Posle ekonomskog sledi vojni sukob, a GUBITNIK će biti Amerika: Mračno predviđanje Njujork Tajmsa

Na kraju nedelje u kojoj je sukob administracije američkog predsednika Donalda Trampa s Kinom dostigao novi nivo, raste bojazan da je ovo tek početak. Kina se decenijama priprema da preuzme ulogu najmoćnije nacije sveta i taj trenutak sada je mnogo bliži.

Tramp i njegovi saradnici pokušali su da se uhvate u koštac sa trgovinskim deficitom koji je prošle godine premašio 295 milijardi dolara u korist Kine. Njihov pristup samo je razotkrio razmere izazova sa kojima se Vašington suočava, piše Njujork Tajms.

Teme za vas

Smatralo se da će demografski i ekonomski problemi Kine obeshrabriti Peking od ulaska u trgovinski rat sa SAD-om zbog značaja pristupa američkom tržištu. Međutim, Trampove carine izazvale su protivmere koje su srušile to uverenje.

Bela kuća najavila je 90-dnevni moratorijum na većinu carina, ali je istovremeno povećala carine na kinesku robu na 145%. Peking je odgovorio carinama od 125% na američki uvoz, dok je kinesko Ministarstvo trgovine izjavilo: „Kina to nikada neće prihvatiti. Kina će se boriti do kraja.“

Najgori dan za američki dug u poslednjih 40 godina

Kina uzvraća iz moćne pozicije. Pre carinskog rata, prodaja u SAD-u činila je tek 2% ukupnog kineskog BDP-a.

Događaji na tržištima - verovatno najgori dan za američki dug u poslednjih 40 godina — podstakli su bankare da se zapitaju da li je završena era dolara kao sigurnog utočišta. Turbulencije su izazvali finansijski akteri prodajom američkih obveznica, ali već i sama naznaka da Kina započinje prodaju istakla je moć Pekinga da nanese štetu američkoj ekonomiji, s obzirom na to da je veliki vlasnik američkog državnog duga, piše Njujork Tajms, a prenosi Index.hr.

Neki analitičari veruju da Peking neće masovno prodavati američki dug jer bi posledice mogle štetiti i samoj Kini. Međutim, slično se nekada mislilo i o trgovinskom ratu.

Džordž Saravelos iz Dojče banke upozorava: „Sledeća faza mogla bi postati otvoreni finansijski rat. Gubitnik će biti globalna ekonomija.“ Kineski udeo u američkom državnom dugu iznosi 2,6%, odnosno više od 750 milijardi dolara od ukupno 36 biliona dolara duga.

Moguć pad američke vojne nadmoći

Pretpostavka da SAD održava vojnu nadmoć takođe bi mogla biti uzdrmana. Velike vojne vežbe u blizini Tajvana postale su toliko česte da bi Kina mogla brzo uvesti blokadu ostrva. Pomorska ravnoteža snaga poslednjih godina počela se okretati protiv Amerikanaca.

Kontraadmiral Majk Studeman, koji je do 2023. vodio odeljenje za pomorske obaveštajne poslove u Pentagonu, izjavio je da bi Kinezi vrlo lako mogli pobediti američku mornaricu. Oni koji su se pitali mogu li Kinezi pobediti 2027. ili 2030. godine, promašili su poentu - Kina je već danas ravnopravan protivnik u svakom pogledu.

Foto: Tanjug/AP

Studeman tvrdi da je nova realnost na moru deo dugoročnog pristupa Narodne Republike: „Kinezi se organizuju na industrijskom nivou kako bi pretvorili latentnu moć u stvarnu snagu, a slabost SAD-a bila je u tome što nismo prepoznali tu činjenicu.“

Rast kineske brodogradnje frustrira Trampa

Trendovi u brodogradnji posebna su frustracija za Trampa. Kineska brodogradilišta su 2024. godine porinula više od 250 brodova u poređenju sa svega pet izgrađenih u Americi. Ukupna tonaža brodova proizvedenih u Kini te godine premašila je ukupan broj brodova proizvedenih u svim američkim brodogradilištima od 1945. godine.

Te brojke uglavnom se odnose na dominaciju Kine u komercijalnoj brodogradnji. Kada je reč o izgradnji ratnih brodova, Amerikanci nisu uspeli da promene dinamiku, a nedostatak kvalifikovane radne snage sugeriše da se taj problem neće uskoro rešiti.

Foto: Shutterstock/Travel mania

Kina je već prestigla SAD po broju velikih ratnih brodova i podmornica - 234 naspram 219. Iako američka mornarica zadržava prednost u nekim oblastima, posebno u kvalitetu i broju podmornica, čak i to može doći u pitanje. SAD jedva uspeva da godišnje izgradi dve podmornice, što je potrebno za održavanje flote od oko 60 plovila.

Partnerstvo između predsednika Sija i Vladimira Putina, koje se intenziviralo nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, moglo bi pomoći Kini jer bi transfer tehnologija mogao omogućiti razvoj boljih podmornica. Iako su konkurencija s Kinom i brojni američki odbrambeni programi povezani, skupi promašaji smanjili su broj brodova spremnih za akciju.

Nepoverenje saveznika prema Vašingtonu

To nas vraća na pitanje kako su trgovinski rat i finansijska nestabilnost promenili diplomatsku dinamiku. U Pacifiku su Japan i Južna Koreja ključni saveznici SAD-a.

Bela kuća pokušala je da oživi sektor brodogradnje izvršnom uredbom koja uvodi dodatne troškove za uvoznike koji koriste trgovačke brodove iz Kine. Najavljeno je i partnerstvo sa južnokorejskim brodogradilištima radi povećanja proizvodnje u Americi, ali to je dugoročan potez.

Amerikanci takođe žele da koriste brodogradilišta u Japanu i Južnoj Koreji za remont ratnih brodova. Međutim, pomenuti saveznici bili su među najviše pogođenima Trampovim carinama. Kina već pokušava da iskoristi to nepoverenje kako bi odmakla tradicionalne američke saveznike.

„Mislim da upropaštavamo svaku prednost koju smo imali“, rekao je Studeman o trgovinskim ratovima.

Evropa između dve sile

Izgradnja bližih veza s Kinom bila bi „strategija gubitnika“, rekao je američki ministar finansija Skot Besent evropskim liderima, predviđajući da će kineske kompanije svoje jeftine proizvode izvoziti drugde. „Pogađate gde će završiti? U evropskim lukama.“

Foto: Pixabay.com/Ilustracija

Evropska komisija odložila je povećanje carina na američke proizvode, što je delimična pobeda za Trampovu strategiju. Da li će EU sada učiniti ono što Vašington želi i uvesti prepreke za kineski izvoz? Unija je već povećala carine na kineska električna vozila, ali je verovatnije da će se uzdržati od uvođenja opštih carina.

Iako Tramp tvrdi da sve ide po planu, perspektiva je sumorna

Neizvesnosti i potresi koji iz Bijele kuće dolaze u globalnu ekonomiju podstiču mnoge na suprotan kurs. South China Morning Post izveštava da će lideri EU u julu posetiti Peking, gde obe strane žele da ublaže posledice američkih carina.

Foto:Telegraf/AI

Iako Tramp tvrdi da sve ide po planu, perspektiva je mračna. Ne postoji brzo rešenje koje može zaustaviti kineski uspon kao svetske sile i eroziju američke pozicije. Američki pokušaji da zaustave kineski ekonomski i vojni zamah datiraju još iz Trampovog prvog mandata. Ipak, američki dug nastavlja da raste, a ključni pokazatelji - od proizvodnje do snage mornarice - i dalje opadaju.

Kina bi trenutno mogla pristati na kompromis u vezi sa trgovinskim uslovima dok realnost izgubljenih milijardi od prodaje u SAD-u ne počne da nagriza njenu ekonomiju. Ali i takav ishod imao bi svoju cenu — kolateralnu štetu širom sveta za živote, tržišta i savezništva.

(Telegraf Biznis)