Kako kriza na berzama utiče i na nas koji nemamo deonice? Jasan odgovor ekonomiste Brkića - Nema zaštićenih!

Kako će aktuelna kriza na berzama, odnosno njihov mogući slom, uticati na prosečnog čoveka – nekog ko nema akcije? To pitanje je upućeno ekonomskom analitičaru Luki Brkiću.

„Naizgled, mali čovek može da kaže da mu se direktno ništa ne menja – on nema akcije i ne zanima ga rast ili pad tržišta. Ali, to nije baš tako. Ne možete biti zaštićeni u sistemu koji je povezan kroz međunarodne tokove kapitala“, upozorava Brkić.

Teme za vas

Dodaje da, ako berze padaju – a trenutno padaju – to ima šire posledice:

„U poslednjih nekoliko dana izgubljeno je 6000 milijardi dolara tržišne vrednosti. Na kraju, to dovodi do pada proizvodnje, što može značiti otpuštanja radnika i rast socijalnih problema. Ako se ostvare ti crni scenariji, osetićete posledice čak i ako nemate nijedan vrednosni papir.“

Crni scenariji na pomolu Recesija, depresija, deflacija – šta nas čeka?

Brkić objašnjava da se situacija može razvijati kroz lančanu reakciju, piše Index.hr.

„Već vidimo da pada cena nafte, što znači da tržišta očekuju pad proizvodnje. To implicira opasnost od recesije. Svetska ekonomija još uvek diše relativno dobro, ali ako pad potraje, to vodi ka inflaciji. Na duže staze, može doći do recesije, ili u još gorem slučaju – do depresije.“

Deflacija i stagflacija kao dodatne pretnje

Brkić upozorava da je moguć i suprotan, još gori pravac – deflacija.

Foto: Shutterstock/CHIEW

„Deflacija označava pad opšte cene robe i usluga, ali i drastičan pad plata. Ipak, najizgledniji je srednji scenarijo: stagflacija, gde imate kombinaciju visoke inflacije i visoke nezaposlenosti.“

Zaključuje da je stagflacijska dužnička kriza najopasniji oblik bolesti jednog ekonomskog sistema.

(Telegraf Biznis)