Raj bogatih postao grad duhova: Nekada su ovde letovali slavni, danas ostavljaju pisma i cveće na žici

Omiljeno letovalište bogatih i slavnih njegovi stanovnici morali su da napuste preko noći, a i danas ostavljaju ljubavna pisma i cveće, oplakujući prošla vremena... Na severoistoku ostrva, podeljenog na grčki i turski deo, stoji grad duhova ograđen žicom s raznim upozorenjima i natpisima "ničija zemlja".

Sedamdesetih godina prošlog veka, kiparski grad Famagusta, sa četvrti Varoša, bio je jedno od najpopularnijih svetskih letovališta bogatih i slavnih, koji su dolazili da uživaju na zlatnom pesku i u tirkiznom moru, ali i u glamuroznim hotelima i restoranima. Ričard Barton, Elizabet Tejlor i Brižit Bardo bili su samo neka od poznatih lica koja su mogla da se sretnu tamo. Za najbolji smeštaj čekalo se i po nekoliko godina.

Međutim, u junu 1974. godine, na vrhuncu sezone, usledila je vojna intervencija Turske, koja je geopolitički podelila Kipar. Kiparski Grci povukli su se na jug, dok su Turci sa tog područja prešli na sever. Kada su Turci preuzeli kontrolu nad gradom, okružili su ga ogradom i zvanično zabranili svima da se vrate i žive tamo.

Od tada, Varoša zjapi prazna i postala je omiljena destinacija za posetioce koji tragaju za mestima s intrigantnom prošlošću – ali i savršena scenografija za snimanje (post)apokaliptičnih filmova. Automobili i natpisi iz sedamdesetih i dalje čekaju neka bolja vremena, rđajući na kiši. Priroda je preuzela primat – trava raste gde je ranije nije bilo, biljke koje su preživele divljaju s balkona, a zgrade se urušavaju. Grci nisu imali vremena da pokupe svoje stvari, pa su u stanovima ostali lonci na šporetima i svadbeni pokloni u podrumima. U gradu nema mnogo toga da se vidi, ali osećaj nelagode je svuda prisutan.

Ipak, samo nekoliko desetina metara od ograde i vojnika koji patroliraju s oružjem, nalazi se luksuzni hotel s plažom, koji se reklamira kao „raj na zemlji“. Fotografisanje je strogo zabranjeno, a prema pričama posetilaca, oni koji pokušaju da koriste foto-aparate mogu ostati bez njih.

Ulazak u Varošu turistima je zabranjen; mogu ući samo posetioci sa specijalnim dozvolama, poput novinara i naučnika. Međutim, znatiželjnici koji žele da je razgledaju mogu to učiniti spolja. To je sasvim dovoljno da shvate da više nema zvona na crkvama, niti prozora na zgradama. Grci koji su morali da napuste grad ponekad ostavljaju ljubavna pisma i cveće na ogradi, u znak sećanja na neka prošla vremena. Oni koji pokušaju da se ušunjaju bez dozvole rizikuju hapšenje, a potencijalno i život.

Godine 2003. zabrane su ublažene, pa od tada putnici lakše prelaze Zelenu liniju – granicu od zidova i bodljikave žice koja je podelila ostrvo. Ime je dobila po boji flomastera kojim su je UN-ovi mirovni pregovarači ucrtali na mapi. U mnogim mestima, oni su i jedini stanovnici – čuvari mira nakon velikog raseljavanja.

Granica je poznata i kao Atilina linija, po kodnom imenu za tursku vojnu intervenciju iz 1974. godine – operaciju Atila. Proteže se u dužini od 180 kilometara, od Paralimnija na istoku do Kato Pirkosa na zapadu. Ukoliko želite da je pređete, najbolje je to učiniti na nekoliko prelaza u Nikoziji, gradu koji je ostao podeljen na dva dela.

(Telegraf Biznis/Punkufer)