Koliko je jaka Poljska? Nuklearna energija, vetroelektrane i bioplin, planiraju energetski skok u budućnost

Desetogodišnji plan ekonomskog razvoja Poljske jasno pokazuje njene ambicije za modernizacijom, samosvesnost i želju za velikim skokom na globalnoj sceni. Plan je predstavio Donald Tusk, koji je trenutno na čelu rotirajućeg predsedništva Evropske unije. Nakon što je preuzeo ovu funkciju od Viktora Orbana na početku godine, mnogi su odahnuli, verujući da Poljska može doneti stabilnost i sigurnost u EU. Poljska jasno pokazuje želju da postane treći stup evropske moći pored Francuske i Nemačke, a pitanje je da li će to uspeti – ili će biti tek četvrta, iza Britanije, ili peta, nakon Turske. Jedno je sigurno – Poljska ne skriva svoje namere.

Plan razvoja postavljen je na šest ključnih stubova, a glavni moto je "ulaganje, ulaganje, ulaganje". Samo za 2025. godinu, planirane investicije prelaze 150 milijardi evra, što pokazuje ozbiljnost i ozbiljan pristup. Poljska je postavila šest osnovnih pravaca kojima namerava da se razvija.

Prvi stub odnosi se na nauku i inovacije. Premijer Tusk ističe da svaki uložen zlot vraća četiri puta više. Poljska je osnovala Nacionalni centar za nauku, u koji je odmah investirano 120 miliona evra, a ogromne sume se alociraju i za univerzitete i naučne institute.

Drugi stub je energetska transformacija. Poljska planira da se osloniti na stabilne izvore energije, poput nuklearnih elektrana, vjetroelektrana i bioplina. Takođe, planira se i modernizacija distributivne mreže kako bi se omogućila stabilnost i efikasnost u snabdevanju.

Treći stub čini razvoj novih tehnologija, a Poljska je već započela saradnju sa tehnološkim gigantima kao što su Google, Microsoft, Amazon i IBM. Ovi giganti prepoznali su otvorenost i odlučnost Poljske, a Poljaci se oslanjaju na oko 400.000 IT stručnjaka. Planira se otvaranje istraživačkih i razvojnih centara, kao i ulaganja u najbrže superračunare za veštačku inteligenciju.

Četvrti stub je modernizacija luka, jer Poljska izvozi čak 90% svojih proizvoda kroz morske luke, čije kapacitete planira da utrostruči do 2030. godine. Takođe, žele da modernizuju železnički sistem, čime bi olakšali transport i povezivanje sa ostatkom Evrope.

Peti stub odnosi se na dinamično tržište kapitala, dok je šesti stub podrška biznisu i deregulacija. Poljska želi da stvori efikasnu, obučenu i motivisanu javnu upravu koja može da implementira razvojne strategije i ciljeve države.

Poljska nastavlja i snažno partnerstvo sa Sjedinjenim Američkim Državama, naročito u tehnološkom sektoru, ali ne zaboravlja ni zelenu agendu, podržavajući projekte kao što je offshore farmu vetroturbina „Baltica 2“, koja će koristiti najveće turbine na svetu. Ovo je zajednički projekat Poljske i Danske, a planirani rok za završetak je 2027. godina.

U oblasti veštačke inteligencije, Poljaci su ambiciozniji i efikasniji od svojih nemačkih suseda, što je impresivno s obzirom na napredak koji su već ostvarili u ovoj oblasti. Tusk je sa velikim optimizmom izjavio:

- Poljaci, možemo biti lideri ne samo u rastu, nego i u optimizmu!

On se postavlja kao lider sa vizijom ne samo za Poljsku, već i za Evropu. Tusk često ističe da Evropska unija ima sve potrebne kvalitete da bude lider na globalnoj sceni, osim što joj nedostaje samopouzdanja, a Poljska je tu da pokaže kako se prelazi sa reči na dela.

Tokom predstavljanja desetogodišnjeg plana razvoja, Tusk je evocirao istorijski trenutak iz 1025. godine, kada je Poljska pod vladavinom kralja Boleslava Prvog Hrabrog postala ozbiljan evropski igrač. On je povezao tadašnji uspeh sa sadašnjim planovima, naglašavajući da je Poljska uvek bila u borbi za opstanak i jačanje, često stisnuta između dva velika carstva, a sada je na pragu novog „uspona“.

Tusk je, osim toga, podsetio na istorijske okolnosti koje su oblikovale poljski narod, uključujući tri deljenja Poljske kroz istoriju, kada su u svim slučajevima učestvovali Rusija, Pruska i Austro-Ugarska. Ovaj istorijski kontekst je još važniji u svetlu aktuelnih političkih napetosti u Evropi, gde Poljska sve više postavlja svoje ciljeve u kontekstu sigurnosti i u odnosu na ruske pretnje.

U tom svetlu, Poljska je jasno stavila do znanja da se neće osloniti samo na konvencionalno oružje za svoju odbranu, već i na modernizovano nekonvencionalno i nuklearno naoružanje. Ovaj pravac je, osim toga, podržan i od strane američkih tehnoloških kompanija koje Poljska poziva da dodatno učvrste političke i bezbednosne veze sa Zapadom. To je odgovor na ruske pretnje, ali i strateški korak ka jačanju vlastite pozicije na globalnoj sceni.

Tuskov plan za Poljsku nije samo ekonomski, već i politički izazov, kako za same Poljake, tako i za celu Evropu. Poljska se odlučila da preuzme aktivnu i odlučujuću ulogu u oblikovanju budućnosti EU, a svi ovi ambiciozni projekti samo potvrđuju ozbiljnost njihovih namera.

(Telegraf Biznis/Poslovni)