Dramatično upozorenje: Kišno proleće i klimatske promene godišnje koštaju ekonomiju 500 milijardi evra!

Svaki oblačan dan, svaka kap kiše koja neumorno pada u prolećnim mesecima, nosi sa sobom mnogo više od tuge u raspoloženju - nosi i ozbiljne ekonomske gubitke.

Dok ulice ostaju puste pod sivilom oblaka, prodavnice beleže pad prodaje, kafići i restorani zjape prazni, a šetališta koja bi inače vrvela životom pretvaraju se u beživotne prostore pod kapima kišobrana.

Teme za vas

Foto: Shutterstock

Poljoprivreda, temelj ekonomije mnogih regiona, trpi najteže udarce. Višak padavina potapa useve, odlaže setvu, povećava rizik od bolesti biljaka i umanjuje prinose. Svaki izgubljeni hektar useva znači manji prihod za poljoprivrednike, ali i lančanu reakciju — od prerađivača, preko distributera, pa sve do krajnjeg potrošača koji će za hranu plaćati sve višu cenu.

Pogubno za turizam

Turizam, kao jedna od ključnih uslužnih delatnosti, gotovo preko noći postaje žrtva loših vremenskih uslova. Kišni dani znače otkazane vikend-izlete, prazne terase, smanjenu potrošnju u ugostiteljstvu, kao i manji promet u trgovinama koje zavise od sezonskih posetilaca.

Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić

Sve ovo može da se preračuna u novac — procenjuje se da ekstremni vremenski uslovi povezani sa klimatskim promenama, prema proceni stručnjaka, već sada godišnje koštaju svetsku ekonomiju između 299,6 i 499,4 milijardi evra. A najgore je što ovo nije samo kapric prolećnog vremena, već sve vidljiviji znak dubokih promena koje se odvijaju pred našim očima.

Skupe klimatske promene

Klimatske promene pojačavaju učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih pojava. Kišna proleća postaju sve duža i obilnija, sušni periodi sve žešći, a ekonomija postaje sve ranjivija na hirove vremena. Neprilagođena infrastruktura i zavisnost od predvidivih sezona čine društvo neotpornim na ovu novu realnost.

Foto: Tanjug/AP

Ako se ovakav trend nastavi, suočićemo se sa sve većom nesigurnošću: od nesigurnih lanaca snabdevanja, preko inflacije izazvane nestašicama, do gubitka radnih mesta u sektorima koji zavise od povoljnog vremena. Ekonomija, kao i priroda, ulazi u period oluje — a bez hitne akcije, račun koji ćemo svi platiti biće veći nego što danas možemo da zamislimo.

Oblaci nad ekonomskom budućnošću

Kao što tamni oblaci zaklanjaju sunce, tako i posledice klimatskih promena bacaju senku na globalnu ekonomsku budućnost. Ostaje pitanje: hoćemo li na vreme pronaći sklonište, ili ćemo pustiti da nas potopi ova nezaustavljiva oluja?

(Telegraf Biznis)