Kraj evropskog El Dorada? Mislili su da su zaštićeni od Trampovih tarifa, a dobili najviše: Stigao odgovor!

Agresivni govor potpredsednika SAD Džej Di Vensa, održan 15. februara u Minhenu, francuski Mond označava kao simboličan početak trgovinskih i političkih tenzija između Trampove administracije i Evrope. Dok su evropski lideri uglavnom izražavali zgranutost i neodobravanje, švajcarska predsednica i ministarka finansija Karin Keler-Sater , članica Liberalne partije i, prema Fajnenšel tajmsu, jedna od najmoćnijih žena na svetu, odlučila je da brani Vensov govor, opisujući ga kao "liberalan govor - u veoma švajcarskom smislu".

Ovo je verovatno bio pokušaj da se agresivna američka retorika reinterpretira kroz prizmu švajcarskog političkog jezika, u kojem "liberalno" podrazumeva ekonomski racionalizam, institucionalnu umerenost i traženje kompromisa. Drugim rečima, švajcarska predsednica je pokušala da ublaži tenzije tumačeći Vensov govor ne kao pretnju, već kao izraz slobodarskih i tržišnih vrednosti - iako je sadržaj govora bio sve samo ne umeren. Ovo je klasičan diplomatski manevar kojim Švajcarska, kao tradicionalno neutralna zemlja, pokušava da ostane na distanci i da ne zameri ni jednoj ni drugoj strani.!

Teme za vas

Osim mađarskog predsednika Viktora Orbana, Keler-Sater je bila jedini evropski lider koji nije javno kritikovao Vensove reči, što je postavilo pitanje: da li je ona možda želela da obezbedi povoljniji tretman za Švajcarsku kada tarife stupe na snagu?

Ako je to bila strategija, pokazala se neuspešnom.

Švajcarska je 2. aprila pretrpela ozbiljan trgovinski udar: Trampova administracija je nametnula carinsku stopu od 32 odsto - skoro na nivou onih nametnutih Kini (34 odsto). Carine prema Evropskoj uniji su znatno niže (20 odsto), a posebno ih frustrira činjenica da su evropske zemlje koje nisu u EU, poput Ujedinjenog Kraljevstva i Norveške, prošle sa carinama od samo 10 odsto.

Kako piše Mond, švajcarski političari nisu ni razmatrali ovaj scenario. Švajcarska je decenijama gajila bliske odnose sa Vašingtonom, često dublje od onih sa Briselom. Na primer, 2021. godine, Švajcarska je, nakon onoga što Le Monde naziva "prijateljskim" ubeđenjima tadašnjeg predsednika SAD Džoa Bajdena, odabrala da kupi američke borbene avione F-35 umesto francuskih Rafalesa.

Švajcarci su donedavno verovali da će biti zaštićeni od američkih carina - ne samo zbog političkih veza, već i zbog jakih ekonomskih interesa.

Švajcarska je šesti najveći strani investitor u SAD, sa ukupnim investicijama od 350 milijardi franaka (oko 371 milijardu evra), dok švajcarske kompanije u Americi obezbeđuju skoro pola miliona radnih mesta. Pored toga, SAD su glavno izvozno tržište Švajcarske (18,6 odsto ukupnog izvoza), ispred Nemačke (14,7 odsto). Samo u 2024. SAD su imale trgovinski deficit od 38,5 milijardi dolara sa Švajcarskom. Za mnoge švajcarske izvoznike, američko tržište je godinama stabilan i profitabilan El Dorado.

Ali 10. marta, bez prethodnog upozorenja, Švajcarska je stavljena na američku listu zemalja sa "nepoštenom trgovinskom praksom". Bern je zatim poslao državnog sekretara za ekonomska pitanja Helene Budliger Artiedu u Vašington. Prema izvorima na koje se poziva Mond, njen sastanak sa šefom kancelarije američkog trgovinskog predstavnika bio je samo "na juniorskom nivou, bez ikakve realne mogućnosti uticaja".

Tihi otpor bez eskalacije

Sektori koji su najviše pogođeni ovom carinskom odlukom su industrija švajcarskih satova (4,4 milijarde franaka izvoza u SAD) i precizni instrumenti (3,8 milijardi). Farmaceutska industrija, koja prednjači sa 31 milijardom franaka u izvozu, do sada nije bila pogođena, ali se ne isključuje mogućnost da i ona bude obuhvaćena budućim merama.

Bern nije pribegao kontramerama, a po svemu sudeći, neće.

- Razočarani smo, ali eskalacija nije u interesu Švajcarske - rekla je Keler-Sater.

U skladu sa dugom tradicijom neutralnosti, Švajcarska se ponovo opredelila za pregovaračku strategiju.

Šta bi Švajcarska mogla da ponudi?

Prema informacijama kojima raspolaže Mond, razmatraju se određeni ustupci Vašingtonu - na primer, ukidanje necarinskih barijera kao što je moratorijum na genetski inženjering (trenutno dozvoljen samo u istraživačke svrhe), kao i takozvani "Zakon o Netfliksu" koji nalaže da servisi za striming moraju da investiraju 4 odsto prihoda ostvarenog u domaćoj audiovizuelnoj zemlji. Razmatra se i mogućnost smanjenja carina na proizvode koji su važniji za američku stranu nego za švajcarsku - kao što su govedina ili pomorandže.

Razmatraju se i smanjenje državne potrošnje na socijalne programe (npr. subvencije, socijalna davanja, javne usluge), kako bi se izbeglo povećanje poreza ili drugih nameta kompanijama na koje tarife već utiču. Drugim rečima, to je klasičan pro-tržišni argument: ako vlada smanji potrošnju, neće morati da "zatvara rupe" kroz povećanje poreza na ekonomiju. U kontekstu Švajcarske, to naravno znači pokušaj da se izvozni sektor zaštiti od dodatnih troškova u novoj, za njih nepovoljnijoj trgovinskoj situaciji.

(Telegraf.rs/Jutarnji)