzionera (između 31 i 32 godine). Ovi podaci ruše uvreženi mit da prevremeni penzioneri imaju kraći radni staž od ostalih.

Najviše će profitirati oni koji su otišli u penziju između 2001. i 2007. godine, a koji su penalizovani za čak 20,4 odsto. Kasnije je penalizacija smanjena na 9 odsto, ali je 2009. godine ponovo povećana na 20,4 odsto. Zbog čestih izmena Zakona o penzionom osiguranju, Hrvatska danas ima penzionere sa četiri vrste i čak osam podvrsta penalizacije, koja se kreće od 0,10 do 0,34 odsto po mesecu prevremenog penzionisanja. Trenutna penalizacija za prevremeni odlazak u penziju iznosi 0,2 odsto po mesecu ranijeg odlaska, odnosno maksimalno 12 odsto za pet godina ranijeg penzionisanja.

Osim ukidanja penalizacije, penziona reforma uključuje i druge važne izmene:

• Nova formula usklađivanja penzija u odnosu 85:15 prema povoljnijem indeksu (trenutno je 70:30)
• Uvođenje trajnog dodatka (tzv. trinaeste penzije)
• Povećanje staža za svako dete sa 6 na 12 meseci
• Povećanje najnižih i invalidskih penzija za 3 odsto

Trenutno u Hrvatskoj čak 26 odsto penzionera (271.416 osoba) preživljava sa najnižom penzijom od samo 395 evra mesečno. Zanimljivo je da je ukidanje penalizacije u potpunoj suprotnosti sa preporukama Svetske banke i Evropske komisije, koje zagovaraju strože uslove za prevremeno penzionisanje i duži radni vek, prenosi Večernji.hr.

Svetska banka čak predlaže postepeno podizanje starosne granice za odlazak u penziju na 66,5 godina do 2030. godine, a kasnije i na čak 72 godine života. Prema njihovim analizama, 45 od 100 novih penzionera u Hrvatskoj koristi neku od opcija ranijeg odlaska u penziju, što međunarodne institucije vide kao problem za održivost penzionog sistema.

(Telegraf Biznis/Poslovni)