Evropa pred ekonomskom olujom: Poverenje potrošača u evrozoni naglo pada dok pretnja američkim carinama raste

Poverenje potrošača u evrozoni oslabljeno je usled nadolazećih trgovinskih tarifa, što je povećalo zabrinutost u vezi sa rastom i inflacijom. U međuvremenu, Nemačka je odobrila ogroman fiskalni paket, ali ekonomisti upozoravaju na preuranjeno slavlje.

Sentiment potrošača u evrozoni pogoršao se više nego što se očekivalo u martu, naglašavajući bojazni o ekonomskoj dinamici u trenutku kada regionu preti uvođenje američkih trgovinskih tarifa.

Teme za vas

Poverenje potrošača u evrozoni palo je na -14,5 poena u martu sa -13,6 u februaru, čime su očekivanja o blažem padu na -13 premašena, prema preliminarnim procenama Evropske komisije objavljenim u petak.

Podaci prikupljeni između 1. i 20. marta odražavaju rastuću nesigurnost potrošača u pogledu snage ekonomskog oporavka i spoljašnjih rizika, uključujući moguće inflatorne efekte zbog viših tarifa.

„Poverenje potrošača ponovo se udaljilo od svoje dugoročne prosečne vrednosti“, navodi se u izveštaju.

U četvrtak je predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard upozorila Evropski parlament da bi povećanje američkih tarifa moglo smanjiti rast evrozone za čak 0,5 procentnih poena, dok bi inflacija mogla porasti za isti iznos.

Sjedinjene Američke Države planiraju uvesti recipročne tarife na evropsku robu već od 2. aprila, dok će protivmere EU stupiti na snagu sredinom aprila.

Nemačka menja pravila igre?

Gornji dom nemačkog parlamenta, Bundesrat, u petak je odobrio istorijski paket potrošnje koji ukida decenije fiskalne discipline. Plan, koji uključuje fond od 500 milijardi evra za infrastrukturu i olakšava zaduživanje za odbrambenu potrošnju, označava značajnu promenu u politici najveće evropske ekonomije.

„Nemački fiskalni paketi su prekretnica za ekonomske izglede,“ rekao je Ruben Segura-Kajuela, ekonomista Bank of America.

Međutim, upozorio je da, iako su finansijska tržišta pozitivno reagovala, pravi ekonomski efekti zavise od načina na koji će sredstva biti raspoređena i kada će biti potrošena.

Foto: Shutterstock

„Po našem mišljenju, nemačka fiskalna promena postaće vidljiv faktor u ekonomskoj slici tek u drugoj polovini 2026. godine, a značajnije u periodu 2027-2030, pod uslovom da trošenje bude makar donekle produktivno“, dodao je.

Ova promena može pružiti podršku ekonomskim aktivnostima na srednji rok, ali njen dugoročni uspeh zavisiće od strukturnih reformi i odgovornog fiskalnog upravljanja.

„Čak i uz manje optimalno korišćenje fiskalne moći, mogli bismo tvrditi da bi nemačka ekonomija bila u boljoj socio-ekonomskoj poziciji nego u sadašnjem stanju“, zaključio je Segura-Kajuela.

Reakcije tržišta

Evro je oslabio za 0,5% na 1,0820 dolara do 16:30 po centralnoevropskom vremenu, beležeći gubitke nakon dve uzastopne nedelje rasta.

Prinosi na državne obveznice evrozone pali su u petak, pri čemu je desetogodišnji nemački Bund pao za 2 bazna poena na 2,77%.

Italijanske desetogodišnje BTP obveznice pale su za 6 baznih poena na 3,82%, smanjujući razliku između italijanskih i nemačkih obveznica (BTP-Bund spread) na 105 baznih poena – najniži nivo od novembra 2021.

Evropske berze nastavile su sa padom dok su ekonomske zabrinutosti opterećivale sentiment investitora. Indeks STOXX 50 oslabio je za 0,8%, dok je širi STOXX 600 izgubio 0,6%.

Najveći gubitnici na Euro STOXX 50 bili su Deutsche Post, Siemens i Schneider Electric, čije su akcije pale između 2% i 2,5%.

Gubici su bili vidljivi i u sektoru putovanja i turizma, nakon što je požar u električnoj trafostanici zatvorio londonski aerodrom Hitrou, poremetivši letove širom Evrope.

Akcije International Airlines Group i Ryanair Holdings plc pale su za 2,8% i 2,3%, dok su Lufthansa AG i Easyjet plc zabeležile padove od 2% i 1%.

(Telegraf Biznis/Euronews Business)