Velika pobuna u Nemačkoj zbog novog pravila o radnicima s Balkana: "Bez nas nema ni vas"

Nova nemačka vlada, koju će činiti demohrišćani i socijaldemokrate, planira da u narednim godinama uloži čak 500 milijardi evra u obnovu dotrajale infrastrukture – železnica, puteva i mostova. Takođe žele da se pozabave i hroničnim nedostatkom stanova u zemlji. Međutim, za ostvarenje ovih ambicioznih planova biće neophodna ogromna radna snaga – i kvalifikovana i nekvalifikovana.

Upravo tu se otvara paradoks. Iako su potrebe ogromne, vlada u isto vreme planira da ograniči dolazak radnika sa Zapadnog Balkana, koji su prethodnih godina uspešno pokrivali potrebe nemačkog tržišta rada, posebno u građevinskom sektoru.

Teme za vas

Pravilo koje je donelo radnike

Pravilo o Zapadnom Balkanu, uvedeno 2016. godine, omogućavalo je nemačkim poslodavcima da zapošljavaju radnike iz regiona čak i bez kvalifikacija – bila je dovoljna samo ponuda za posao. Ovo je bilo posebno korisno za građevinske firme kojima fale upravo ti profili.

Zahvaljujući tom pravilu, godišnja kvota je prošle godine povećana sa 25.000 na 50.000 radnih dozvola. Međutim, nova vlada je u svom koalicionom sporazumu najavila da će ponovo prepoloviti kvotu – sa 50.000 na 25.000 radnih dozvola godišnje.

Odluka izazvala buru među poslodavcima

Nemački poslodavci su oštro reagovali na ovu najavu. Zamenik direktora Nemačke industrijske i trgovinske komore, Ašim Derks, izjavio je za Stuttgarter Zeitung da je „pravilo o Zapadnom Balkanu dokazano efikasan instrument za zapošljavanje radne snage, bez suvišne birokratije“. On smatra da je odluka da se kvota prepolovi pogrešna i štetna.

Slično razmišlja i Tim-Oliver Miler, direktor Centralnog saveza nemačke građevinske industrije:
„Značajan broj radnika na nemačkim gradilištima dolazi iz bivših jugoslovenskih zemalja. Smanjenje kvote direktno pogađa naš sektor, posebno u trenutku kada nas očekuju veliki infrastrukturni radovi koji zahtevaju još više radne snage.“

Udarac i za stanogradnju

Odluka neće pogoditi samo velike projekte, već i stanogradnju. Aksel Gedasko, direktor Udruženja za stanogradnju (GdW), upozorava da će „smanjenje dotoka radnika sa Balkana dodatno pogoršati već ozbiljan nedostatak radne snage na gradilištima“.

Ni nemački zanatlije nisu zadovoljni. Jan Dannenbring iz Centralnog udruženja nemačkih zanatlija (ZDH) ne razume zašto se kvota smanjuje, posebno kada se zna da se uslovi od prošle godine nisu promenili.

Upozorenje stručnjaka: „Šalje se pogrešan signal“

I stručnjaci za tržište rada imaju sličan stav. Herbert Briker, iz Instituta za istraživanje tržišta rada (IAB), smatra da ovakva odluka „šalje pogrešan signal“. On podseća da je pomenuto pravilo do sada pokazalo odlične rezultate – 95 do 98 odsto onih koji su ušli u zemlju preko ovog programa ostaju zaposleni i redovno plaćaju doprinose.

Zaključak poslodavaca i stručnjaka je jasan: ako Nemačka želi da zaista realizuje ambiciozne infrastrukturne projekte i poveća broj stanova, biće joj potreban svaki radnik – uključujući i one sa Balkana.

(Telegraf Biznis/Jutarnji)